Straža

Број 24

БЕОГРАД, СУБОТА 24 ЈАНУАР 1 !?.

Годика V

Стан Редакције н Админ.: Космајсва ул. бр, 22.

Огласи се дају у Адмии. Цена утарђена. цеилаћена се писма не примају. — Рукопис* се не не враћају. Писма, рукописе, новац и еве остало ито се односи на лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излизи сваки ден V 6 ч пое поцн'».

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД. Претплат,. за Србнју на поштн: на годину . . . Дин. 12.„ шестмесеци „ в,„ трн месеца . „ 3.„ један месец . „ 1.Претплата за ииостранство на поштп: на годвну . . . Дни. З#.„ шест месеци „ 15.„ три м^сеца. „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ГЛАД У АУСТРИЈИ БУКУРЕШТ, 21. јгнуара Кореспонденц биро доноси да је министарски савет донео решење да се сва зрната храна одузме од народа и да се смести у војне магацине. Објављујући ову депешу Кореспонденцбиро-а „Димињаца“ додаје да је ова мера предузета услед тога штосусви војни магацини исцрпљени и што услед овога готово сва војска трпи глад. „Димињаца" сазнаје од једаог аустријског пуковника, Румуна, који је пребегао у Румунију, да је сем ове наредбе министарски савет издао свима среским властима поверљиву наредбу, да пазе да се потрошња пшеничног и раженог брашна као и осталих животних намирница сведе на најмању меоу. — Глад, која ооред ужасних болести пустоши редове ћесарове војске, пише „Домињаца“ убрзаће распад двојне монархије, која је као какав полип зграбила толике нације и сише им крв већ толико година!

— Бугари се свесте. —

(Од иашег доп«св*га)

Буггри се свесте, У прошлом допису писао гам о о воме, а ево данас вам пигтем н други допис опет о истој стварв. Ово чиним стога што држим да и вас интересује ово питање не мање но нас Бугаре. Бугари се снесте, каква дивн?, како звунна реч, каква божанствена ствар. До јуче 1 >згубл>ен, одгурнут ус лед недозрелости, и »^-ппрмности својих управљач.., А амас Бугапска захваљујући не« колмпини патриота почиње да долази к себи и ја поново велим. није далеко дан. он је близу ја га већ нави рем, када ће и Бугарска

СОФИЈА, 21. јанугра стати у Словенско коло и у коло словенских пријатеља Немојте се ви, из братске нам и сусрдне Србије обазипати на писање шгампе, која ВИС 0 о златном лакпу даиашњег Радославовљевог кабн нета. Ја сам вам у прошлом броју већ пасзо о осуди ових листова. У овом допису хоћу да вам пишем о јелној дкр љивој ствари, која се пре неколико дана одиграла овамо код нас и која је предмет разговора чак и дипломатских кругова Одбор састављен од најугледнијих престо ничких Граћана, предао је

на рсђен дан !кемачког кајзера, руском посланику телеграм ове садржине: „Господину Савинском , царско руском посланику Данас на дгн, када је под снажном руком Њра Ослободигеља почет рад на кидању ропских лаиаца, који су гушили бугапски народ, ми сматрамо за с воју дужност да се помолимо за покој ду ше Његовог Импер»тосског Величанства Ослободитеља, и чалих јунака за ослобођ^ње Вугарске. У и:то време ша љемо топле молитве господу Богу, за срећу и здоавље и дуг живот Његовог Императорског Величанства Императора свих Руса Николу II и његов дом и за цео руска нкрод! У исто време кадо је оаа депеша куцзна, у капели не мачког посланства служена је служба за дуг и срећан живот цара Виљема; на служби

је поисустзовала влала, краља је заступао г. Добровић Само каква разлика, док су у капели били о^упљени ла скавци и док је це< > овчј скуп био укочен без живота службеног карактера, догле је депеша, која е отишла преко посланика у Пстроград била чзраз искрене бугарске душе. Бугарскз се буди. и будите спремии да у најближо’ будућностм примите и братски стегнете руку, коју ће вам 6у?ареки народ пружити. До виђсна у словенском колу на заједничком послу. Борко ХлјЗучија у сред Сароши! Беспримерне пљачке, које се ињледа, за време овога оата, одомаћише код поједи них трговаца и лкфераната,

у многим нашим варошима, -- као да су нашле најилод нијега терена овде у Крагујевц', на очиглед и полиције н начелника в?јне стаеице, и — Врховне Ком нде; те зато и не њђосмо солиднијега наслова за овај каш напмс, којн се наравно не тиче и наших ч ститих трсовзца. Па зар се и може дати други епитет људима који су постатч прави пљачнашв овога заосталога света од којих су уногп испратили на бранилн Отаџбине, по кога ратника свог. У овоме односе рекорд нека Цинцари, неки Грци, наш брат „Србин", — у чију радњу, просто не смете крочити. Ми ћемо ове трговце ускоро и именовати, ако своје рздње продуже, на очиглед толиких овде власти, које као и > а не постоје. Замислите молим вас факт: да је овде у Крагујевцу на