Straža
*
С,ј\&јЈ 2
С Т Р > Ж А
многнм местима 1 литар гаса 1.20 па чак 1.50 днн,; кутија ' ималина (која је пређе била 0.40) 1 динар, 1 кгр. брашна иајобичнијег за запршку 1 дин.; 1 кгр. соли 0 60 дим.; 1 флаша минералне буковичке воде (код брата „Србина“) 0.80 дин. — без флаше; 1 кгр. пиринџа најобичнијег 1.50 дин — и т- д. да и не помињемо друге потребе. Што се пак тиче стакларске и порцуланске робе, и ту канда предњачч радња код „Србинз а и његоа непосредни комши<а преко пута Затим Апостол, Обрадовић, Голић, и други. Настало је право безвлашће, — над се овоме злу неможе да стине на пут. Док су поједини грађани јурнли по целој вароши тра жећи гасз, лотле су неки овдашњи бакали наоунили под руме истим па по дсбру цену продавали чак а на сандуке, — а власта, ћуте. То се чини и са многим другим намирницама, вм се је осетила југовина, за аљачку! Ви тражите напр неки потр; бан артикал. Хајдук затезгом одг 1 взра, трљајући швин> длерски руке: „Богамв нема, — несталол Ви се даље жалите како вам је то веома нужно за кућу како нигде не можете да нађете, а платили би добро и т. д. и т. д. —. док ће тек бакалин, „па, па дођите мало доцније; да видим, да видим, знате, да ми није шт ’ од тога сстало ку ћи или код неког есн флије, који знате, чува и за своју кућу; али за цену видећем«; и, в упени вас!! Бто, тако се богате људи на очиглед власти; па што је иајгоре, људи, који су овде код својих кућа, здрави као древ, или као разни ,,посил> ■и“, ,цензори“, магацчонари и т. д. Мој је саве* овдашњим вла* сти.ма: такв° хајдуке ако су здрави. — у ланац; (па и у командску службу); ако су неспособпи, или у сукнама : ио туру, и дебелиј кеси; па онда неће бити флаша минералне воде Од 0.15 дин. да■ нас 0.80 динара. 0 осталим намирлицама, и
радњама, као и о томе дзли је збиља брашно толико поскупело, да пекари продају 800 грама за 2 гроша; и дали су ђонови толико скупи да један пар дечијвх пепџића мора да се плати 9 динара, — идући пут. Крагујевац.
Жрећа ауешраска најездд — Против кога је уперена конц^нтрација аустро* немачких трупа. Журнал де Бзлкзн доноси депешу свога кореспондента из Атине, који/каже ово: У овдашњим диплома<ским круговкма не вгрује се да ће немачка впјска напасти на Србију. Овде се мислн да су Немци појачали ау:гриску војску ради тога да заплаше Румунију и да покажу како хоће да чувчју днојну мочар
хију од сваког сепараствчког покушИа. А гарија*', орган бившег бугарс<ог министра председника Дзнева, пише у броју од 20 јануара ово: Концентраци;а аустро-угаргке војске с фронтом према Србији и Румунији, по нашим јобавештењима, нема зз циљ нападање на Србију. Том се концентрацчјг ( хоће пре све га да заштита Угарска од непријатељ ког нзпада: р/ског, румуигког и српског. Маџарска је данас један од на|г, 1 авнијих учеснчка у рату на аУСТуО-неиачкој страни; и због к лосалних новчанпх и и људсклх жотава које је улож *ла у овај рат, ока је тражи ла прис.акак од саг .*з ника да се еачувају њене те* рлторије од непрнјатељских уп^да. Дч би се добио тај прнстанач, Буријан је путовао у оерлик, и одмах за тим дош'<н је ова аустро-немачка концентрација.
ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 2 — Видов-дан — Судбоносан дан по Српство. —
Силе Тр јнога Споразума видећи да је се Аустрија у гтремила на малену и истрошену Србију, предузеше од* мах на себе, да то на иека начин смире и загладе. Прво почеше благим и пријатељским тоном, али кзд то н поможе они заузеше аретећи став и изјавише да су готови на све, па в на најгоре, за одбрану Србије. Шта ће наљ;слет*у да буде то ће најскориЈа будућност показатн! Идемо да видимо! Наста месец јули; месецпун радост« и вееељз; месец који сељзку н грађзнину .<зје н јвише посла али и највеће радости; у овои месецу земљо ; радник ради доста али и збира плод својега дугог и ззмг рног рада. Коси, жање, до влачи, врше, сређује и још стотина других томе сличних р?дова. У овом добу највећега рада сељачког, Аустрија подбадчна од Неначке поче
сзе више да игпољава жељу за рат са мзлен >м Србијом шиљући сваким дансм пре1 еће ноте и тражећи онолико количо и сами нчсу веровали да ће добити. Шта је све Србиј.Ј одговарала на та њена безо тазна тражења то само меро .аваи знају; али тек на поллтичкои небу Ечроие почеше се дизати црни сблаци к >ји су сваким даном узималч све веће размере тако, да су већ почелч претити катастрофом. Живео сам у нади ,да ће ма са које страие дунути успешан ветар кој« ће растерати ове облаке, али тог и ве би, већ облаци постзјаху 'сге црњи и црњи и узимаху св? веће размере тако, дз већ замрачише и нзјосветљенаје кутове. Кирбово аоје место оођ?* ња и становања јесте доста лепо село на самчм Дунаву, удаљено од К.тадова 2, сд орзе Паланке 4, а сд Него-
тина 12 часова нешачких. Људн су у њему веома дружељубиви и вредни, као кртица. Не љубе раздор, свађу, суђење ни парничења али полажу много на дичну и општу часг. По некад нм нрасне ћеф да се мегшју и у „политику“ (како то сами они кажу) и да „воде партије" утицајем каквог политичксг лришниетље, и онда ћеш видети мало узрујаности код ових мирних грађана, али и тога брзо нестаје; неста|е велим као у дубоком мору и живот узима опет свој редо ван ток. Живот није толико монотон какав би се могао замислити у једнсм тако забаченом селу без икаквих веза сем лађе са осталим светом. Живог је може се рећи веома буран; сваког кразника бива игракка код црхве, а о већим празницамз приређује се и оо к-жва забава у сеоској к»фаии. Да не бн ко мислио, да ]е ов5.ј миран народ заражсн каф нским животом, доста Је к.д кажем да каф:џија рад ним даиом може комотно да хвата муве по квфани, беа бојазни да ће га ма ко у тоае саречиш јер су људи сви на раду и сваки гледа свој посао Ка« наступи јесен настају же нидбе, удадбе, узајамна весеља и т. д. Озо село није ззостало ки у погледу хум*носга ни витештва, јср већ постоји друштво за чување н фодног здравља као и стрељачка дружина која сваке недеље врвш вежбања у г&ђању из пушака. Задружни су жнвот одба/или одавао кад и остала села у Србији, али их је нешто инокоштина а иешто зелекашлук појединих ћифгаша принудило да осете потребу здруж«*ња у једну целину « образовања ма какве задруге којој ће бити задатак да свакоме коме буде по* требно укаже помоћ у свему. На овој тако корисној установи неуморно ради, врли Србин и честити грађанин г. јоца Д. Јовановнћ, и рад му веома успешно иде Лепо је гледати овај вредни народ како се зесели а још лепше га је посматрати на раду. Кад човек радним даном изађе иа Џариб^ши пз погле-
ФЕ/БТОН
— Једиа слика из ■ л реонске —
Од интереса иити да упознзм читаоце са животом београдске сирс ље, која је стицајем околнтсм принуђена да прима општинску помоћ, али је исто тако инте;<ег®г. 'но саопштити оне муке и невоље самих чиновника који, изглсд а ми, већу муку муче изцав ајући ту помо! сиротињи. Само онај к пробави једанданусиро. >ском реону за време издавања помоћи, мма могућности да вици и да чује какве се сцене ту оди гравају. Па и томе хладном посматрачу није баш лако овс све да види и да чује Ма колико да <е .неутралан" по нарави том причиком мора да
