Straža

БрО| 13

БЕОГРАД УТОРАК 13 ЈАНУАР 1915

Годнна V

€-.'пН редакц*је ч адмвн. Космајска ул. бр. 22.

ЈЈјлгси се даЈу у адмннист — Цена утврђева —

Јеплаћена се нисма не I рвмају. Рукописи се не враћају. 3 гема, рукописе, новац М в сстало што се одкосв II лнст, слати власнвштву лпста

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА* — БЕОГРАД Претплата 8а Србију на поштв: на годнну дин. 12,„ шест месецн „ 6.„ три месеца „ 3.„ једаи месец „ 1.о:тплатава иностранств« на поштт на годвну ‘ дин. 30.„ шест месеци „ 15,- три месеца „ 7.58

ОЛОВОЛОУМИИ ОРГДН МИЦЈЛзЕНН* тедефон унедништва 1092 Излазн сзани д ан у 6 ч. пре подне телефон штампарије 1092

Бугарска мења курс ругарски посданици неће у Цариград - ругарска чека Румунију СОФИЈА, 11 јануара На седници владине странке која је одржана у Собрању под председништвом д-р Радославова, после дугог саветовања решено је да се екскурзија владиних посланика у Цариград одложи. У политичким круговима говори се дауовом одлагању треба гледати нов курс бугарске спољне политике. После конференције националаца и после аудијенције Гешова код краља Фердинанда д-р Радославов се осећа и сувише несигуран на своме положају, и да би се одржао почео је да мења правац еиољне политике. Круговима блиским двору верују да ће и Бугарска истовремено са Румунијом ступити у акцију. Тврди се, да је о овоме већ између Бугарске и Румуније учињен споразум. ,.вдаорул“.

Г. Генадијев школижо се дана налазио у Риму, где је као делегат бугарске влзде имао да дође у доцир са италијанским цолитичким круговима и да ки представи „жалосно и очајно стање које влада у Маћедонији\ Да би то стање представио што счајнвје и дз би за бугарску „праведну" ствар задобио по« ред тзлијанских полигичара и штампу, г. Геиадијев је као што јављају из Рима био по нео собои и — 80.000 франака, којом је сумом требао да поткупи талијанску јавну реч. Да ли је у овоме успео или не, не јааљају из Римз, зли судећи по расположењуштам пе, г. Геиадијев је насео. Талијанска штампа, псзнавајући добро бутарске ж праведне“ тежнве као и стање које влада у Маћедонвји учинила је

један симпатичан гест: сем неколико сасвим безначајних чнтервијува ни један лист није дснео ма какав било доу ги чланак. У опште, долазак г. Генадијева примљен је сасвим хладно и у талвјансквм политичким круговима није му се придзвала бог зна каква политичка важност. За нас Србе, проткв којих је овај пут и предузимали и против којах су требали 80 000 лева да проговоре од велике је важности путг. Генадијева Нарочито је он важан у са дашњем ратн м стзњу. Још од почетка рата Бугари су нам се показали као непри јате ни. И само благодаЈ ећи енергичном кораку руске владе, која је у заповедном то* ну изјзвила да ће сваки непријатељски корак предузет против Србије сматрати као

и нзпад на Русију, Бугзри су мало стукнули. Мећутим. кад није смела јзвно она је хтела тајно да рове против Србије. И после дугог зећања бугарсчи државници послаше г. Генади јева да са лев<љима брани „угрожена" права и „оправдане* тежње бугарског нгрода. Али благодарећи св ств талијанског јавног мњ* њч, бугарски планови нису упалили. Намере б/гар;ке владе претрпеле су фијаско и мч Срби можемо бити зад 1 вољни. Нека је част талијанском народу чији јааеи рздници кису се дали поткупити. решеке балкакског павима Сзда већ немч ни једне државе на Балкзну која не признзје да међу бзлканским државама, ако желе да очувају своју независност, мора постојати иеки споразум или савез. То је, нпак, један уте-

шдн факт, када се узме у обзир да се некада на то признање није м тао од свкх до^ бити. А и ствар остаје само на томе гризнању. Познато је, с каквим теижоћама је скопчано схтварење савеза због себичних интервеа појединих држава и њиховиа династнЈа. Али, запитајмо се да ли имају право преговорачи када сумњзју један у друге: да ли имају право српски владаЈући кругови када се боје да им Бугарска ке зпвори пут на Солун и оњ могућн сав трговачки сао* браћа) те тиме убије привредни живот земљи, да ла имају право бугарскн владајући кругови када се боје Срба и Грка и њиховпг пгновног блока против њих; да ли имају право Г рци када се боре за свој живаљ и за своју нову вачку обл^ст коју су прошлог рата Д"били? Имају ли пуна права сви. А није ни то најбољи доказ да се на таквој основи не може правити савез. Не може

се правити сзвез с обчиром сзмо на овзј садашњи нолитички моменат, јер сзвез тако склопљен не би могао преживети тај политички моменат са њим би и он ишчезао. А садашњи политички моменат само је један од нзјбољих подстицаја.упрачо последња опомена за балкакске држ?ве да се удруже против заједквчких. великих и сил них непријатеља: да склопе један чврст, интиман савез. То је његова битноет, то је његов највсћи значај; то, и ?ко стоти пут. најречитије опомиње балканске народе на њихове интересе: унућује их на бољу будућност. Свима балканским народи ма потребна је најшира слобода верска и вациоиална. Свима балканским иародима штребан је излаз на Бело море ради њиховог прввредног саобраћаја са Европом. Свима њима потребан је дуг мир и културан живот, који ће их изједначити са најкул* турнијим народима у Европи.