Straža

Годвка

БЕОГРАД ПЕТАК 12 ДЕЦЕМБРА 1914

Број 306

Адреса 8а телеграже: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплата аа Србију на пошти: на годину дин. 12.„ шест месецк „ б.„ три месеца „ 3.„ један месец „ I,Претплатава иностранотвс ГјЈ на пошти: на годину дин. 30.„ шест месеци „ 15. „ трп месеца „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

ОЛОВОДОУМИИ ОРГАН ЈАВНОГ МКШЈБ&г&А Излази сванидану 6 ч.пре псдне

С ап редакције и админ. Космајска ул. бр. 22.

С л; сн се дају у админпст — Цена утврђена /еплаћена се писма не рпмају. Рукоппсн се не враћају. П 1 сма, рукописе, новац г.' е гстало што се односв а: лпст, слати власнпштву листа

Ни евроаска оа ни наша штаипа није се још заннмала Јиггњем о пзследппама рата т.ј. о утицају последица рата на цивнлвзацију и културу. Како би те последнце утицале на човечанство -г- и ако оно поднсси толике жрт) е ако би побепио Тројни Споргзум и обратко, ако би победио Трвјни Војнички Савез: Немачка, Аустро-Угарска и Турска. Да ли је за чсвечанство и цивилизацију бол>е да победи Тројни Сасразум или Тројни Војнички Савез? Да би с е створила једна тачна пзрспектива о томе, потребно је, да се претходно упЈзнамо са извесним фактима, на оснону нојих можемо да заснавамо своје мишљење. Познато је свима нама, да је Неиачка помоћу своје жуте штампсширила у народу машту о руском деспотпзму, а готово С н и листови имали су сталне рубрике о руском тероризму, „Еоса1 Ап 2 « 1 §ег“ и „ВегГтег Мог§еп РобГ", били су у г м погледу најбезобразнији и најдрскији, свјјим цен/гзмом и полтренством они су отишли толико далеко да су се истицали као највећи руски патриоти лијући крокодилске сузе за руским народом,који стење под јармом руског деспотизмз." И док је њихева штампа вршила ту гадну и одвратну улогу, дотле се званична Немачка на челу Цара Виљема, занимала шпајунажом којом приликом је издала лзисан п^сош једном рускои јеврејину, кој* је ,тада живео у Берлину у предграђу Шенебергу. Тај језрејпн ,имао је нарочиту мисију: да у Русији обиђе све тврђаве и по« могућству створи планове од истих, да испита стање руске војске. Срећа је хтела те је овај јеврејин, добивши све ф>лсификоване испр//ве, отишао иредходно социјалнстичком адвокату Карлу Лчпкоехту и поверивши му ову ствар, питао га је за савет. Тада је „Форвартс* центр/лни орг^н социјалистичке странке, донео на уводном место члзнак: „Пруска срамота — држагна б|'ука* а између стубацт, као круну тога не.Јаљалсшз, они су донели фотографске снвм ке тих државних фалсифнко» ваних путних исправа. Пок. Август Бебел, вођ немачких социјаписта, упутип је истога дана интерпелацију о томе у Раји-тагу, на државног

канц-тера кнеза Билова. Баш у том времену руски цар је предлагао хашкој конференцнји рззоружање војске. То питање прихватиле су владе Француске и Енглеске које су чак израднле у том смислу и пла.-. То значи да је још онда Тројни Слоразум ишао искрено на то, да се чшечанству ствпре што бољи услови за живот, а ови се могу створи и само тако ако се структура државног организма свих евоопских држана из основа измени. Са изменом државног организма, морао би се у првом реду уништити н немачки милитаризам.А на место овог поједнни завојевани народи, као што је Пољска у Немачкој добила би своју самосталност, Елзашани и Лотринжани били би слободни као и провинције Шлезвиг Холштајин. Са ослпбођењем ових народа које су немци завојевали, престала би свака даља политичка трвења и трзавице међу народима. Дакле, Тројни Спсразум је увек пледирао и радио на оп штем добру. Цео биланс ргда Тројног Слоразума показивао је најбољу вољу за миром и цивилизацијом он се за то у исгини и бори и он мора по* бедити јер заступа праведну ствар. Међутим Немачка је целог века радила на сншењу милвтиризма да помоћу овог, извојује економску гревласт а с њом и завојевање туђих народа, Доследна овој својој идеји она је с Бел/ијои псчела да је приволи у дело. А сад је баци/та око и на Холандију.

