Straža

Број 3

С Т Р К А

Страна 3.

следње одбране, који су п/штени кућама на условни от. пуст имају се одмах а најдаље до 7. ов т месеца закључно јавити војном оделењу овога суда ради упута у команду. Од суда општине града Бео рапа2јануара 1915 год. В.Вр. 3383. у Беогрзду. Позив рањеника По н^р?ћењу господина ми нистра в јног имају се одмах упутиги лунавској дивизиској об>асти на преглед: 1) . Сви рањеници који су без исправе сами дошли кућама. 2) . Сви рањеници пуштени кућама с тим да долазе у бо«ницу на превијање у одре-! ђене сате, а који то не врши, већ седе код саојих кућа. 3) . Сви рањеници пуштени на бол вање па су исто преседели и не враћаЈу се у комзнди. 4) . Сви рањеници пуштени кућама који долазе по наре« ђењу на превијање. 5) . Свч рањеници пуштени кућама на боловање, који нису боловање преседели и ово им још траје. Нз основу горњег наређења; Суд општине града Београда позива све рањенике без разлике који се налазе -'^у Бгограду код сво|их кућа да се одмах а најкраће до 3. јзнуара 1915 год. јане војном оделењ ■ суда општине београдске, да се уведу у списак и са спаском упуте у штаб дивизиске облкти на преглед. Од Суда општине београдске 31 децембр> 1914. год. В.н.3275. у Београду. „Нови Ббогред 1 У овој кафани и ресторацији точи се најбоље експорт Вајфертово пиво. Ресторатер сс постарао и за одлачну куј* * ну јср је ту костгебер познати чикз Светозар, који већ толико година /пражњава тај посао. Услуга је брза и добра. Кафана је увек снабдевена с најбољим пићем. Природно црно и бело вино, ракије свих врста све по најумеренијој цени. Локал је добро осветљен и у свему удобан. Цене су веома солидне.

* А светли краљу с победом на челу, Са венцем Славе бесмртне и свете, Велике душе, у великом делу, Са оба сина у Београд слете, И Престоница опет виде краља, Будућег цара свих сроских земаља. * О, стари краљу! — моје перо можда Није све рекло о сјају и срећи; Ах' вечни венац бесмртнога Вожда И твоја Љубав умела је стећи; Сен-Сир ..... витез и мог’о је тако, Народни краљу, а то није свако! Крушевац, 19Н. г. I ' М. К. Н<чочнп Пасмноим

уГустријакцц у јКиокици Какви су били и шта су све за собом оставили. Мионица, 28. дец. Мала шљиварска-чекмезарска рарошица у Ваљевској Колубари .Мионица" са свим је упроаашћена, од културнога Фрање. аустријански војници који су у масама нагр* нули црехо Мионице трудили су се да покажу и овој малој вар чпици своју дивљачку културу. Целу варош опљачкали су тахо дз данас постој * свега једна трговина у Мионици. Поред пљачке извршене у радњи Светолика Михаиловића трг. овд. Културни аустријски в'јница нису се тиме задовољили, већ су му и кућу запалили. Кафана немамо јер су све кафанске астале и столице погорели, апокафшама држали стоку. Једну апотеку коју смо имали а која ]е била срезу Колубарском од велике потребе културни аустријски всјници уништили су, разне течности умешали са прашковима, нам штај апотеке као портале, канабета и све друго потпуно је упиштено. По варошици иоколинипо целе н Јћи тумаоали су наоружши, отварали куће тражећи хран-% пиће и девојке. У поштанс<ој згради у којој им је била болница показали су прави степен свога дивљзштвз, јер поред покућанства управника поште, које су све уништичи, полупали сав намештај канцеларијски, астале, столице, ормане, а нарочиго слику Њ. В. Краља Петра коју су сву изрешетали куршумима па потом измрљали мастилом, затим на

Iпарам парчад исцепали ираз ' бацали по дворишту; на каси поштанској која је била широм отворена поломили резу и повадили извесне делове чивије на бранама, а ручипу касе пребили. Зидови по надлештву и стану управника крвљом измаззли, а по патосу сипали некакве смрдљиве течности, које су имали такав Зодах да се није могло прићи згради, две трећине прозора полупане су, у подруму поштанском бацали су болничко ђубре и измет човечији. У поштанској авлијц закопавали сулипсану стоку, коју мионмчки пси сада цепају и вуку комад по комад, јер лип сана стока није дубље закопавана од 10-20 сжтиметара. Маса је војнич<их гробова око ср^ске зграде поштанске и општинеке зграде, где су у сваком гробу закопавали 5-10 војника и т. д. За чистоту варошице да се и не говори, једина срећа јесте шго је зима иначе било би велике болештине. Па ипак вредпи грађани мионички враћајући се на своја огњишта, далл су се на чишћење својих празних домова, а свн су изгледи да ће се и варошица кроз неколико недеља очистити, јер није ни правЈ да ми чистимо к?д су аусгријчнци направилч ђубрс. Среска канцеларија отворена је и има пуне руке посла. П 1 шганс.<о-телеграфска и телкф ш:ка станицз отворене су, одмах после седам дана по изласку „ћесарове војске*, а то се има само благодарити управнику који није жалио ни труда ни новца из свога џепд да зграду од нечистоће очисти окречи и службу успостави. Колубарац.

