Straža
Број 302
БЕОГРАД СУБОГА 6 ДЕЦЕМБРА 1914
Годииа (V
:ак редакц^је и админ. Клсмајска ул. бр. 22.
. гл, сп се дају у адмпппст — Цена ут; рђена —
1ет лаћена се гшсма не Ц 1 рима)у. Рукоииси се не враћају. 1 1 сма, рукописе, новац е (стало што се односи лист, слати власништву листа
ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Адреса за телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплага аа Србију на пошти: иа годину дин, 12.. шест месецв , б.. три месецв , 3.. један месоц , 1.~
Претплатааа иностранстк ГЈ на поштн: <л-,тт на годнну дин. 30,„ шест месеци , Т5.три месеца , 7.50
ЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 ИзлаЗИ СЗакн дан У 6 Ч, пре подне ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ Ш92
На(ие бојиште
V
Око Вишеграда Извегатај Црпогорског пресбироа.
Цетиње, 2 дец.
Санџачка војска продужавајући офанзиву, 28 и 29 нов. освојила је Вишеград заробивши преко 300 војника и заплеиивши муниције профијанта и много осталог ратног материјала Непријатељ је, одступивши преко дрине код Вишеграда запалио мост и два магацина у Вишеграду. Одјек наших победа Наше победс иад Аустријзнцима силно су одјекнуле код наших савезнака. Са свих страна Влади и Главном Штабу стижу телеГј 1 афске чесгнтке. Честитка Руског Цара Њ Ђ Џисочанству Престодонаследнику Крагујевац Стиглз ми је добра вест о победи, коју је хрзбра српска војска одржала над нашим зпједничком непријател>ем. С ; 1 пуним срцем радости честит, м Вашем Еисочанству тај велики успеу. Наш илен
Досадашњи је плен огроман. Само у послецњчл борбама заробили смо: 172 офицнри, преко 40000 војзика, 100 топова, 3 заст. ве, огромну мушцију, 58 м траљезз, 25 пољских кујни, 12 пекарнгца. 4 телеграфска одељ њз, 19 пионерсшх кола три понтонска трент 1080 коња и волова, 69 к<>ла артиљериске мунициЈе и 40 хиљада артиљериских зрта,
Тако донас узвикују и го* 1 оре сви ратници наши ва С |јиом по ву, пошто су после двоне^ељне очајне борбе д.јшли опет на бедемима град ! Београда и на обалама Са ге Дрине и Дунава. Тим истим речима и сав народ соп* >" и исказује своју радсстдатлс. што је спашен велике зебње, да и наша отаџбина н > подлегне испред велике сил * непријатељске. И »аиста, б )ш у часовима, када се већ п Јчела свака нада да би, праведнп Бог у маленој ал ? ' још храброј српској војсци у ;ева још веНу храброст, а код непријатеља баца силну пометњу, те је са многоброј ним батал>онима као бесоиуч н бежао испред малене али храбре њтие трупе. И Одиста овде је био умешан божији прст, јер како би
се друкчије ;могло разуметн дл непријатељ који је био много јачи према нама није нигде давао отпора, него је само беж<>о и остављао за С 'бом многобројну комору и силан ратни материјал. Код српских војника дотле јако забринутих отппче песма и р?д сг на све страЛе. Јурећи за негријатељем да га час пре стигну, наш је војних био пун одушевљења што је и по други пут псбедио непријо теља и пониженог и осрамотеног пребацло га из своје отаџбине. Децембра 2 тачео у 9 и по часона, коњ;.ж ци наши већ су се успели на бецемииа београдског града и посматр?ли како неприја тељ у нереду бежи далеко и на њи^овом земљишту, иза Земуна И Паичева. Наш лепи и в ‘лики Бео-
град сад је сгсв .м прззан, беа својих беопађанз, и тужан по иаглед-, јер ка-сву лепу калдрму 1 ј ш лепше тротоаре, покргла је силнз белега и блато сд Аустриске коморе. Сва јавнг здања, ле* пч рестор!Ш ! и <отели, измрљани су од Аустрис^е вој ске, т оја је по вима становала По затворшим дућанима мишљ1Смо да велике плачке није б-л?алн напротив дсбисмо увнсње да су Аустркјанци бии и модерни лопови јер су р<:дње калау зима отварали в пошто су сву роб/ изнели били, опет дућане гепо затварали. И тако, храбра С( пска војсха и овај пут божпјом помоћу разбила је незријатеља који бејаше упао садг по доуги оут са много нећ м силом него први пуа. у тврдој намери да нас н нашу отаџбину прегази. И одиста последњи неуспеси нашч испред многобројног непријате -1 ља похолебали су и наше рат -1
наке и сав народ бацили у бр ;гу, аш праведни Бог који влди правду на нзшој страни није ддо непријатељу да неправдом коју на нас хоће да излије, ликује у својој р: дссти, вего га је Јодгурнуо у назад. и за ту његову охолост казниа тиме, што је рззбивен сд наше војске, остављао небројено многе своје мртве и рањенс напуту. Тако Бог силно кажњава оне, која хоће у свајој сили да се неправдом служе према слабима Неха Бог и од сад? буде на страни наше и онако много напаћене от. џбине, коју ијЗадњи глас до сада није никад нап/штао у слвчним критичним моментима. Хваоа Богу и нага Ј храбГОј војсци.
Лолазгк.
ЈУгро, јесење хладно ступа градом, * руб, пљеса:< кише, — дуж друмова бледи мртво се грање, погнухо и леди... И шуми лишће, тихим јасним падом Пограду врева... Дуж улица цели Густ ред војника, пригисно и стао, По њему маглен вео, расут пао Што се дуг, и мокар и уморан, бели.
Х*>. С. Таонћ пуковски свешт.
Груиише звона... И авуци што тону Ледени, у јасни жагор буд мог света, Ко круна... Сува, умориога цвета звона слеже се и клоиу. Над мирним редом јунака... И тно Крулан јасан глас, што га ветар засу Чусе налред!.. И у томе часу Крену ее дуг ред јунана чио.
Пршиата нз „Сгражу“ стаја један днлар гачно
Сввти жртве Ха/им С Давичо, резервии пешад. капетан, славно погинуо у борби против заклетог непријатеља.