Данас доносимо поделу Београда на саротињске реони и припадајтће улице у њима, где ће се почевши од сутра издавати нове лксте за -исплату сиротинске помоћи. Међутим идућа исплата општине помоћи извршиће се опет 20 децембра у Општини Макензијева улица, само ће се издавзње и проверавање листа вршити у доле огначеним реонима: 1. РЕОН Седиште овог реона је у Општини Мжензијева ул. Овоме реону прападају све улице: Светосавска, Зорина, Охридска, Авалска, Катссићева, Малајничка, Муганова, Соколска, Мачвакска, Драголевска, Лаудонова, ДубљзнскаБраничевска, Шуматовска, Небојшине, Хаџи-Милентије* ва, Р\ дничка, Бокељска. Златиборска, Орловска, Московска, Взрдзрека, Крушедолс<а, Чубурска-Граничарска, Приштинска и сстзле новопросечене улиие.

СКИЦЕ Разлика је ту.

П Седиште реона је- у оснсвној н коли доТреће Београдске Гимнззије а улице су ове: Ресавска, Студеничка, краља Милитуна, Беогрздска, Проте Матеје, Даничићева, Смиљанићева, Зорина, Молеровз, Кочинг, Баба-В;«шњчна, Курсулина, Невесињска, Мутан ва, Которска Новотзарска, Браће Недића, Куманов ска, Копаоничка, Мокролушка Стишка, Трнска, Млзтишум 1 на, Синђелићева, Кичевска, Милошевска, X џи Рувимова, Поцерска. Г1 наревзна, Нишка Војвођанжа, Круиска, Његушевска, Мишарска и остале новопросечене улице.

Кнез Михтлов Венац, Карађорђсва, Косан шћев Венац, РаЈићс-ва, Краља Петра, Иван беговз, Грговачка, Богојзвљенска, Задзрска, Сребрничка, Грачаничка, Кнез Лазарева, Чубрииа, Вука Караџића, Топличии Венац. Обилићез Венац. Царице Милице, Космајсца, Јакшићева, Ускочка, Кнегиње Љубице, Фрушкогорска, Л /вћенска, Црногорска, Јаворска, Травничка, Краљевића Марка, Поп Лукина, Бранкова, ЈугБогданова, Стрмачка Рељина, Сремска, Зеленв Венац, Мостарска, Херцеговачка., Железничка, Босанскз, Каменичка, Личанска, Ломина, Краљице На 1 атије, ПЈ.изренска, ГР.јсијева, Балканска, Девојачка, Дворска. Немањина, Станична, Моравска. Сарајевска, Кнез Милошева, Ресавска, Студеничка, Краља Милутипа, Делиградска, Кзтнћева, Његушева, Бирчанинова, Војводе Мвленка, Милоша Поцерца, Вишеградска, Дурмиторсча, Дринска и оста е новопросечене улице. 5 реон Седиште овог реона је у

Основној школи, Дечанска ул Овоме реону припгдају ове улице : Кнез Ашхаилов Венац, Љубићска, Цар Урошева, Краља Петра, Ускочка, Вука Караџића, Чика Љубина, Кнегиње Љубице, Узун-Миркова, Чарапићева, Коларч^ва, €копљанска, Дечанска, Косовска, Влајковвћа Сокаче, Гундули* ћевз, Бугарчићево Сокаче, Светогорска Хилендарска Кондинз, Цетињска, Кнез Милетина, Видинска, Дринчићева. Зетска, Скадарска, Змајевз, Баштованска, Македонска Позоришна, Доситијева, Добрачина, Капетан Мишинз, Вишњићева, Цар Душанова, Страхинића Бана, Господар Јованова, Господар Јевреиова, Змаја од Ноћаја. Симина, Југовићева, Банагска, Книћанинова, Дубровачка; Скендербегова Висохог Стевана Прин* ца Јевђ нија, Јеврејска. Де* спот Ђурђева Солунска, Драчка, Бачванска, Дунзвска и остале новопросечене улиц<\

