Straža

2

СТРАЖА

Врој 29

највише прииомогла да се НаполеС’ она моћ понова сломије. је зато ипак на Бечком коигресу Аустрија играла главну улогу, а њгна дипломатија диктирвла услове мира. Руском помоћу угушена је Мађарска буна. Но то ипак није Аустрији сметадо да 1850 године на парвској конференцији ди’ тгра најдрскије услове Р ;ијм. Године 1859 и 1866 1 -пет се извукла и опет диктирзла услове за мир. Саи Стефански уговор такође је Аустриј! нарушила и узела Босну и Херцеговину. Настаје питање како се је Фрања могао толако задржати на престолу и поред толиднх незгода и удара; како се је Аустри;а могла одржагп и д?ље и после толиких удара и катастрофа? Кратак одговор: јаким пол4.цијским режимом и завођењем наргдности. У дунгвској монархијн има деветнаест нзција, деветнаест народносних г итања. Македоно царстао, римска и визентијска империја пропали су једино зато, што се је господзрећа мањина мало по мало истрошила и што сг постепеио сливала у покоре« не мзсе. П сле тога у мсторији је владало као неко правило, де се завојевачки народи. мали по броју, п! етапају у покорену већину. Међутим Аустрија се еманциповала од овог историског правила, јер шака Немаца и шака М ђара, још и данас господаре над словед^ком већивом, а Аустрија и д зс има карактер једне немач; , маћарске у.м ерије. За 67 година владе Фрање јосифа Аустрија је иааржала шест р говз, у којимаЈеувек биаа тучена, па ипак, она је сгала у ред Великих Сила и ва свкма конгресима, па чак и на он.чм, на којииа се већало о њеном опгганку она је узимала диктаторску улогу. После катастрофе код Кенипрецз (1866) у дипломатским се круговима говорило и веровало, да Је Аустрији од звс нило и да кениггрецки пораз неће моћи да преживи. Међутим, то је била заблуда, Аустрија се и тада мзвукла из клопке. Пре 65 година руски цгр

Никола I са својим Козацима угушио је мађарску буну и тиме спасао Аустрију. А сада после 65 година Никола II оошао је да је својчм Козацима уништи. Никола 1 успео је да је спасе; а више је но сигурно, да ће је Никола II са својим пријатељима унишгнти. биш ш шп — У Аустрији и Немачкој иема довољно храие ПАРИЗ, 21. јан. Цереалиј« има у Немачкој и Аустроугарској осегно м* *ње иего што се то мкслило у Берлину у Бечу. У станов ништву обеју царевина ушла је паника. Немачко савезно

— Бомбардовање Ј*лте ПЕТРОГРАД, 27. јан. Јуче у 7 сати пре иодне, кад је наша флота била на шпро^ом мору, стргже на „Се вастопољу" и на ж Јалти“ јавиле су да се крстарица „Бреслава“ приближује. У 8 саха та Бреслава је испалила неколико топовских метака на варош Јплту и затим се удаљил» Немачки топовски метци оштетили су чзтири дућана и хотел „Ру*ију“. Сре1к)М није блло на рањених ни мртвих. Као одговор на бом-

веће повисило је казну на шгст месеци затвора и10000 марака за оне притежаоце животких намирница, који би учинили лажне пријаве. 500 хлебара у Берлину мооало је да затвори своје радње због тешкоћа око расподеле и начвна израђизања хлеб«. Према једној онштинској нзредби полиција чува стражу пред о ним хлебарницама које су остзле отво ене да би с* и*бегли нереди. Према једној наредбн има да се закоље 25,000.000 милиона браа* с*ињр да би се стокл која ос.аје могла снабдети храном. У АустроугамскоЈ је забрањеао једном наредбом да се ари мешењу хлеба употребљЈВ) више од 50 од сто пшеничног и ражног брзшна.

бардовање јалте нзше су крстарице одаслате у Трапезу кога су бомбзрдовале нстог цаиа у 4 часа пс подне У пристаништу оне су потопиле један кепријатељев пгроброд иатовзрен храном и још једаи турска пароброд такође нл. товарен храиом код Јероса.

