Straža

БрО| о1)9

Година IV

5-аи редакције н админ. Космајска ул. бр. 22.

С 1 ЛГСИ се дају у админист — Цена утврђена —

Јеллаћена се писма нс иимају. Рукописи се не враћају. I (сма, рукописе, новац М е остало што се односп 3.- лпст, слати власннштву листа

.ПЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

ББОГ9АД УТОАРК 16 ДЕЦЕМБРА 1914

ОЛОБ ОДОУМНИ орган јавног мишљења Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

Адреса ва телеграме: ,СТРАЖА“ — БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину дин. 12 ., шест месеци , 6,., три месеца , з._ , један месец , 1 ,_ Претплатаза пностранство ЕЈ н а попгти: „о * * на годвну дин. 30,, шест месеци , 15,, три месеца , ТЈ50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Руска офанзива Сјајка рускг победа Букурешки „Виигорул“ од 12 децембра, доноси, да су Руси у последњим борбама наВисли заробили 11000 Немаца и огроман ратни плен.

Борба на Торлаку

Ко је видео утвпђења која су Аустријанци израдили на Торлаку, тај се и могао уверити, да су Аустријанци били решена дз иошто, пото оеоград задрже у својим рукамз. Утврђења су неоспорво била модерно израђена. Торлак је био уплетен сав жицом, тако да је нашем пеШ2Ку зпсолутно јурош био немогућ! Ровови дубоки; грудобрани дебели да им ни пољско зрно није могло ништа нашкодити. Остало }е једино да борбу реши тешка хаубичка артилерија. И збиља она ју је успешно и решила. У 9 сати пре подне 1 тек. м-ца наињ хаубичка артиљераја почела је дејствовати,на утврђени псложгј и до 3 са* ти по подке, својим тачним и брзи л дејством принуди непрвјатеља на предају. Не> пријатељска војска на пом. положају као под командом бацила је пушке и у масама псчела прилазити нашој војсци на предају. Видезши то непријатељ, он је својом артилеријом почео да туче његове пешачке ровове што је још више наг нало^ његове војнике да беже и да се предају. После пада Торлака оташао сам на лице места где сам између многобројних лешева непцијатељских нашао а једног Аустријског поручника по народности Хрват где тешко рањен лежи у рову. Упитах га где је њахова вој ска? одговорио ми је да је се сва I редала изузимајући један мали део која се је спасао и псбегао. На предају нас је натерало вели поручник оно силно дејство Ваших хаубицз од чијих зрнз још у лету на* ши војници изгубе присуство духа. Тако је хаубичка артиље* рија решила борбу на Тор* лаку.

Слава нашим хаубицама. хаубичкии офвцирима, подо фицирима и војницима. 14-ХП-1914 г. Ж. М. Београд. \ша БУКУРЕШТ, 11 дец. У овдашњим политичким круговима са крајњом иажњом исчекују резултат конфсрисања скандинавских краљева у Малви. По једној веС1и из Рима Шведска, Нор вешка и Данска изјавиће да ће се држати неутрално за сие време рата. РТТ Боловала земља једна, Ал јој нема лека, Био један ,ратни поход", Али кратког века. •Бала једна „силна војска!", Ал‘ се растурила; Била једном Аустријз.,, — К’о да накад није била... Ђ-ца Отп 1 еи Милап Станојевић, зидар 40 година стар. Оставао жену и дете. Марко Јаркић, стаклорезац 26 година стар. Оставио жену.

— Из забележака једног аустријског официра, који се боријо на франц. бојишту.—

Ја похитах тамо. Стража је благовремено напустила шанаи и склондла се од граната. У том ми један ордишнс јави да су французи напали на једну другу стражу. Такође ми је река”. како наваљују французи и на леви бок. Услед тога био сам приморан да издам заповест, да се повучемо за ^00 метара. Усп°о сам за кратко време сакупити своје људе. Послао сам одмах извиднице да разгледају шуме. После краћег времена извидница се врати и јави ли да непријатеља у шуади нема! Могао саа опет да заузмем своје раније позиције. То смо морали у толико пре, што ]е непријатељ већ био на нас отворио силну в тру. Али ма колико дз је ватра била јака, није била тако опасна, јер французи су нас подбапивали. Продужио сам борбену ли* нију од кланца до шуме. Али одмах сам увидео да је позиција на левом крилу била и сувише слаба да одоли навали непријатеља. Отишао сам мајору и рекох му ово. Мајор је и сам увидео ово али ми рече да се пошто пото држвмо. Уједно обећао ми је и помоћ. Ту смо ноћ провели у чаркању. У јутру стигао нам јеједанвсд

