Straža

Г»(* 2

С Т Г> * Ж А

Врп« 22

лом Калемегд*ну код Илије Божића, вапример некакав Чолић, постане писар рецимо баш у општшш, па после у рату, аванзује за каплара, па онда постане писар у штабу и са тог места, уцењујући људе и злоупотребљујући свој положај, командује и командирима чета, командантнма батаљонгма па и команд&нту пука, онда се збиљз морамо чудити и упитат« да што ни ти да што, Чолић старијн од команданта пукз1 Лргд закоксм су с!п једк&кв Београдски патриота Док грешни геџа даје по пет свнова отаџбини па и сам иде, док јсдинци иду и полажу свој живот за отаџбину дотле један београдски тр овац Милан М. Ј взновић члан фирме Коста Николнћ и Јовановић, п може у канцела рији војне београдске станице да ради. Изјаг-љује да има лупање срца и услед тога је вели кс-сп >собан н на рзду ни три дака није хтео издржаги. Жалосиа појава, тешко држави код оваквих синова као што је овај снн к. Мајка Србијт код овзквих ђетићз лепо бн се провела у добу када рату е противу вековног негрнјатељ!. Овог човека требз обележити а ннатн на уму да тај поред свог богаства овој земљи нашта новчзно није помогао нити је игде са каквим прилогпм прнте 1 чао. Оа сматра да се њега отаџ бине опстааак не тиче већ да је њему и његовој ћкф тинско] кеси добро. Срзмно и жалосно од овог на жалост Србина. /' Надлежни поведите о овом човеку рачуна на надлежном месту а и ма ћемо.

И) МП №јш НаЈедиако ппинењавање аакона — Допис „Стражи" СКОПЈБЕ, 18. јан. За карактеристику да се у новим крајевима закожи не

примељују онако како би то требало да буде, ја ћу за доказ ОВОГ свог тврђења нкве Сти сзмо ова 2—3 примера. 21. децембра пр. год. био сам у Скопљу, Била је неде љг, све српске радње биле су затвореие, а све муслиманске и јеврејске радње биле су отворене 4. јанузра ове год. био сам у Мчтроввци. Тако ђе била је нелеља и све рад ње и Со*а *» Мусломана б^ле

13 — Цртице из тринаесто дневног ропства под Аустријанцима. У ј,'дну кућу, у почетку бегства Београђана, дотрча једна изгладнела ружка кучка УкуНани Је иадржзше наро чито на молбу мале ћерчице и да ли због кучкине руж ноће или другог чега, тек нвзваше је: „Пркја Аустрија*. Ј ш код свога старог газде научила је да „шгни“ иги „моли <1 , нарочито ]е то чини ла кад види кога да јеле

су отворене, а у Вучитрну све радње и Сриа и Мусломана блле су затворене. Само ова 2—3 примера до вољна су, па да се види: да је сваки срез у новим крајевима држава у држави и да се закони у њима прииењују онако, како је то во оа полициских власти, а то неби требало и кеби смело да буде. М

Дппли и Аустриинци. Д војчица са кучетом била на улици и посматрал• их. Ј д н ком >рџија, лала, застаде ие далеко од девојчице једући пешто. Кучка то примети и стан молити пред лалом. ,,0 мај 11 , како лепо знаш молити, а как * се зовеш? * као упига л-ла псет'\ „Прија Аустр--ј (" одсов ри беза лена тевојчиц?, која је чула пнтање „Аустрија мо ш!" рече смгјући се ла^а, пружи дсвојчицн сексер и оде.

