Straža

С.трава- 2

С Т ? А Ж А

Број 13

!

Свима њима потребна је политичка и ековомска само* с~алност и свима њима поебнч је снага дч би могли одбитЈ! сваку навалу на Бзлкан. А ниједан од њих није довољно снажан да и мало већу навалу може задржати, да не прелази не само њега в:ћ и све остале народе на Балкану. Н;ша се чини да никада историс 1 моменат није био прост^ЈЈи за разумевзње него што је овај Наиа \г од Великих Сила обе групе бачена парола: браните се! И миареба да се бранимо. Ми треба да учинимо оно што смо давно требали учинити. Ми н? смемо да ззмислим* впше један такав рат као штоје био прошли између нас л браће Бугара. Ми хоћемо Савез и тиме одговзрамо Ввликим Силама- Сад је дошао моменат за остварење федерације бал* канских народа јер је она једино решење бзлканског пктзња, које ће обезбедити мир и напредак народз на Балкану

Како је у Аранђеловцу До пре неки дан у Арзнђеловцу је билл толика скупоћа да човек мора просто да се згране: Тако например: 1 кило шећера 2 40, 1 кило ле* ба 1.60, 1 литар гаса 1.60, 1 литар зејтина 4 дин., 1 кило соли 1.20, 1 кило брашнл 1.20, 1 кнло црка^ лука 1.20, 1 сило масти 2, 1 кило сланине 2.40, 1 кнло пиринча 1.60, 1 кило кафе 8 дин&ра, 1 кило кајмака 4 динара. Видећи да су цене са свим неиздрж.виве, начелник војне станице г. Милутин Филиповић издао је наредбу и одреди > иене свему. Од тога дана трговци су попустили у неким артиклима, али сви се не управљају по такси која им је дата Добро би било да г. на* челник казни и оне газдаше га ће се тек онда ностићи циљ. Кажњавати само сиротињу ниј: баш тако попу* ларно.

№ШП П№ (Посвећено г. Мвивотру Војвои) Нзши војни патомци, који су на страни студирали медецинске ниуке, трпе, већ од почетка рата једну неправду, која им је дошла, случајном грешком. Ови се редови нарочато тичу оних пчто«гаца, ксји су још прошле године грабилк Да заврше свсје стулије, али их је раг у тоне омео. Овар је у овоме. Ти млзди људи, још 1;од 1912 год. су употребљени на службу при разним болницама, или чак и оперативним јединииама; и, док је прека њима, у прешлим ратовима, било, бар толико пажње, д*

им је поред новчане хране, давито и по 125 дин. месечно на име плате, дотле сап. у овомо рату, укинута им јв и та незнатна плата. Па не само јто. Док сви ратници на бојном пољу добивају ма как.ве бенефације, дотле ови млади људи, нису ни корака мрднули, ни у чину, ни у плати! А у шк 'Ли, што су из г убили, да и не помињемо. Ово је иехотвчва неправда, коју би нови микистар војни, као справелљив човек, требао да одклони, ј?р они сви врше лекарске дужности. Дод^јте томе, да су њихови млађн другови, већ кзпетани у војсци, па је онда! речеио све. — с. -

Пред решењем — Италија позива своје поданпке. Рам, 11 јан. — После дуге иинистзрсхе седницв под предеедикштном краља Емануела решено је да се сви талијански поданици телеграфски позову, да се одмах врате у земљу, Очекује се свжог тренутка указ о мобилизацији. — На превијалишту лекари играју карте У целом ратном механизму санитет једино преставља нешто хумано;§тамо где се све руши и уништава, он треба да спасе оно што је најдрагоценије: повређени људски жпвот. Само кас би код наших лекара бито иоле хума* ности и савесности! Ево два верно изнета случаја, који најбоље показују како наши лекари мало воде рачуна о људским животима и са кплико се мало пажње и памета постута према рањеницима. Пре десетак дама дошао је из Ћуприје у Нвш један ратни* рањен у ногу. Лекари су констатовали да му је цола нога заражена и донели свој суд: да мора умрети. Ме

