Straža

Број 307

БЕОГРАД СУБОТА 13 ДЕЦЕМБРА 1914

Година (V

-редакције и админ. Чосмајска ул. бр. 22.

1.'| лјсн се дају у админист — Цена утврђена —

!еплаћена се писма не !, имају. Рукописи се не враћају. П !сма, рукописе, новац 31 е сстало што се одиоси II; лист, слати власнишгву листа

ДЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

СЛОБОДОУМИИ ОРГАН ЈА8НОГ МИШЉЕЊА

Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

Адреса 8а телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину дин. 12.„ шест месецв . 6,. три месеца , 3,. један месец , 1.Претплатава иностранствс. гј на ношти: на годину дин. 30.. шест месецн , 15., три месеца , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Аустрија б и м и р Јраф ЈИтајло иа помолу БУКУРЕШТ, 10 децембрз. Аустријска влада се налази у очајању и председник Штирк је већ неколико пута покушавао да поднесе оставку целог кабинета. После тајне министарске седниие у Грац је телеграфски позват граф Михајло Карољи. У најближим дворским круговима се говори, да је Аустрија склона да и без Немачке склопи „частан мир“ са Русијом и осталим ратујућим државама и граф Карољи, који има одличних веза у руској аристокрацији имао би да покуша да поведе преговоре. Ова вест изазвала је сензацију, и ако је влада преко својих органа изјавила, да долазак графа Карољија има сасвим други карактер. Одмах по аудијенцији код цара и конферисања са аустријским државницима граф Карољи је отпутовао у Шопроњ.

оСрпеком Онога дана када је Српска ВојСка, г разбивши непријатељ ску војску на целом б .рбе= иом фронту, победоносно умарширала у Београд ми који смо се овде по нужди затекли, угледавши прве српске коњанике, увидели смо да је Српска Војска, коју махом сачињавч српски сељак, јер у нашој земљи живи 3 /< сељака, — једна од непобедних војсака. Онаквог џина, као што је аустриска војска била код Београда, која ниу чему 1 ије оскудевала, чији су војници иоред обилне хране, носилн чоиолада фикс и мзст за обуНу, имали онакве коње и комору, који никад нису ратовалн одморни нахрањени са набијеним џеповима пара скрхало се 200 хиљада војника и 300 аутомобила око Веограда, наша храбра и непобедиа војска, благодарећи нашем славном опанку и дивној хармонији и љубава између својих старешина и офнцара, који с њима евовећ 5 месеца деле добра и зла у рову, они су успели да нашу милу и благородну земљу за непуних шесг дана ишчисте од аустриске жгадије. Српски сељак, а ми смо сви поникли из опанка, —

пронео је Српжом имену славу дуж целог света и онај, која никад није чуо о нама, или је нешто о нама начу ), тај се мора задивити преа овим фактом, пред чудом кој' је Српски војник показао за оних шест дана! Одраанци и опанчари, како је непријатељ увек с презрењем о пашем сељаку го ворао, који нису онзко налицчани а нафрзкани, већ поцепани и прљави, али имају сјајан карактер, и силну патриотску љубав према овој земљи, пред тим одрпанцима поклонилз се аустриска шта> мпа и њчхова војска, јер по ред њих слава пролази. За то је Бечка штампа и званични орган Аустро-угар ске владе Н. Сл. Преса донета да у овом евроггском рату само се Србија м же сматрати као озбиљан такмац. Српски војник — сељак, и њен верни савезник друмови су у опште непобедни. И заисга ми овој изјави/неррија* тељске званичне штампе, немамо шта ни да дгдамо ни да одузмемо. Сзмо с наше стране аризајемо вредност патркотизам и јунаштво нашем српском с:љаку!

— Страшне цифре —

Газећи БелгијуНемци су све предавали ватри и огњу, Јед^н Енглез хоји |е дугс живео у Белгији направио је статистички преглед из кога се види колико је жртава БелГијз у овом рату поднела. Тако највише су оштећсне вароши, које су Немци бом« бардовали Лиеж 172 700.000 фр. Тирлемон 25 250.000 „ Лувен 185 800.000 „ Малин 38.300.000 „ Намир 119.600.000 „ Шарлероа 551 800.000 „ Мон 3.400.000 „ Термонд 20 850,000 ,, Анверс 505.750.0Ј0 „ п' кварени путеви, телеграф и телеф. мрежа, желез. пруга, мостови држанне зграде по мањии месгима 1.200.000.000. Свега укупно Белгију је овај рат до сада стао: 5.301.440.000 фр.

— Важна турско-ируска војна седница —

АМСТЕРДАМ 10. децембра Маршал немачке војске Фон дср Голц, којн је до сада вршио дужност гувернера Б.*лги|е изненада је напу* стио Белгију и у друштву немачких војних аташеа у Букурешту и Софкји отпутовао је за Царигрзд. Одмах по његовом доласку одржан је ратни савет, коме су присуствовзли престолонаследник Јусуф Изедин, министар војни Енвер паша и главнокомандујући Лиман фон Сандерс, Голц и оба немачка војна аташе-а. Шта је на овом састанку решавано крије сг и од кругова најближих данзшњем режиму.

ци и Бугари /Јаб^ви одмоеи АТИНА, 10 дсцембра.

„У овдашњим политичким круговима се говори о великој затегнутости између цариградске и софијске влаце. Ова је затегнутост дошла услед нјглог утврђ^вања Једрена, гомилзња силне војске и довлачења муниције. Услед овога бугарски посланик у ЦариГраду г, Тошев посетио је великог везира и са њиме је конферисао поводом озога. Али изгледа да га одговор великог везира није задовпљио, |ер је сутра дан посетио и Талат беја, министра унутрашни дела".