„Биржеваје Вједомоаи" дознају из Ротердама ово: Једам Холанђаник којм тех што се вратио из Хамбурга, прича да сад у иемачку вој ску, као доауну з« грдие губитке које је претрпела, тр

ПАРИЗ, 27. јавуара Угарска је забранила извоз у Аустрију свих цереалија сабраних са угарског земљишта, услед чега се изродио сукоб између Угарске и Аусгрије.

пају готово свнкога који је стапаји од 16 година. У регрутним к мнсијама лекари оглашавдју за способне свакога човека који гледа и мма дае руке и г ве н*ге, не обзирући се ни најмање ма даљи физички састав. Једзн од оглашених за способногз, будућч сграховато кратковид, поче протестсвати. Лекар му на то заповеди да оде у други угао собе и запита га: .Виаите ди ме?“ Лобио је, варавно, потврд&н одговор. Лекар примети да је то сасввм довољно да разликује Енглеза од Немца, и огласи гг потпуно способног 31 борца. Другл се пожали коммсији да има слабо срце и не може дуго да пс-шачи нарочито уз брдо. Одгозорено му је просто: А, то није ништа, ни бриге ва , Бслгија ниЈе брдовига, дивот« за шетњ)!

ф Душан Вуко ћ — Ткпограф, секретар Друж *е Тнпографских Радника, резергг I пешад. потиоручник. Борба, коју данас води малеза али храбра Србија за своје народне идеЈле: Уједињење целокупног Српггва ста«а је многмх скуаоцених жртхвз. Многи живот, пун аде* ала, млздићског ваноса, пун воље за рад, пао је у овој нерааасј борби, и својом племеактом крвљу вакваско је темеље нове и Велнке Срби је. која ће се под могилама њиховим зидатн. Иа љубави према родној груди на олтср: Уједињења Сраства жртвовали су своје жнвоте и мајбољи синови Србије. Међу палим, свети жртваи*, налади се и Душан Вуковкћ, типограф, се крет^р Дружине Тмпографских Радника и резермни пешад потпоручнмк. Иако социјалиста ио убеђењу пок. Вуковић је на по зив врховмог командакта пилетео у свети р-г и све до последњег откуцај* свога плеиенитог срца био је први међу првима, био је пр<в 1 »лтез без страха и мане. * * * Пок. Вуковић узео је учешћа у сва три рчтз. У омом

рату који га је затекио као резерног наредника бмо је и рањен, а за показану храброст уиапређен је аа потпоручника. Смрт његова тежак је удар за његову породицу, *ли је још тежи удар и губитак за Друж^-ну Т^пографских Радника коЈ« 1 «а ом прмаадао и д/шом и телом, чија је он душа био. Нека му је лака земља, за коју је свој млади живот положно и коју је тако жарко љубио. Слава му. ј Душгн Протић — Члан Пореске Управе Међу дра^овеним жртвама, које су пале за славу и слободу своје отаџбине Србије, амамо данас да зкбележихо још једну жртзу. 13. јануара тек. год. од проклете болести тифуса умро је у Ваљеву, далеко од евоје породчце, другОаа и прВјатеља, Душан Дуле — Протић, члан пореске управе, војна об шевник шгаба дунавске ДИВИЗМЈР. Покојни Дуле, био је ваљан и савестан чановннк, мио друг одан пријатељ, утеха и понос своје породице. Другов-! и пријатељи покојног Душана од срца жале његову прерану смрт, која га је отргла аз њихове средине, онда, када је тек требао да живи Светао му саомен међунама!

]ј И №Н — Прнлози ,К»(1Ј ВВкПОСЧИИ- X БеОГ!)адснвх Сестара" принупкла г-ђкца Мкца Н. јоввмоаићава у Ккшу Њ. Краљ. Височ кство Краљевић Ђорће дин. 60; Цчргко Руско Послач. дин. 50; Кр«љ. Цриггорско Посл н. дин. 50; Француско Посланст дин. 20; Краљ. Бугарско Послан дин. 50; Коал. Енгле ко Послаи' дин. 20; Крзљ. Тачијан. Послан. днн. 10; Њ. Високопреосвештенство М-ггрополкт Дч иитрије дин. 10; В.чаанка Ни шкн дин. 20; Из Благајне Н&р д-е С <упшгине дин 50; Мини тарство Привр. д н. 45 05;