ђутим, у Ћуприји је у Болници примећено да је рана инфицирана. Али да се господа болничарн и лекари не би мучили, они су чишћење раке и спречавање даљег тровање крви оставиаи својгм колегама у Нишу. А та подвала што су је колеге колегама хтеле учиаити, проузроковала је скрт несг ’ "'м ра> њеиику... Ништа боље се не рзли ни на ратним превијалиштома, где долазе рањекица са свежим рвнама. Ево и за то прииер. При сузбајању Аустријанаца рањен ]е у руку и један ђак иаредник из V пука. Рана наје била тешка, али се могла икфицирати и требало је зауставити крв. Он дол^зи у најближе превијачиште, али га одатле терају у превијалишта његовог пука. 14 к љо ;е он морзо обићи неколико пре-

вијалашта док је нашао своје, ко зна кјлико би му крви исцурило да се није нашао један другн рањенкк вешт превијању Ааи то што је нашао на свом превчјалишту, вајинтересантније је. Скупила се маса рањевика које треба пре* вити; има и тешко рањенвх к јима треба одмах указати аомоћ и највећу пажњу. Али место сзега тога болничари теше рзњеиике овим доиста утешним речима: — Чекајте и не вичиге, јер доктори сад играју каоте! * Страшио и унсаснс! ,р. н:•

(з V - Проиаст „Едварда“ ПЕТРОГРАД, 10. јануара. — Ј^вљзју из Лондонз: једна немачка подводна лађа је потопила, ка 20 км. од ушћа Мезе, енглеска Ооод „Едвзрд".

•— Шта су Руси до сада заплепили в колико су заробили —

„Зашто баш гас?* упита жепз. „Није гас, но каз,“ па ухвативши се руком за браду продужи: „Оно што прави мее-е-е!“ „А козе“ рече жена, „ако ће, да Бог да једног дана и сног старог брадатог јарца!“ (помишљајући на цара Фрању.) Мађар то није разумео.

ЧШИЗ ПЗЖМЗИИ Ш НШ ревнзоре, ксјинш нн дз дзнзз нз пссдаше обра.нун и ковац дн 10 унине т дал>е до 15. овог нвеец«. Пселв тога доба одуз^вмо продрју лиега тт н^сзввбгои пр!дазцу ЗА НАВЕН,

I

— Топао поздрав српском војнику —

ПЕТРОГРАД, 10. јакуара. — Из Кијева јављају да је од почетка рата у Кајево дове* ден 1 15 генерача, 5300 офицфз и 194681 војника заробљеника. 54 топа, 120 мигрлљез?, 950 муниционих кара ; велчка колишна пушака, 11 аутомобила, велики број машина за грађење ровова и 9 аероплааа.

13 — Цртице из тринаестодневног ропства под Ау“ стријанцима. Кад је око (ила општапљзчка по Београду дође ред и на Топчидерску Еконозшју. Војник који је био при улазу и пуштао по одрећен број жена, да се награбе што им је бичо могуће, рсче ‘једн')ј од њих: ,,А ваш крал сад чуза каз!“

ПАР143, 8. јануара. Господин М. ^Веснић наш посланик у Пзризу упутиоје топао поздрав српског војника свлме брату по оружју фрзнцусиом војнику. Т ј поздрав је наишао нзјбољи пријем у целој француској штампи, и одговорио му је у име француског војни а г. Ачфонз Мизе, сада р*дов фрамцуске в- јске, који је вите година оравео у нашој сред^ни у нарочитој мисији француске владе. Одговор г. Мизе а гласи: „Нека ми је допуштено да кажем колико је ова ми:ао мила срцу свих француских војника. Познавајући Србију хао другу отаџбину, живећ 1 за време баиканских ратова у оружаном нероду, био сам сведоклегендарве српскехрабрости, аидео сам ваљаност и материнску бригу српских же на при узглављу непријатељ' ских рањсника. Могао сзм о"