Пдостолокзшдмз пут Неки листови су донели да ће Њ. В. Пресголонасл-дник Алехсаидф доћи у Београд. Престолонаследнак је, к«ко нас из Ниша извештевчју, овај пут одложио. Писзрскт Јуче су „Српске Новвне' 1 обј;;виле овај у аз: У битољском окружном суду са седиштем у Б-тољу: за шс ра Радмчла Цукавца, апсолчирапог прачни*а; у ва љевском прв сгепеиом суду: | аа посара друге члзсе Ко- ј с»у Трајковића, апсзлвираног правникг-; у крушс-в. чком суду 31 писчра друге класе Милутлна М, Вељковића, апсолвираног пр.вника; у пиротском сулу: за писар .1 прве класе Миливоја Р. Ј )ваповића, порегни<а четврте кла е среза врачарског; у ћуприском суд}*: за писаца друге к асеВлздислава С Степановића дипло мираног правниха. Одгпвор НО НШрШеЦИЈ? Јуче је мк~истар привр.де одговорчо на интер ^елацију г. Цраг^ше Лашевића о прен су робе из Београда за унутрашњост као и о мерама које мисли предузети за снабденање животн >х н-мирмица V очим кра|ечича где је нетриј тељ: са вој.ка извршила пљачку. (II л изозумз Прошла седница која је заказаиа за 19 није се могла одрж ти зб г кедовољног бро* \л посланика. Оболш и 4НКСТ&И I'. г. Г1 шић и Рада Бојовић оболели су и кећ иеколико дана не напушгају поетељу. Прадшод Акадекијг Наукг , Српске Новине" публикују указ к јим се за председника Срп ке Крзљевске А«адеми е поставља г. Стојана Н шаковића, досадашњегпред седника.

Поклон из Акврмкв Јуче је одбор, који је прегледао поклоне иа Америке исаослао поклоне у старг границе Србије ла се раздаду сиротињи ратника. За св^вчавгња з?рш Како није искључеиа могућност да се зараза прбшири и по вароши, то не би било вгорега; да полицијска власт изда једну строгу наредбу да се жквотне намирнице при куш вини не додирују рукама ]ер ће се на тај начнн спречнти свзко пренашање зарззних бацила. У ннтересу је снмог грађанствт да се уздожавају од тг нзцике и аа не доднрују рукама намириице које су изг ж.не на продзју, не морамо за сваку стаар да анг.жујемо полкцијску власт Рбтнв илустрације Г. Виљем Анд. Кун наш познатп клустратор к ксилограф^ израдио ]е кеколико слича ратних момената које носе рекорд у идејама илустрапије, као: аусфисза звгрства у Дорвћу, стргљање Срба у Зем.ну, а како јеезба« чена ауг.тријска „штраф екс« педиција" И 1 Србије. Исте Слике биће умножеие као анзихтскарте. Препоручу^емо нх јер смј има и прилике да их видчмо и заслужују сваку пажњу. Бносиопбкн снкмгк Јуче је извршено снимзње оних ућз у Беогрзду, које су порушене од аустриских гра« ната. Сни^ак је изрзђеи за једну вглику француску фирму која ће прнкЈзаги н у о« ригухту дивљаштво кустриске војске. Имаће шта н да види овај културан свет, да се не би казчло да је то импровизирнно. ' Згхзажост Госпођз Стасенија Ж. Махаиловић, приликом свог доласка из упутрашњости пода рита је војницама Вардарцама, 20 дин. за коју је суму купљен дуван да се раздели војницима. Овим путем изјављујемо племенитој госаођи најискренају вахвалност.

Ррј! IIРМВР — Руски велики кнежеви у Румунији БУКУРЕШГ, 19. јануара „Вииторул* 1 , сазнаје из влзд&јућих кругова, да се у Буасурвшту н лазе два руска релика кнеза. Оба велика ккезд допутоззла су у Бу курешт у специјалној мисији. Како су хнежеви били примљени и у дзор код крзља и како су са Бргтавфм оаржали неколико политиЧ' ких конф ренцијз, „Вшторул ‘ држн, да је мисија на најбољ~* путу да успе.

