Straža

С \У' аг ' 2

(

л А

Број 3!2

Критично стање

Седмм у редакцији у полутамв и гледам у пећ, укојој тако пријатно пуцкара ватра. Напољу кишовито. Ситна ки» ша сипи и кваси земљу, кваси одело и сродаре до коже до костију. С времена на време занује се пуцањ, од кога се прозори затресу. Преко од мене, у дворншгу ,,Гуслара" долетело читаво јато гаврана, гачу и предсказују тешке дане, дане очајне. којима се ближимо, а ништа о томе не знамо. Киша и даље пада и нас иначе замшпљене чини тесногрудим и нервсположемам без воље, енергије ап»тичним према свему. Осећам сву мизерију живота. У мене ушао неки дотле непознати ма страх и осећам хладноћу која ке ског обузчма. Почи« њем већ да дрхтим и да могу ушао бвх у зажарену пећ. Плашим ее нечег непознвтог, неодређеног и затваркм очи а усие ми меланхолично шапућу: критичио је! критично је. — Господине, још за два шифа треба слога! —; трже ме из размишљана шегрт. Двгох се лено од пећи и почех да пишем за „два шифа“. Ала тех што еам уч«нно неколико потеза пером, кад ми оно нспаде из руке и ја налакћен гледам кроз прозор у густи мрак, који се почео да пушта. Из ,,Гусларевв дворишта још увек допире крик црних птица и дира ме у мозак. Врата се полако отворнше и преко прага се укзза дуга фигура М. — Ево донео сам та извештај из полиције! рече ми он пружајући ми и ПИС5Н табак хартије. Био је то иввештај са иаших бојишта Као у највећој грозници дохватнх пружену ми хартају. ИЗВЕШТАЈ ВРХ. КОМАНДЕ Крагујенац. 16. нов

Недеља 16 нов. по подне Уален—Лазгршц Непријатељ јг са највећом жестином нападао на наш фронт Мален река Љиг и Ла* заревац, Његови напвди били су иарочито сиажки код села Гукоша и код села Руловице. Непријатељ је одбијен на целом овом фронту: Ворбе око Рудавмцо Напад код села Рудовмце непријател. је почео 13. овог месеца у веч® успевши да тога вечера заузме једну тачКу на десној обалн Љчга. Али су наше трупе 14: изјутра нрешле у против напад, разбиле непријатеља и бацнле га преко Љига заробивши 3 официра а 689 војника. Н' положају с десне страае реке Љига, који је неприја)ељ држао нађено је 600 које мртвих које рањених. Код Обретг У нашим борбамд код 0бреновца, на десној обалн Колубаре зароби/ш смо 77 војника. Исто тако и на осталвм тачкама борбеног фронта заробљене су мање групе не првјатељских војника. Борбв ког Лззарввцз Код Лгзаревца аепријатељ | је нокушао напад пли су наше трупе одбиле и овај напзд. Гонећи непријатеља нагае су трупе заробиле шест официра и 267 војикка. Трв пута одбијгн У борбама код села Гукоша непријатељ је тпи г.ута јуришао и три пута је био идбмјен. Овде су каше труае прешле у противнапад и пребациле непријатеља до Љига. (Наставиће се)

— Једна немачка оцена „Северне Пемачке Новине* званични орган нема ц ке владе, поводом пада Београаа донео је о <*<: „Сам тај ф-’кт шго аустроугарске трупе воде огорчепе борбе у Галицији и Заоадној Пољскиј и поражаиајући ј} начки руску мили'снату вој ску, ипак је она бига у могућности да у Србији изведе једку велику офанзиву а то доказује до сал не увенухраброст Хабсбургс ве монархије тај акт побија сву оиу досадашњу фаму о снази Аустроугарске држз^е Неминовна последица тога је пад Београда а по' себи се разу> е предстоји. и заузеће целе Северне Србије, Самим тим, Србија ће бити потиснута од Дунава изгуоиће додир са РумуииЈОм, пз закључује чланпк овако: Победоносне борб Аустро-уггр* ске војске са с*«м су стекле један неоцењени капитал за војну и политичку акцију.“ * * * А сад? Стрзтегиски разлози?