нас. Напад је вршен са три пука. Французи ва сасвим други начин пуцају. Они леже скрив ни, затим се сасвим изненада дил.у, испале своје пушке и опет лежу. Јутро је прошло ва миру, јер су гранате фијукале дале* ко преко ваших глава. Кад кад на мгј би батаљон налетела по која чета иепријатељ* ска. Ми смо буднв пазили и чим би се непријатељ указао ми би избацила по метак. За= клоњени смо били иза дебелих стабли, те нам је тако пошло за руком да кепријатељу нлнесемо тешке губитке, међутим, ми нисмо имали ни једач губитак. Најзад је стигло обећано појачањ? и ја га одмах послах прстка непријатељсћих чета, које су снажно налетале на нчс. И моје десно крило сам послао против непријатеља, док сам ја са центрумом морао држати позицију по сваку цену, јер сам тиме штитио с бока оку чету, која је већ почела да дејствује против Франц^за. Наједном Французи отворише јаку артнљериску ватру на моју позицију. За неколико тренутака изгубио сам два официра и око 20 војнвка. Губитци су били огромни пре* ма стању мога батаљона а ситуације у коме сам се на-

Сви ревизори „Страже“ из унутрашњости тр(еба одмах да измире сбрачун за«прсшли месец (од 1 до 17 новембра) и да изплате ранија своја дуговања. Пратплата на „Страш|“ стајв јвдан дннар изевчно.

као појачања Но њега нисамјлазио. Обузело ме неко немогао да употребим одиах за рзсположење. Али у ушима борСу непријатсљ га беше!ми је непрестано зујало: поприметно и беше осуо уби-|зипију пошто пото морате ствену ватру на њега. Бацио ј држати. Скупио сам људе сам га у шуму. Почеле су! и рекао сам им да морамо нас. засипати гра г ;ате али ј по сваку цену да бранимо срећом ни једна није експло-1 позицију. дирала. Пуна двадесет и че- Још ц^хврт часа делило нас

тири часа Је прошло а ми нити спавамо нити се чвме ззложисмо, сем што пописмо по неколико гутаља раквје. Освануло је и недеља и французи, који су хтели по сваку цену да пробију нашу борбену ланију навалише на

Је од мра^а. Али минути су пролазили тако полако као вечност. Срећом гранате почеше да се распрскавају далеко од кас. Французи су вероватно држали да се иза нас налази резерва. Ми оданусмо. Мсђутим, мрак се спу-

ш та пслако. Нзјзад нас густ м рак заогрну својим копренгом. Паљба је почела да малакш ава, најзад је сасви?л преетала. Ми осетисмо како нам се велики терет скиде са ду!ше: Французи беху олустали јод своје иамере да нан про* бију центар. Ја сзм био сасвкм измучен, а исто тако и моји војници. Пуних лет дана били смс у реорекидној борби. Лица нам беху потамнела, очг нам се поднадуле усне нчбрекле и испуцале и крв је текла из ране. Војници одмах потражише одмориште. Сваки се извалио на земљу, гревукав преко главе шињел. И ко сам био мртав уморан опет сам откшао до мајора, да му ја* вим да смо остали на положају. Сутрадан у 11 часова пре подне стигао је други батаљон, који нас је одменуо!

Р«11П2 Свима бодницама у брбији Мој син Младеа Бабић војнак 10 хаубичке батерије кадровац рањен је 30 окгобра тек. год. у борби код Баљевске Каменице одакле га је наредник батерије г. Живота Милааовић колима упутио у ваљевску болницу. Но како је тога дака наша војска евзкуисала Взљево, то је и мој син Мчаден отеран на железничку станицу ради преноса возом у унутрашњост. Од тада па до данас није мз се јавио нити ма што знам о њему па ни његов наредник код кога сам био 13 ов. мцз. Стога молим све болнице као и његове другове којима шта знају о њему да ми јаве. С поштоваљем отац Андрија Бабић пз Јуиковца среза Лепеничког окр. Крагујевачког