Straža

Број 308

БЕОГРАД НЕДЕЉА 14 ДЕЦЕМБРА 1914

Година IV

С.\(П редакције и админ. Космајска ул. 6р. 22.

С( лг.си се дају у админпст — Цена утврђена —

. Јеплаћена се пнсма пе 1 ;.'нмају. Рукописн се нп враћају. 1 1 сма, рукописе, новад г.те остало што се односи и; лнст, слатн власништву листа

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕНзА

Адреса 8а телеграме; ,СТРАМ<А* — БЕОГРАД Претплата за Србнју на пошти: иа годину дин. 12,, шест месеци , 6., три месеца , 3., један месец , 1.Претплатааа пнострансгвг на пошти: на годпну дин. 30., шест месеци , 15., три месеца , 7ЛГ

:\к_ Л2

лефон уредништва 1092 Излази саан^ дан у 6 ч« пре подне телефон штампарије 1092

Шта Аустрија нуди?! бензационо откриће „|Лађарорсага“ букурешт, п Д е Ц П»5штански дописнгк угледног румунског листа ,,Вииторул'‘ јавља да је ,Мађарорсаг“ орган мбђарских т з »вишњака објавто понуда и услове на основу који х ће. граф Михајло Карољи повести са русијом преговоре за мир: Аустрија нуди Русији, Пољску (Пољска је год. 1773 раздељена између Русије Аустрије и Пруске), Г алииију и Буковину. Ческа и остале словенске државе добиле би пуну аутономију. Србија и Црна Гора добиле би Босну и Херцеговину. Србија би добила на северу, према Сави још неке омање усгупке и накнаду штете за порушене вароши и села. Аустрија тражи од Русије, да јој укаже помоћ у случају да Италија или Румунија буду тражиле какве територијалне компензације; да Русија посредује код осталих зараћених сила да са Аустријом склопе мир; да се што пре изврши размена заробљеника, како би се велики број хранилаца вратио сзојим кућама. Аустрија би одмах по потпису уговора о миру извршила демобилизацију својих трупа, али под том условом, да Русија и остале силе из Споразума даду гаранцију да њена територија неће бити угрожена ни од једне стране. ~ ш ■ ■ 11И1ШП»и>ииии1ШИГИ1»гм»1штдпгмии1Шдшии|ДДјидЈЈмШЈШ||ј1Г иш——■■■II—вмш1Ч ■■ —■■шшит■■■■;■ м~1 I■!!■■■■ —мчии1ГМ1«1—мТмијјј »■» — ■■■ ■—н———п ■■■ 1н^аи^^ммм«Ји1|циииЈИ1кки11мкмки

— Владина

Парламенат је данзс отво цеи. Изјава ва?дина гласи укртгко: Овога часа постоји само једпа једина политика: Неми' :рдна борба све до потну« ног ослобођења Европе. То је крик који се отргао аз вих груди у седници од 22. 'улп и која поиављају сва араицузи, пошто су укло .ии све неспоразуме у којима су се врло често каши духови упорно борики се и које је зпслепљени непријатељ уоимао као наше непомирљг ве размнрице; то је крик који се подиже из славних ровова камо је Фоанцуска упутила своју омладину, целокупну своју мушку снзгу. Предтом изиенадном појзвом франауског народног осећаја, Немачка је билз збуњена у сво Ј*е заносу од прввх дана да ће победа остати на њеној

парн склерација ПАРИЗ, 8 дец, сграни, па је онда поче а да нег^ра прав ), да презире и сгорију: Да би олравдала повреду белгијс ;е пеугрзлн 'Сгн и уиад у Францусчу, оза се аозива једино нј „закон интереса." Од тога д )6а њена је влада појмила да треба водити рачуна и о светском јавном миењу па је недавпо покушала дз се рехабилитир!, стзрајући се да својим б ци сву сдговорност за раг на савезнике; ааи се истина указује. * Докуменги које заинтересовчне нацг.је публикују све* доче о данашњем решењу нашик недријдтељ да окушају срећу једног препзда. Један од гих докумената само био би довољан па да обааести цео свег. Када је енглеска влада учинила предлсгсвима заинтереоованим нацијама да обустаге војне припреме, да

се поведу преговори у Лондону и када је 18 јула 1914 тај предлог био усвојсн од стране Француске и Русвје, светски мкр био би осигурлн и у том последњем часу, да је само и Немачка пришла тој иницијативи. Место г тга, Немачка је извршила преаад објавом рата Русији 19 јула. Шго је п?к Немачка дипло* матски гађала мир у његову клин у то је зато, што је оиа за време пунах40 година те* жила једном једином циљу а то је уништењу Француске, би могла по том поц инити цео свет. Пошго су Фраш.ус^а и њене с .всзнћце и порсд њихоне пр даности миру биле прануђеие даприме рат, оне ће га продужити до краја. Верна свзме пот пису који је ставила ка уговор од 22 авгу.та она је ангаж >вала своју част и свој живот, Француска, по споразуму са својим савезницима, неће положити оружје све д ттле док не буде осветили повређеио право и присајединила за навек француској о> теџбини провинцијо које су

|0ј силои отете, васчоставила херојску Белгију, сломила пруски милитаризам да би се једном препорођена Европа могла повратиш правди.

111№ №1Ш Приложили српском другатву Црвенога Крста 1. Њ. Св. Кнез Абамелек Лазаров из Петрограда изволео је послати т име прилога Српском Друшгв/ Црвенога Крста у звечећем злату Динара 5000. 2. Децт пок. Лепе и поч. Сгојка Павловића бив. потцуковника из Београда приложилн су Српском Црвеном Крсту за покој душе својих драгих родитсљ 1 Лепе и Стојка, а у место годишњег иомена Динара 5С0. 3. Г-ђа Александрз ГТагина из Букурешга ириложила је Срчском Друштву Црвенога Крста преко нашег посланствз у^Букурешту Дин. 200. 4. Г ђа Велика удова пок. Душана А. Димитрзјевића

артиљерискогЈ капетана уписала је за сталног члана овога Друштва свога супууга Душана који је погинуо \ одбрани отаџбине и ;на име улога положила Дин. 100.

ОКИЦЕ — Казан за веш Првог дана уласка Српске воЈске у Београд, пролази преко Теразија заробљгиа комора, а међу осталим колима и неке пољске кујне — аустријске — Ију л , да дивног казана за веш, — уздахну једна но* воселка. —■ Е, а шта би сас њим, кад је покретан? — пита је једна пријатељица. — Па ја бих с с њег’ позади први позив, да перем веш, па да видаш пазар, добацује младолвка Новоселка успијајући уснчцом. Ђ-ц«

етаја један цанар икико.