Из Рима телеграфишу Берливер Цајт ?м Митаг следеће: „Српски премијер г. Пашић изјавио је једнпм ксресаоаденту ..Новбг Вр Ј мена‘‘: „Србија је изгубила сто хиљада људп, дакле једну трећину њене војске. Нама прети веће зло аего белгији а то се мора отас.рено признати. Споразум с Бугарском је за сад од велике користи". То желе Бугарн па зато и пр ггурзју озе вести кроз њи хову агентуру — Берлинске Новине.

ОКИЦЕ — Правилно „Ш:а је ново, пријзтељу!" „Аустриски цар потписао указ за пепсионовањг Поћорка. ‘

„Боље рећи, ми, Срби, смо га пенсионисали.“ „А на његово место долази Шаркотић.“ „Уредићемо ми и њега.“

Петроград, 15 децембра. Јављају да су Белгијанци учинали гфодор ва немачким оозицијима на Изеру и да се чврсто држе. — За белгијске бегунце Од продаје белгијсиих за ■* ставица у Фргнауској у корист белгијских бегунацв добијено је до сада милијун фра» нака.

РАБОШ Пролазећи поред Цветног Трга више пута сг.азио сам једног контролора државне трошарине, где на чезама долази ту на пијац. Мислио сам зашто овај државни чиковник свако јутро долази са чезама на пијац, али у том момснгу саазих грамберга где унесе у чсзу зелен и месо. Једнн мој пријатељ рече ми: „па он нзбавља провијант за крканлук у Вајфертсвој пивари и за то га државз цлаћа, не ћеш се ки мало зачудити кад једногадана у место д.ч га видиш да седи на чезз* ма, држи коња да не побегне.

|| 111 ! 18 ! ПАРИЗ, 15. дец. „Матен“ пвше: Мзла Србија једним дивним и херојскии гестом тако је избил* старота бечкога ћесара да овај види како иу трострукз круна дрхће на глзви и прета да спадне првом његовом царском пзртеру. „Радикал" пнше. Српски су усаеси заиста знаменити. Скорашња српска победа представљч један капиталан догађај херојске 6 рбе не само по своме знача;у већ и по поукама кј је из њега истичу.

ФЕД>Т0Н

То је о *ај општин ка службеник, који је г ајстарији од свих служитеља. Взљада јои’ из ранијих времена, по традвцаји, затекло се то име у књигама општиаским па је и овај сгдањи десетар то наследио. Иначе он се може комотно назвати: најмлађи сдужитељ. Да ово потврдим ја ћу за то навестн и факта. Напр. Десетарева је дужност да о свима наређењима, које општински чиновници издају служитељима, зоди строга рачуна и о њиховим извршењима. Да о канцелариском »ватериЈалу и стварима се ста* ра; да матерајал набављз и да га чува да се не разноси. За иестанак овога он је од-

говоран. Услед гога што "је по на шем уставу, општина јгдна политичка институцијз. и као што је Београдска коалкциона; то је и његова дужност тежа. Јер једни чиновбици из дају наређења а други их опет другим назорима ннаређењима, ниште али парир .ју. Међугим десетар мсра увек да тражи златиу средину и у тои тражешу он ^ора, хтео не хтео, по кад кад и да скрене с правог пуга. Нарсчито треба зиатм, каква је дужност десетарева била у времену свакуације Беог рада а каквз аа време Аустрнске окуаације. Ја сам, в*г дивши често пута у његовој соби онај вашар разних оду* зетвх и нађених ствари, јер што се год нашло у варошп, доносило се у општину у његову собу на чување, — помишљао ако овај десетар осгане жив срећан ће иити.