прекине са неутралним држањем. За време турско-грпског рата так( ђе је издавана помоћ али снда се има< о доста новаца а мало примаоца помоћи, те је тај посао врло лако обављан. Сад ј? међутим пра ви чвор. Сиротиња не зназа нгмања већ непрестано тражи а тражи зато што нема. Да почнемо са првом процедурсм, најтежом и најзамршенијом. Зоз )вгма за избеглице, дошли су многи бегунци београђанм. Извесна група београђанки дошча је да обиђе свОЈе домове, која се после неколвко дана и вратила. Из те групе извесне жене чим дођу кући комшилук вх извести лотанко о давању помоћи. И сад наста* је ово. Рецимо ако је дошла сама девојка или жена она, да би примила мало новчане помоћи и један метар дрва, договора
се са комшзко 2 л како ће да к?гке у реону. Долази у реон и тамо свечгио --рЈЖИ да јој се да лисга за помоћ и дрза, станује ту и ту, код ,,тс.кв“, наравно комшиае. Ччновник јој забележи име и . Језимг као и стан и даје јој листу ичи ако јој не да он само прибележи податке с напоменом да ће доћи да провери њен ис <аз. При проверавањ'', ои се распита код „тетке" — ком шике и ова, наравно потврди то, и њеча ,.сестричина“ добнја листу и купон за дрва. Ако „сестричина" неће да чека дан исплате већ оће да отпутује у „бежанију“ она се погоди са „тетком“ и теслими јој листу н купон а она отпутује. При исплати, видићете, како обачно, готово свака десета, подноси две листе са првмед* бом: „господине Мзца је бо лесна од ноге и не може да
дођ-, молим вас да аримим ја за њу“, или овако: „г-ђа Цаја има мало дете па не миже да дође" и т. д„ и ваздан других изгсвора. Ја нећу да кажем да су то :ве лагарије али има по пориличан број и таквих. После игплате, долази нека са сввм трећа комшинииа и доставља старешини рес нз. да госпођа Маца и не постојева, и да рецимо она прима помоћ, и ту рођаку која је отишла и која се договорила с том и том да прими на рече* но име. И«и рецимв после исплате долази нека ж-на и доставља старешини да је муж госпође Каје чиновник или службеник у ложионици а она је већ до сад примила толико пута иомоћ. Е то је мало незгодна ствар Кад чиновник зађе по реону да проверава податке жене обмчно кажу муж ми је гадничар. Чинов-
Боо : 24
да ка Корбову, вида како свуда ври као у кошнмци; на све стране гамижу људи и неуморно раде; ору, сеј/, копају, плеве а поље се разлеже од песме и усклнка. Прпбмјзју деведесет и дегет гипја, али је впља јача од свега. Тако их је затехло и оно доба од кад почиње мој дневник.
№ шјве Штованом Уред. .,Страже' л У мегту. У вашем листу, а у броју од данас (Бр. 22) донели сте једну белешку под насловои: .Пред законом су г*и једнаки,“ у којој се износе нетачности о меки, У интересу мстике и правде, коју заступзте ја взс молим га донесете ову исправку. Нисам више војни обвезних, јер С. 1 М нрешзо ксгу још 1912 годике, пошто ми је данас 5 ј годика, али сам ипак за време оба иаша рата био члан разних комисија за пријем жм* та. брашна и сена за државу и коју сам дужност вршио за сзе време. Сада сам опет одређеи у глзвну војену сганицу за члана комасије, коју и дааас вршим сав сно и ако ми годиве и здравствене прилнке то до* ста отежавају, међутим има доста млађи људи, којн су од тога поштеђени. Ко ме позг аје, он зна, да насам ник да избегавао војену дужност, јер кад сам се ја борао још 1885 у Првом Срп.Бугар. рату као стално-кадровац, донде се пи сац белешке вероватно крно иза ћепонака и бакалски џакова. Шго се тиче давања прилога за хумане ствари, био сам увек међу првима. ка т што је то било и у овој прнлици, према данашњој могућносгм, само што ми није у природи, да све обеоам о велика звоша Мјлнм ва: г. уредниче, да нмате доброту оштампати сво неколико реди као моју изјаву, на к-је вам унапред захваљујем Соддшквм поштовањем Мнлан М. јовановић трг.
ник мисли да ни једна од ових неће да обмањује и изда листу. Али доцније се оне само одаду и кажу право занимање мужа јој. Кад буде у очи истате,Јчиковник јој каже да треба да донесе пријавну листу из пријавног оделења, па ће онда добити помоћ. Ово чине због тсга, што су те пријавне листе писане п, рата а што ни једна није миолила дз ће јој иста требати за овакзе прилике. При исплати чиновник тражи да покаже пријавну листу она се куче да је не може да нађе нли је изгубила вли су је Аустријанци однели! И кз н јОЈ чиновиик не да помоћ онда настаје дерњава и кукњава. Друге жене које стоје у ходН( ку и не знаЈући о чему се говори, оспу паљбу, на општину на председника на државу: „то је жчвотињски ито нас муче овако, отерали нам