Straža

Број 29

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 29 ЈАНУАР 1915.

Г'пј лна V

Стан Редакцлје и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена. цеплаћена се писма не примају. — Рукопнси се не не враћа}у. Нисма, рукописе, новац и с»е оетало што се односв ва лист, слати власништву листа.

Адреса а телеграме: „СТРАЖА - БЕОГРАД Претплат., аа Србију на поштн: на годину . . . Дин. 12., шест месеци „ б,„ три месеца . „ б. „ једаи месец . „ 1,Претплата за иностранство на пошти: на годину . . . Днн. Зв,„ шест месеци „ 15.„ три месеца . „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН Ј АВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ * 1092 ИЗЛЗЗИ СВ?КИ ЛЗК у б Ч. Гфе подне. ТЕЛЕФОН ШТАМПАРУ1ЈЕ 1092

Абдикација Фрање Јосифа

ШТОКХОЛМ, 26 јзнуара.

У овдашњим дипломатским круговима већ неколико дана кружи вест о предстојећој абдикацији Фрање Јосифа. Шведски листови доносе, да је одмах по повратку барона Буријана из Берлина одржана седница Крунског Савета на којој је Буријан реферисао о стању које влада у немачкој војсци као и о ситуацији у којој се монархија налази. Том приликом Буријан је изјавио, да је успео да сазна да ће немачки цар у случају каквог погрома жргвовати Аустрију и учинити знатне територијалне компензације Русији, Румунији, Италији и Србији, да би сачувао немачко царство. Буријан је о овоме имао разговор са царем Виљемом, и није добио задовољавајући одговор. Услед овога цар је изјавио да хоће да абдицира. Те је због тога влада телеграфски позвала из немачког главног стана престолонаследника Карла Фрању Јосифа.

[дбија т Пкјшонт к М

И њено се делање манифе • стовало у више прклика. Јтп 1848, у Мађарској буни, Ср бша је јасно и крупним потезима обележила и покгзала свој пут, пут којим треба да иде. Она је, интересујући се за судбину св- јих саплеменика у Доњој Угарској, узела активну и од •'.ттцаја улогу: послала је неколико десетина хиљада својих војника ла се нађу браНи ка гомоћи. Тај је гест био леп и племенит, зли није требало дозволити дз га Аустрија употреби у свО)у корист. Ми смо осећали, инстикт нам је говорио, да треба браћу помоћи, али нисмо умели да нађемо пута и начина како бл им успешно и стварно користилп. Хотећи да помогнемо св. ју браћу, ми смо помсгли њихпвог непријатеља. Ну то је сад друго питање. Ми овде истичемо

само моменат и акт манифе* стовања наше националне. солидарности. Затим долазе и јављају се други и значајни иомекти показивања и испољавањз наших пијемонтских тенденција: први и други рат са Турцимз, 1876 и 78 године, када смо и усоели да ослободимо прилично територкје испод турскога ига; нотом 1885 година, када смо у сграхсЕању да ое будемо нациовално угрожени загодели рат са Бугарима. Остављамо на страну оправдакост тоггеста сз внше, опште словен ске тачке гледишта. Нгпослетку долази један низ страховитих и до крајности кгвавих ратова који се тзкође воде у племенитом циљу, у циљу кпначног и пстпуног осдобођења и уједињења мно гобројног и разбацаног, а тешко подјармљеног нашега

племена. Долазе српско-турски рат, српско-бугарски и српско аустриски рат у року од три године. Сроско-турски рат се водио у циљу да се ослободе наши сународници испод турскога песпособнога господарова. Српско-бугар ски рат се волио V иужној самоодбрани. А српско аустриски води се данас и он има да реши судбину целог српског шемсна, а и целог јужног Словенства. То је у истини борба о 6бти ил’ не бати. Србија, која је данас ставила на коцку све што имз, и свсј столетни рат и своју егзистенцију, решила се или да умре или да победи и ослободн своје племе. Бог и Правда су на њеној страна. И она се н ~ ће уз припомоћ њнхову победити. Та њена решеност да умре или да победи мора да се поштује. Данашња Србија, од носно Београд у оквиру једне велике српске, југословенске државе мора стога да добије

доминактан положај. Њенесу жртве огромне, па према томе и њен утицај и превласт морају бити огромна, Она је мајка која је одгајила и од-

Фрања Јосиф је достојан ор^дставник сввје државе. И нема на земљином ш«.ру владзрз чија је судбина тако слична и тако чврсто веззна за државу. Јер збиљ све оче силне ударе које је дожилео Фрзња Јосиф и претурио их вреко своје глане могао је само он да поднесе. Ма ко други да је био пго би под силним теретом. Међутим, ево под старе дане, каца му већ једна нога стоји у гробу, он је започео крваву борбу. И згодко је у почетку рата један руски лист донео, да ће крај овога рата бити и крај његова живота, јер своју вла

неговала своју децу, и она мора бити слушана и поштована. Београд у Србији, Србија у Југословенству.

ду почео је крваво, вешалимз, и крваво је м ра завршити. Исте је судбине и Аустрија. По«етком XIX векг Аустрију јј ппчела да туче несрећа за иесрећом, И збиља, као и Фрањз Јосиф, једино је Аустрија Оила у стању да поднесе силн ударце и несреће кроз које је прошла. Друга држава пак бн давно пропала под овим ударцвма. Напротив из свих незгода и кагастрофа Аустрија је изашла појачана. Године 1815 кад је Наподеон претрпео пораз и морао да иде на Свету Јелеку, највећу заслугу је имала Русија. Она је својом снау/ аом офанзивом //