У Пшемислу — Глад и колера десеткују. Б. ПЕ1ПТА, 19 ј&нуара. — Будапешти Напло доиоси у свом последњем броју изказ једног авијатичара, к ул ;е из Пгаемисла долетео у Пешту. Исти прича да у Пшемислу владају колера и глад у највећ м степену. Рук« о руч око тврђаве ппстаје све ужи Всјници почињу веа даочајавзју и само бгагодареНи свирегим кезнама и измељаношћу међу в^јницима, није дош«о ј"Ш до побуне у гапнизону

ФЕД>Т0Н ЖЕНА У ОКОВИМА — Истиннти догађај из београдског живота Скоро је већ година дана пр )Ш-ча од како је се једна имтелигентна жева, мучена и малтретиранз од свога мужа, опростила свога мучнтеља Не рона која ју пунлх 12 година душу нагривао. Он је ћерка добрих родитеља. Васпитање које је добила од својих родигеља и у школи учинило ју је интелигентном дамом и д^бром домаћицом. Тако васпитана она је мислила да ће имати среће у браку јер је сав овој живот посветила б^дућем супругу. Случај је хтео да се он уда за човека. који у опште нс заслужује да има жену. По нарави дурновит, неваспитан он је схватио брак сасвим наопако. Своју жену, свога

ааконитог и једаног са |утника у своме живогу, третирао је као робз, као служавку а не као свога друга. И ако се она трудлла да га својом племенитошћу и благом нарави обл тороди, да га васпита у духу ч<фпих људи ипак, она у ниђ могла успети јер јс он све више бинао дивљм. Знајући да је онл добре породице и да ће она све могуће сносити само да јој се не би пребацинало, јер па метвији увек попушта, ои ју је на сваком кораку малтр тирао а код других, њ п вих другова гов >рио је 3 своју жену да је неваљалг најући да га он неће н п> ти па м? како да сњом аосгупаон ју је све више шиклн «рао. Оно што ј Ј њен муж М. с њом чинио, не би могао да учини ни један дивља< из азијатског племена. Довољно је да н»ведем само један случај те

врсге д вљашт.ча ла чокек д< е увсри да је он, или шену / намећу, ии је толико пус> да се ни свО]е саве ти не ст ди. Он је в ши државпи чиповнак са доета великом пла том зли са и до>та ве иком дозом незнања. Изглела д^ су му надлежни из милости да«и тај положај, јер га сн не заслужује. И сам угл^д државног чи новки-а, коси се са поступ ц - »ма овог пустахше и кад би \ао иоле части I образа он не би треб о ни часа да буд у држанној с-уж^и. Не допушта нам закон о штампи да му цело[име прик жемо, иначе нас не везују иикакви об зири учгивости зато, што ни њега н су незинали нч нчј примитивнији обзири хум «о сти и р дитељски ос^ћаЈи Ови редовн треба да п »служе као нека врста сат*-сфакције ње говој жени а уједн > да снет с«зна и за ово чудо од човекн.

Д | је какве среће, гребао је одавно да буде у душевној б »лници ала још се можемо тешити гкме што је он већ на зрелији ^Јндидат душевне болн цг. Она му је изродкла лепу и краспу дечицу и пп^ле 12 го дина верна бра>‘н живота, када је постала нежна мчти својој дечици, он ју је прогласшо иред светом за наложницу другог чов ка који викакве везе немађаше с њом! Па не само то, иего је организовао читаву таЈну пол ци|у, за вре-е његова одсуствкоји су поставили замке и клопке да је .хватају на дело“ и да помоћу ових фоданнх душа створе криви цу за развод брака! Доиста то је велика доза дрскости и поквфености! У за|едничком животу он је облачио њену хаљину, љу био скуте од њених хаљина плачући поред ње у њезииЈЈ

тоалети м >лио }е да га она во-.и као што он њену хаљину воли! Ктд су излазвли у взрош он би је стално посматрао и чкм би она ма на коју стра:у окренула главу, он би јој скресао мајку покварену, заб^ањујући јој да гледа на другу страну. Кад би нешто у р дњи куповали она није смела да купи ништа шга се шој допадне већ би му увек рекла: „па купн ми шта се теби допада." Јер кад би она нешто изабрала по свом укусу он би јој прнметио: „то купују само неваљале женске и метрвсе" и г. д. н т. д. Г. чинозник мисли сигурно п ) себв, пошго он поред сво]е жене, има по неколико „рођака“ коф он сгално посећује и издрж ва и Д 1 би утро своје трагове ои бац 1 кривицу ма своју 31 ониту жешу, ва мајку своје р ћене д це. (Свршаће се)