Каћуна: Јц све зши позиб оиии5их( сбете Опраштајте мртви соколови наши, Што ће преко ваших, још свежих гроб- за; Пројурит, иаша, осиажена војска Праћена са треском свих врста топова. Они иду тамо где сте и ви пошли, Да раскују ланце, што робове стежу; Да сеју слободу где Словена има, Да слогом, љубављу за себв их вежу. Опраштајте мртви соколови наши, Што су ваше хумке, коњи разорили Ви сте знали позив отаџбкне свете И ви сте до скора у борбама били. Опростите, јшто смрт није воља дала, Да видите ваше довршено делор Вашом светом крвт>у, купљену •лободу, Сједињено Српство и Словенство цело! Косово, 1—1—1915 г.

ФЕЈБТОН

БИЛА ЈЕДНОМ АУСТРИЈА ЈЕДНА Историчари у блиској будућности каа почну пвсати о великим догађајим* којн се данас догађају, могу овако почети своје импресије: би^а јвдном Аустрија Једна к з се у ондашњој Европи убрајала у Велику Силу и циви ливоваиу монархију. Иста та Аустр.>ја која је онда постојала, и ако беше скрпљена иа разних елеменага, ип^к је стал но и систематеки ранила на завађањ/ својих и туђих на ци]а. Аустрија, која је некад постојала, беше камем саотиц^ња свима народама који беху вољни да у миру жчве и да раде на економском развитку своје земље.

Данашња Велика Србија за време Европског р«та, који је трајао нешто више од пола годкне. беше малена Краљевина. Она је сав свој жиеот била посветила томе, да са суседим«, који је керадо гле даху, живи у што пријатељскијим односима, и ако су је озе из све душе мрзеле и гледале да је што пре униште, И онда, опет помоћу интрига аустријских, искрену рат између малене Србије и Бугарске краљеване. У годчни 1912 и 1913 мала Србија имала је два рата са Турцима п својом једнокрвном браћом Бугарима. Рат се свршио на штету ових последњих. И после овога рата, Аустрија, која је некад престављала у Европи културну монархију и Велику Силу, отишла је тако далеко, да је сегнула за оним што је Српски народдосрца заболело. Аустија је гражила у једној својој ноти упућеној

Србији, да учини све оно што би за свагда убило углсд и достојанство једне самосталне државе. Још више. Аустрија је својчм захтевима ишла на то, да за свагда учнни Србију својом вазалном провинцијом. Далмаци ватска, Босна, Херцеговнне, Срем, Банат и све остале гокрајине које се данас аалаз^ саставу Српске Монархпје, силом су биле игнорисане и мучене ужасним терором од те исте Аустрије ко]а је некад била иа чарти Европе, и која се убрајала у цивилизовану »'онархију. Пуна подлаштва, , г емерства, ничег хуманог у и, ова иста Аустрија ое . ицала пред цечим светом као извор културе и п]>освећености. Кроз дуги ннз година, од постанка њеног па све до средине 1915 год. када је исчезла са лица Европе, Аустрвја је била препрека свега онога што је во*

дило миру слободи и културн:м развијањ, .Еврогск.-х народа. Ми истор^чари који морамо праведно оцењивати све догађаје и сваку ствар, најсмели]е смемо тврдвти: да ове Аустрије није б^ло, не би избио оаа) покољ — Европски рат, нити би милионима невиних жртава платило својим животима, подли и мучки систем нладавине ове грозне немани која се звала Аустрија. И најззд Дч ђ * дан обрзчувања. Савезник Аустрије, Немач ка, ова Немачка коју данас видимо овако мирну и питому као јагње, и чаје су границе данас тако скучене бее е онда војнички одлично спремна, и она се поведе за својом савезницом Аустријом. Но тада настаде оно што је одавно требало да буле. Русија, Француска, Енглескг, БелгиЈа, па и онда малена Србија, свесни соесна светог за-