Straža

БЕОГРЛД, ПО* ЕДЕЉАК 19 ЈАНУАР 1915.

1 »; г; V

|/ Број 19 / ’ т ам Редакције « Аамин.: Космзјска ул. бр. 22. • Огласи се да]у у Админ. Цеиа утвр!)ена.

Неилаћена се писма не при^ају. — Рукопнси се ме не нраћају. Писма, рукописе, новац н све остало што се односи на лист, слати власништву листа.

; ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ . 1092

с:лободоумни ОРГАН јавнсг мишљења Издози сваки дгн у 6 ч. пре поцне.

Адреса за елеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАДПретплата за Србију на пошти: иа годину . . . Дии. 12.„ шест месеци „ 6,„ три месеца . „ 5.„ једаи месец . „ 1.Претплата за аиостранство иа пошти: на годину . . . Дин. 3»,„ шесг месеци „ 15.„ три м^сеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

| Грчка и Турска Цзр |»д»ем маарсбујс РИМ, 17. ј.нуара Кнез Било, немачки посланик посетио је грчког посла! ника и са њиме је дуго конферисао. У круговима блиским грчком посланству говоре, да је Било покушао да изравна неспоразум и да |е у име немачког цара обећао да ће не'мачки амбасадор у Царигиаду, барон Вангенхајм, све учинити како би се положај Грка у Малој Азији поправио. По једној вести, црпљеној из истих извора, кнез Било је предао . грчком посланику својеручно писмо цара Виљема упућено грчком краљу, које је посланик послао но специјалном куриру. Садржина писма не зна сеали се држи да у њему цар Виљем обећава грчком краљу оно исто што је и кнез Било обећао грчком посланику. Међутим, у овдашњим дипломатским круговима нреовладало је уверење да је спор између Турске и Грчкетолико затегнут, да је г оружан сукоб неизбежан. По једној депеши из Атине министар војни је позвао све официре на двонедељну вежбу.

Још се цела з мља осећа као рек' квалесценат после тешке, I ретешке болести. Још се налазимо у оном блпженом стању постененог враћзња у живот, стању у коме н«м све ствари взгле.вају добре з«То 1Ј што се ми добро у собв осећамо. Збсг тога нити се има дов љно увиђавности за кризу у којој се, у пркос све му, ст. лно налазиио, нити се ‘Вл/а ( длучна воља да се целом овоћ; стању потргжи сиГ урна и трајна лека. Јер, н ако је отклоњ^нз, е иасност није уништена. И ак" I се Србија јуче нзвукла из једI не бескрајно тешке свтуације, * не знам да она још колико сутра не може запвстм у другу, још тежу. Сузбили смо а-

устриску најезду и по други иут; али ко нам може гарантовати да се она неће јавити и трећи пут? Баш напротив, сви зн*цн говоре да ће та најезда д ћи и по трећи пут, да мора доћи. У питању је њен престиж, њен углед л ао велг-ке силе. Аустрија би можла и прежалила Франца Фердинанда и његову жену; али она, ради свога угледа у 0Ч!*ма потчињепкх народа, није моглад •пустити да се некажњено у бија њен престолонаследник. Да би само очувала св ј престиж, она није презала ни од тога да ззгази у рат са Србвјом, па чак и да, изззива јућп интервенцију Русије, изазове евротски рат. И кад Аустрија није презала од једног ужзснога и по својим носледиц-.ма недогледнога рата са

мо ла би очувала својпрестиж, зар ће она, данас када је њен углед сасвкм доведен у пи тање последњим поразом у Србији, зар ће она презати од жртава за једаи нов напад? Ко има смелости да учини нешто веће запело ће имати емелости да учини и нешто иан>е. Свм тога, у питању је морал у њеној војсци, који мора бити знатно поколгбан овим непчекиваним и због маленкости Србвјнне, ср: мним гшразом. И ако је рат нротив Србије био за Аустрију, после сарајевског атентата, држгвна нужност, трећа најездп на Срб 1 * )у _ле слома друге, јесте за Аустрију во;ничка нужност. Затим, у пвтању је одн с Аустри;:* према неутралним државама на Балкаиу. Када

ба се црножута застава за депршала у Неготину и Пи роту. румунски патриоти обо> рили би нос а густосфилски тзс претегао би у Бугарској. Газећи Србију, Аустрија би ућуткала Румунију а у 1 укла Бугарску у аустр 1 нсмачко турско ксло. То више не би знјчил » једним ударцем дне муве, него Једним ударнем три муве... * И нзјзад V питању је веза са Турск' м. Пруж јућн, преко Србије и Бугарске, рукуТурској, Аустрија би створила је дан непробОЈНи гвоздени ла. мац према Русији, који би почео код Данцига и завршавао се хеј тамо негде к*д Персије. И ето због тога се Аустрија опет спргма на нас. Топоказују свв знаци; то тврдч и и „Журнал де Балкан*, .<оји

има добре информвције. И за то треба битм на оорезу. Употребита све свле да се о« вај њен напад осујети споразумом са осталим балкансчим државама.

I Љубиша Марковић Студент пра«а Крушевац, 14. јамувра. Јпш једна света жртва ма олтару Отзџбине. Рођен у Крушевпу; н кад је пданула борба. по>етео је као млаап ормо. све^тан велмке 6 орбе, која нас је очемавада. И пао је, и био ожаљен, као ретко који. Пао је у тешку бољу која на-ч га Оцузе пре неко л ко дана. На« њиховим сар-