Заробљеничка агентура - Поспедњи завод аа ратнв заробљенмне. — Огроман пооао 500 чнновнмна. — 10.000 писааша диевмо. — 17.000 еароС/мемама ое допмоују са својмма. —

им оску-

Ја вам кажем, госпођице. рекох јед!>ој својој познаннци, „овим швабама није баш лако". ,А зашто? Шта дева?!“ цШто »е могу мнрно да спзвају. Ет.ј, например ми '•ад спавамо, затварамо оба ока, али они затворе само једно око, а друго моР а ЈУ да држе отворено. Ми можемо да легнемо мирне душе, јер нам је савест чиста, 8ли ономе који зазире, који се нечега плаши, тај не може мирно да се преда у наручја богу Морфеју.

III реон Седиште овог реона је у основној школи ^палилулској — на углу Далматинскеи Таковске улице, а улицг су ове: МаЈор-Илић ва, Јасеничкз, Ђушина, Рат;.рска, Битољска, Бооградскз, Далматинсча, Таковска, Кнез-Мчлетина, Вјјводе Добрњца, Взсочка Главашева, Кнез Дзниловл, Старине Новака, Мироч<а, Владетина, Ившковачкз, Гробљанска, Вчдинл, Приморска, Бистричка, Захумска, Раси > ска, Војводе Анђелка и остале новопросечене улице. IV реон Седиште овог реона је у основној школи нз западни врачар Ресавска улица.

Једна дама из Берлина, која је ппсетила Међународну Ин формациону Агенцију за ратне заробљенике и ј нтернирана лица у Женеви иише у „Бунду* ово: Аад је букнуо рат међународни одбор Црвеног Крста, чиЈе је седиште у Женеви, образопао је агенаију, ксја има да служи омогућавању саобраћаЈа измсђу ратних зароб љеника и њихових породица. Идеја о уређењу таеве агенције постала је још 190/ године у Хагу, а 1912 год. о њој је говорено и у Вашинг* тону. Али таца још нико није ни слутио, да ће она тако брзо ступити у • живот. Агенција је у самом почетку била смештена у скромне просторије и Атинин'Ц улици. Али одмах у почетку по четку почела је стизати чатаиа бујица писама, те се простије показаше веЈма скрчене. А и досадашњи персонал није могао да отача^а посао. Зато се агенпија већ после неколико дана преселила једну обрсчну палату. Али и овз се показала као сувише мала и тада град Женева у ступи просторије Ротовог Му зеја. Последњих данз узета је још једна зграда — школа, у којој неуморно ради око 60 учитеља и учитељица.

У агенцији је запослено око 500 добровољаца; њих 50, ве* ћином д- ма, пишу на писаћим машинама. Имз и велики број занатлија, а нарочито тишле* ра, који из дана у дан раде преграде за писма као и рафови. Трошкови око издржавања персонилз, како он служи бесплатн огромчо су вели/'и трош.сови на огрев и послугу и осветлење У једној доста усно намештечој соби налази се канцеларија председника ин тернационллног одбора „Црвеног Крсга* саветника народаог већа Густан Андора. Он је неуморан. У њега не налазимо само вољу и енергију, да се посвети С 1 ојој задаћи, него и времена за савлађивање свога посла, а нарочито за примање безброј* них странака, које у густим масама стоје пред његовим врагима. Све те људе, управо ту масу прима он са највећом љубазношћу. Средна дворана, највећа по простору раскошно је осветљена и по њој су размештени столови. Т> се врша цензура на цисмама и дописнам картама. К»д прођу кроз ову собу и пошто доблју пропасне жигове, писма и карте пакује се у омање