Straža

Брај 30

»СОГРАД, СУБОТА 31 ЈАНУАР 191*.

Годвна V

Косм)е*« Т*

■ Лдаи.: $?. 72 .

Огласа се длју у Адмвн. Цатм ушр^ем.

Н^влаћама ее пасма не прнва|у. — Руаопноа се не не вр*ћа*Г.

■вома, румаисе, новац ■ е*н автало нгго се односв ае. лвст, елава пласнаштву лвата.

Адреса аа телаграме: , 6ТРАЖА“ - БЖОГРА Претплатл аа 1рбнју на ношта: на годаву . . . Дшн. 12.. шест месецн „ К „ трш месеца . „ 3,„ једаи мееец . „ 1,Иретплата аа наоетраастаа на пошта: иа тоднву . . . Днн' 30. „ шеот меееца „ 15. „ трн м»саца . „ 750

СЛОБСДОУМНИ ОРГАМ ЈАВНСГ МИШЉЕЊА

Ђ1ЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 НнлгРЗМ СВ 2 КИ ДаН у б Ч. пре ПРЈШ^. ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1008

Грчка и рат Ниошбе 6 учешћу у рш — шшшбе чгсши а ке ћарз

СОЛУН, 27 јануара. Јсдна угледна и утицајка цолитцчка личност дала |е јешом руском новинару ову изјазу о могућности уласка Грчке у рат: — Успео сам да сазнам, из владајућих кругова, да је са немачке стране прво гражено да Грчка ступи у акцију против Србије. Но наша влада је ово најкатегоричније одбила. Затим је са немачке стране тражено дадамо свечану изјаву да ћемо за све време оата остати неутрални. Но како нам национални задатак још није завршен, како наше национадно питање још није приведено крају, наша влада је и то ^рдбила. Истина после две војне ми смо изнурени, али не још л исцриљени. И онога тренутка када наш понос, наша част буду увређени, када будемо приморани ми ћемо без обзира на нове жртве ступити у акцију! На коју страну, то није те' шко погодити, јер ми сви добро знамо да привођење крају Јелинског Питања не зависи само од нас већ и од наших пријатеља. Али улазак Грчке у акцију, неће бити политички пазар, већ јетна потреба да се правда задовољи и да мали народи добију своју слободу.

У нсторвји бугарског народа не«а ин једпог зиачај нијег датум«, нн једноггдогађаја од исторнјске вредности а да у њему инје узела веома активна учешћа Русшја. После ослобођења бугар ског испод внзантшјског ига за Бугарску мстадоше дааи првоорођења ■ р*да. Оао је с*е трајало до владе Ивана Александра, који Бугарску раздели у четкри сбласти: В*данску, Трнс*у, Нр славску и Добруџску. Овк је било веом^ фатално по Бу *арску, јер убрзо погле то»а

Бугарска подпаде под ТурСхом. Имајућн у наду звачај Бугарске по св је саме војне операпнје, Турска је на Јгеонторији Бугарске подигл* ,с колико првгжласннх утврђења која су нкала да буду штит турског господарства. Бугари су се брзо навнклх на турско господарство и нема ни једног примера да су Бугари покушали да са себе стресу туржи јарам. И ко зна докде бш га још носилн, да се Русшја није ошет задожила за Бугаре, и да их осдоиодш од

турског ропства. Жртвујући 200.000 најбољих својах синова и 4 милнјарде динара, Руеија је од једне оиустошене турске провинције створнла с/.ободну кнежевину. Оелобођ»вајући Бугарску и уводећи је у ред слободних др ж, 1 иа у Европн, Русија је то учинила једиио с тога што као најмоћнија словенска др;ава није могда и даље да гледа како се тлачи и ништв једио мало словеиско племе. Па ипак, убрзо по ослобођењу у Бугарској се нашло елемемата, који су овој руској племемитссти придавали завојевачки карактер, жељу Ру* сије, да јој Бугарска буде •„аза за опергције .<р,»тив Тур ске. И није прошло ии пуке три године од ослобођења, а

већ је струја нротив ";Русије била узела толиког маха, да је већ тада чувени Драган Цанков, узвикнуо, подбадан аустријским агентима. „Т«:шко њима (Русима) ако ма шга покушају!" Каквн су били тада, Бугари су остали и данас, после 37 годнна од дана ослобођења. Иако Русија није никада ни помишљала ма шта против Бугарске, већ јој је напротив чинила салне концесије, на штсту осталих словенских народности, а нарочито Србије, ипак је струја против ње узимала све шире размере. Колико је она јака као и колико је чврсто ухватила ко рена у г угар_кој најбоље се види по гоме, што је бугарскз влада 1913 године одбила ру-

ску арбкгражу. И данас је Бугарска непријатељски расположена према Русији. Треба прочитати само један софијски лвст, који стоји близу владе, па да се човек згране. И право да кзжемо мч се чуднмо руској болећивостн, која поред оваквог држа 1 ва и писања још и данас полаже некакву наду на Бугарску и вољна је да јој учнни чак и некакве концесије. Јовић.

РАБОШ Њихов патриотизам Бурцев, чувени револуционар и анархиста руски, чим се милитаристичка песнаца