Ко ће све то да сачува, помишљао сам, кад је соба препуна разниг ствзри; ћеб та војничка, цокуле, пушчетине, бргшио, метци, амови, седла, теоаци, сабље и т. д И док се нађеве стварп не* престаио доносе у његову собу и слаже као у накву ризнецу. дотле оа непресгано јури час горе, час доле. Један кмет наређује му да одммх нађе шесторо кола да се дотера леб за сиротењу. Док се овц нзмакао, долази једаН одборник и вигче: — Зашто ниси дотерао оно брашно што се налази код Војне^Станице, чекаш ваљзда да га Цчгани рззнесу. Будало Једна шта ваздан оклеваш! Тек што ое окреиуо да каже једном служатељу где ће наћи кола за превоз ле.ба, долази један писар. — Је ли ти десетаре, зашто вије пренето оно масти*

ло из старе спштине, ввдзш ли да немамо чим једно обичзо требовање да напашеио. Мене кмет хоће у гоп да метне н ти се ту распраиљаш са служитељама око кола. — Ево господане у овом џаку је орекешен сав канцглариски матдрнјал, пра»да се десетар. — Счушај тд десегару, з*што већ ниск наредио дт ее пренгесе угаљ и дрва за канцеларију, знаш ли ти да мени игра глава. Видиш ли, овај аустриски наредник чека још од јутрос на тај угаљ. Реци му ти да ииси могао да на» бавиш колапа некатебиигра глава. Дедер одмах нареди да се онај угаљ и дрва пренесу иначе ја скндам сваку одговорвост са себе. Још није добро ни саслушао шта свај за дрва говори» тек из једне канцеларнје по јави се други чиновник — Десетару, јаЈћу. тебе да

Срби су жртвовали један вел.жи појас своје територвје да кагнају Аустрнјаице да се боре на једноме згодиијем терену, па предузевши одлучно офанзиву у место једне обичне победе задобише један колосзлан триумф. Потучен непријатељ ннје се могао више повући у реду имајући иза леђа реку коју је ваљало прећи

ПАРИЗ, 15. дец, Еаглези су у Базелу оборзли један од она два немачке аероалана што су летели изнад Хазебрука.

ђзлкгхска феЗершцпја ПАРИЗ, 15 децем, „Пти Паризијен“ пише: Балканска Федераиија је на добром путу од наше послед* ње победе и додаје да су Румунија, Србија и Грчка готове да аризнају Бугарској границу Енос—Мидија а можда и излазак ва Радост, Бугарска ће очугати неутралност повољно по Србију и Тројни Споразум онз ће мо» жда на пролеће устаги против ТуЈЈСке

Ј Марија Ђукановић са ћер* кама Милевом, Цаном, Савкои и сином Стевом и уну» ком Надом. Михајило Ј. Ристић, Мчхајло Крсмановић са женом Петријом и сансм Драгомиром. Милан Јаковљевић, фијакерист са женс-м Катицом а децом Јеленом, Маодрагом в Јаковом, Драгољубом и Ружицом. Мика Илић, муж на војној дужногти. Мииа Веверака, муж на војној дужности. Емилија Јовановић, муж иа војно.ј дужностч. Злата Нешковић, муж војни обпезник.

тужим код пр^дссдника ззшто није пренега она мојз фијока са актима. Шта то значн Ниси ти ваљда господар у општини и т. д. И кад падне мрак онда га треба само упитати: 4*1 — Зар си још жив по богу брате! јер целог дака од јутра до мрака бруји: десетар ЗН2, код десетара је, прата ти само десетара, кажи ти то десетару он ће удесати « т. д. Ето и тај човек трсба да је најстарнји од служатеља, з каква ли му је тек плата, а кад ли руча а кад вечера. Јер хад човек вавије електрични мотор и он по некад кашље, вла промени темгто 5 али овај десетар мора да падне у несвест, да се полије водом па опет да устане и да ради свој п ’Сао.