Последње вести ]е9ко произбоЗсшбо НИШ, 2. јануара. Делегат француске војске, војни изасланик Француске, г. п.пуковник Фурније произведен је последњих дана за пуковника. СА ЗАПАДА Рђабо бреме ПАРИЗ, 30 децембра. 30. децембра, непрекидна рђаво време, спречавало је Операиије готово на целоме фронту; на дунама на обали севернога мора, бура је чак дизала и песак у вис. уГероплаиЈ кад Ј1е §еком ПАРИЗ, 31. децембрз. Немачки аероллани бомбардовали су мало Ле Бен. Петоро њих је убијено. Француски аеропдани гонили су немачке аероплане, који су покушали да се поиближе Паризу. ђорбе око јбупора ПАРИЗ, 31. децеибра. Наша артиљерија у пределу Њупора и Ипра успешно је гађала непријатељеве радове. На североистоку од Соасона, борба заметнута око коте 132, била је врло упорна. Преко целог дана Немци су бнли унели знатне снаге, али м ј смо се одржали на спима нагабима на западу ове коте, док смо морали напусти ии сточну страну. Борба се наставља између Соасона и I ери о Бака. Наша Је а! 1 тиљерија на три разне стране изаззала'

експлозију у сред нелријатељских батерија. Од Ренса ка Аргони, вео^а је жестзк артиљ р! ски двобој. Лоеккаре у глабком сшзку Г1АРИЗ, 31. децембра. Г. Поенкаре посетио је Денкерк, где]епредго ззставе пешач. мзринским пуковима, затим је отпутовао у главни енглески стан, где се рззговарао са генералом Френчом и велским Принцем. Паппаменчт ј а пхоппрн

^ерошки кад /Јокдоком ПАРИЗ, 31. децембра. Аероплани немачки, који су покушали да се приближе Лондону, отеранн су.

У7устријахци у каф. код „ЗаиибШје" У каф. код „Вишњице" би ло је Аустријанаца за време њиховог бављења 360 војника и 3 официра. Кад су разбили кафанска врдта написали су на иста 1 Сгј^ 9/68 49 Еа§. Поставивши пред иста 2 војникада стражаре, одма су се дала на посаз разбили су подрумска врата, таван где је била зимницз и од станзва, и све оп* љачкали. Редовнз су кували неколико великих казана вруНу ракију шљивовицу, док је трајало кафеџини санлука шећера после су дзносили шећер из оближњии бакзлница, то су кували на сред бзште. Ту је био само кафеџин брат на боловању. познати наш Душко шкембар из III позив , он је морао да трпи еве шта су радили, али кад су почели разбијати собу кафеџину где је каса била (наравно празча) коју су непријатељи напунила са изметом од њих, јер је остављена отворена, онда је закукао Душко и позвао комшилук, тад су 3 војника п ритрччли и кун-

АРМАН.

дачки изударали га, да је пао пљујући крв, који је првог дана Божића умро и све до своје смрти пљувао крв. Како им се осладила слатка врућа ракија они нису знали шта им је доста па су се ви* ше пута изопијали и међу собом се тукли да је једног дчна њима четворици била глава разбијена, кад је њихов капетан наишао затекао их је све пијане са полупаним крвавим главама онда је наредио да се некц зежу. У највећој њиховој гужви наилази прота Божа Јовановић и пита ко је најсгарији овде тад су му показали на капетана, прилази прота к њему и пита га говорили Сраски, одговорио је да зна, пр ^та му је казао да су оп* кољени и заробљени и да не би гинули да се предаду, капетан је извадио револвер И сабљу предао г. Божи и сви трезни и пијани војници беху спроведени са 3 старца и 2 дечка. Пресела им врућа ракија. Кзфеџију су са свим опљачкали, али ге тлии што су их ту заробили и што ће се они сећати дуго ракије. Вино су му однели са све бурап, као и љут 1 / р^к^ју.

Први корак у порок

ГЛАВА Г11 Историја се понавља Данас сам учичио прв! пут у животу нетактичност. И ту има ваше кривице. Повелисмо један говор, ви сте рекли реч на коју сам вам ја морао од* говорити и тако реч по реч па је дошло дотле да сам ја учинио оно што никада раније учинио нисам. Дакле, госпођице, ја остајем при ономе штј сам вам рекао. Хоћу да чујем ваше мишљење, односно ваш од* говор! Невенка је ћугала и гледала у плафон. Она као да није овде била, као да није виде »а шта се све око ње догађа! Н/лић је видео да је она замишљена али није могао да погоди прави узрок, Ви ћугите. Али ја разумем узрок томе. Заго ја и нећу утицати да ми одговор дате одмах. Када сам могао чекаги јаче од године тренутак каад ћу вам моНи учинлта понуду, м >ћи ћу да причекак још не- ! дељу па чак и месец за заш > одговор. А зати времеВисе-!

дите свде код моје рођаке. Нико вам неће моћи да пребаци ништа! Ви само седите и будите безбрижни као да сте код својих родитеља. Дакле, госпођице, ја ћу кроз недељу дана бити тако сло бодан, да вас запитам за одговор. А сад је већ пола се* дам, а ја у седам имам важан састанек. Жао мије што морам да вас оставим. Љубим руке госпођице. Збогом! Кад је већ био близу врата он се јјш једном поклони и ухвати за кваку. Али тек што је бит врата отворио и тек што је једном ногом преша ) преко прага кад се врати унутра. Ја се вратих, рече оа изаен ђеној Невенцч. —Хгео сам госпођице да взм кажем, да у вашем олредељењу будете сасвим слободни/и неззвисни. Дајте ми онакав одговор, какав бз био у сагласноснз са вашом душои са в^шем блћсм. Ево ја мам дајем часну реч да се на једнога тренутка нећу н»љут'*тк нз ва: ако одговор буде пегативзн.