Straža
БЕОГРАД НЕЛЕЉА 21 Ј5 ЦЕМБРА 191 4
Година IV
-V
Брр| о!4
блш редакције ч аджвн. Космајска уа. (5р. 22.
?|дгсв се дају у админист — Цена утврђена —
(еплаћена се пнсма не «.,имају. Рукописн се не враћају. 1 1 сма, руконвсе, новац н е гстало што се односи I лпст, слати власннштву диста
Адреса аа телеграме: .СТРАЖА- - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: на годииу дин. 12. , шест месеци , б,, три месеца . 3.. једаи месец . 1,Претплатаза нностраиство на пошти: ва годину дин. 30., шест месеци , 15,, три месеца , 7.50
ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈА ВНОГ МИШ ЉЕЊА ___ лгљон уредништва 1092 Излази сааки дан у 6 Ч. пре подне ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИ 1 Е 1092
Крај рата 500.000 Јапахаца у €6ропи БУКУРЕШТ, 19. децембра. Да би се рат што пре привео крају и да би се пропаст Германа и Турака убрзала Силе из Споразума примиле су понуду јапанске владе да ова на европско бојиште пошље 10 корпуса. Долазак 500,000 Јапанаца убрза ће пад Германа и Турака, који већ и иначе трпе страховите поразе на сзе стране.
Светго је м значајан свај дан за Сраство. Он показује да Шумадмнни нису завојевачн, већ да су у истани ослободиоци. Није се навршило ни две г>дине од каа је арзбра Шумадија осветила Косово и Сдиввицу и осаободила Р.Олевку србинову, Стару Србију и Македонију, а племенити и каваљерски гест Српскога Александра Македонског изједначио је синове ових покрајина у свему, пч и у политичким правимз, са херојима Шумадије, проширив слободоумни, Усгав српски, у свима одредбама, и иа Стару Србију и Маћедонију. Хвала му и Слава\ А наши е-ови суграђани, за ово кратко време, то су потпуно заслужили. И ова на грага само је признање њихових заслуга, учињених на шој великој, ако Бог да, отаџбини. Наша јавност једнодушно је констатовала потпуно братско и сестринско саучешће, на које су наши први рањеници нашда код наших нових држав.взна, без разлике вере и народности. Од прешева, па до Битоља и Митрчвице, грађансгво се такмнчило у помоћ вашим рањемицнма, у нези и у мо* нуди. И чап је цела Шумвдија, збуњеиа тргмутвим на-> предовањем тобож цмвилизованог кранпка, бмла у немогућноста да укаже потребну помоћ окнм херојама, који су за њезину слободу крв своју продили, — наши иови пода* нвци показали су се достој
ни оних жртаеа, кој а су пале за њ«хово ослобођење Куманово, Скооље, Велес, Г!рилеп, Битољ и други грздови не само да нашим рањеницима насу дали осетити да нчсу међу св )јом браћом и сестрамз, већ су их толико задужали услугама. да им је толико пута алаљена и она крз, која је проливена за њихову слободу. Таква је била позадина. А треба ли нарочито истицати јуначке подвиге оних Старосрбијанацз и Маћедонаца, који су као борци, раме уг раме сз Шумадинцима, вија. и непријатеља по пољима и планинама нашим? Треба ли нарочито истаћи јунаштво наших Вардарапа на Љурђевом Смедереву и под Београдом, кад су, као соколови, са песмом из јуначких груди, развејавали хорде непријатељске? Не! Сва оби показали сусудо стојни својих великих учигеља: Мицка Поречког, Глигора Соколоввћа, Ђорђа Скопљан* чета, Бабунског, Пећанца и других. Показали су се и достојни и захвални селим?, за
ј цо<аз су да су наше а:пирације биле правичне, биле истините. Нас, уз све остало, везују и заједнички гробов *, највећа веса у пародв, који јунаке шни и поштује. Да| ооже, да у скоро у једну киту зберемо и Срем. Банат, Бачку и Славонију; Босну и Херцеговину; Дал* мацију, Хрватску и Словеначку, те да буду испуњене ргчи песничке; „Тен’ ће вода куд је текла!