ФЕЈБТОН

211т131 № [1 — Доживља- Мипутина Стојића ноднаредника 10 хаубичке батерије У 2 сата по подне Оатерија д' би наређење да се повуче у Ликодру, а ја као телефоН! ста добијем наређ<ње од командаита дивизиона да са још два војника иокупим телсфонсху линију која је била разастрта од нгшег положаја са Мијоковца Костајничкој школи на Костајмик ради одј. * жавања међусобне веае са 6 * рдском батеријом, 3 прекобро ним пуком, и осталим јединвцама које су оиле ма положају. Борба је све јача, и зауаима још већег маха, наша комора повлачи се у рвду,

исто тако и осгале јединице. По примљенои наређењу сдмах сам узео 2 војмика кз батерије и по-њем купити мотати ланију н« кабао још од земунице где је (ила те лефонска станмца. Када сам чзииао до саме батеријске осматрачице већ су почела непријатељ. зрна да падају око нас. Продужим и даље. Кад сам дош*о на врх села Горње Дворске и помолио се аа један брисанн сростор, нашао сам се у пљуску пушчанах и топовских зрна која су ма 'репречила пут. Лево од мене на 500 мегара видим нашу пешадају где се повлачи али не у нереду и пааици, већ полако, систематскм дођоше пред нас на 50 метара где се зауставише и почеше правмт* себи заклоне, копати ашовчићама шанчеве и правати од камена зид пред главом ради одбране од непријатељсках зрна. Овај брисаам

простор био је дугачак за 2 километра, а и ако сам могао видети неир.^јатељске всј нике пред собом и лево, ипак сам био (ако могу рећи) слоб^дзн продужити Свој рад не мис-гећи ка никакзу опасност. Тако дођем близу Костајничке школе на 3 кичометра. Простор од мепе до школе је једвн велики и стрмеиити н*г' ' окренут непријатељској арч верији и пешад гји тако да човек са муксм може сића до школе, једно због великог нагиба, друго од непрмјатељске топовске и пушчаче вагре. Имајућн у виду шга ми је као војнику дужност пођем са војницима у шуму и продужим рзд. Поштосчм зашао у шуму за 40—50 мет. наи ђосмо просто на смрг! Један мепрнјатељ :ки топ већег калибра обасипао је целу ову шуму пакленом шрапнелском в а т р о м; а кад после неколико минута прођ?

поред ове шуме некаква комора са коњима у јачнно од 50 до 100 војника и коња сад настаје оаасносг, са сввх страна укрсти кепрнЈатељска артиљерија тахо да бих рекао запали се цела шрапнели су им се _ скавалн у доста великој висини, изгледа да нвсу т, чо темпирани. Пошто видех да ми је немогуће скупиги још ова г ( и км. линије, ја пресечем ли нију и вратим се навад (позади наг ба) па једним потоком кров шуму об’ )ем ок * целог овог наги' 1 ' I дођем п >д нагиб окреч непријатељу. И јесг, да прошло доста времена док сам дошао под нагиб, ала чпак сам прошзо без икакве опасности. Нађем линију куда је спроведена па је почнем свлачити рукама са врха самога гребена онако целу на једну гомилу к после 2 сата ја сам био

свукао ц лу линију а војници је за то време в мотали на абал. Продужим до школе и у 9 сатк у вече ја сам већ био готов са линијом. Кад сам дошао д) школг гребао сам да се јавим телефонској станици, која је бвла у самој школској згради; зли кад уђох унутра нигде живе хуше. Пошто изиђем нз школе п ђ и право једним друмом. Незнам ни сам ■ уда води, а знјм ла иде од Крупњг. Натраг се нисам могао вратити^ зато што је непријатељ био заузео земљиште куда сам требао проћи. Ицући друмом од школе сретнем јед гог коњаника, заусгавим га и питаи одакле иде, * где Не, као и за пут где води он ми ре *е д&је ордонанс у дринском коњичком пуку 1 позива. У моменту када с*м са њлм разговара >, већ поче наша коњмца да одступа и прође мимо нас. Коња-