Хз јјеоградске Опшшпне Јуче је присигла у Београд г ца Начаћева зрхитектонски инжињер Београдске Општине. После пет месеца и 7 да* «а г-ца је тек јуче нашла за сходно да дође на своју дужност. Дотичка г-ца није до била осуство већ је иросто онако, сама себи то право присвојила, и што је најинтересантније она је за све време примала плату и теренски додатак, \лакле укупно око 500 дин. месечно1 Јуче је г-ца свечано дошла али не да се јави на дужност већ да прими плату и да тражи осуство! Дакле поред
оних 5 месеца ладогања и њнх ову слободу палих Шу- шетања по нишком корзо-у, мадинаца: Војводе Бране, Жи- г-ца сзд тражи понова осу-
ке, Богдана, Бацете и других, као и оних многих жртава, палвх у рату са Турцима и Бугарима. Никакве више разлике нема између Шумадије и Старе Србије и Македонпје. Кости Шумадинаца, посејане по Новој Србији, биле су грднипе наших агпирација. Кости наших иових суграђана, гробови њихови у Шумлдији,
ства. Е то је безоСразлук и арање општинске имаовине. Док општина моли и богоро* ди за паре да би могла сиротињу хлебом Д 1 нахрани дотле она тражи да јој се плаћа њена шетња! Ако је г-ца под уговором, па би се сдучајно позвзла на оно: нема посла у општини онда је дужност општкне да јој створи посво, натерати је
да раздзје и проверава листе по Топчитерском Брду, Сењзку и ДушаН љцу, приредити јој такву шетњу, иа ће она сама увидетн да јој нема^места у служби кад већ она са* ма неће да увиди и да да оставку. Има у београдској онштиН ! мн тго и много спремнијих архитекта и кнжињера и за много скромнију награду су ту, па ипак и оаи у овом времену бакћу се са листаиа и на тај начин одужују се својој савгсгн и дужности. Зашто да г-ца Начићева ке мо же да раздаје листе? Какав је капацитет она? Да не мисли кешто онштина даглорификује ону савамалску школу дело дотичне г-це, у којој се у сред пола дана мора да пали осветлење, или да не мисли нешто општина да суТерахнски клозети некакав генијалан изум? Па је због тога држе да глође општинску касу. После изрзде Теразиских Клозета дотична г-ца не би требила да буде чиновн! к општински Јер у Берлину је пре 10 година направљен клозет са три шоље, на Посдамерском Тргу гд: дневно саобраћају два милиона људи дакле 7 пута мањи наго овај. Међутим г-ца је н?шла од некуда да су Београду потребне 24 шоље код 100 хиљада становникз, мањ’ ако није нешто ззмишљала да ће ту и какаи дамен оркестар концертнрати. Дајесрећеона не би смела ни да се појавв као архитект. А она ето узелз ссби још и такву слободу. Јуче је отпуштено око 30 женских службеиика иа општине због немања буџетске могућшоети. Ми и немамо ништа противу тога. Али се морамо упитати: кад с.е већ
чини угатеда на буџету и от* цуштају нижи чин тници од куда т.’лчка толеранција према г*ци Начићевој? Имали ту правде и једног критеријума: отпустити трндссет душа да би могли г*ци Начићевој плаћзти шетњу и теревски додатак? Какав ли је то уговор везан с г*цоч те она тако немилосрдно сецд општину? Зар тамуговором није предвиђено да се и г ца морћПЈвиновати наредбама суда опшгинског? Напослетку ми ово и не замерамо г-ци кад она већ има један такав докуменат којим она командује општини. Али ми се обраћамо општини да она не расипа народни новац као онај масарош, ште узима непрестано паре на менице а не води рачуна колико узима.“ Мч ћемо о оаом буџетирању водити строга рачуна и ако општипа сама 10 не учини ми ћемо бити принуђени да публикујемо некоанко дткумената и на тај нзчин завршити обрачун са београдском општином.
[|
- Француско бојиште У току 18. дец. било је мирно од Белгије па до Ивера. У Шзмпањи, западно од Алжера (ренски сектор) непријатељ је преко поћи дигао у ваздух два наша опкопа и извршио на њих напад који смо одбили наневшн му велике губитке. Напзли смо другу одбранбену лииију на северу од Босажура н у том смо крају за* узели ровове и згдобили терен.