Straža

Стгаиа 2 •

С т Р А Ж А

Нрој 31

ца;.;ј Вдљема 10ди: -а над Европом, и поред одвраћањз са свих стрзна, вратао се одмах у Русају да се сгави на ра сположење својој домоврни, протнв културиих »арвара, Не маца, и ако је знао да ће ;а у Русвји аасигурао ухапсити н осудати. А нзши „емигранти" Црне Горе, који су препла вилн Србију, и не сегише се да се бар нама ставе на ра Сположење ако веН неће сво јој малеаој Црн ј Гори, којој „желе добра* 4 . Ј | знам једног ЦрцогорцЈ. Побегао Је отуд као посланички кавдидат, лутго по Ама рици и ширио пропаганлу, а после се скрасио код нас, сређујући општинску статистику. У сва три прошла рата. па и овог, његов прађ довски по нос није ни омирисао барут, па ипак чес.то читам у једио* дневном листу, чији се уредник крије од обзвеге, ње1 ове ратне умогворе. И он ће, снгурно, доцније приповедзти црногорској омза двни.' како се треба жр;во вати за спас отаџбине!

добри чика да умре? — зар друге чике докторн нису мо гли дж га кзчече и сачувају да не умре, као што је оа и злечио и сачувао нас? То ми је питање упутно и мој синчић, гледајућн ме ира во у очз, којег је добри док тор од ,,шарлаха“ излечио и очигледне смрти сптсао, а <и које питање ето н ја по:тављам, пезнајући одговорг дати, сем једино захвалио, алу? туж ио срце парајуће: Слава ти! — добри докторе, никад кззаборављени Сретек08мћу!... М. Новаковић

— За Д р Сретеновићем „Стражо,“ дангг си ме тво јом вешћу, да је обри доктор Сретеасвић у то; — пргнеразила, у аојги убила, не знајући шта д* мислтм, кад пакосна смрт и њега покоси који је требао вечито, гли, исјиго да жики! Запрепашћен том вешћу јединото кажем: данасумир оно — што треба вечиго да живг*, а живе многии многи, што се нису требади нн родвти!... Сретеновић је требао да живи, и као човск, и гао ро дитељ, и као муж, к као лекар — народки лекар — си рот0н>ск : мајкг! Кслчколи ћс деце с«мо, које је он — Сретеновић,.од оч-гдедне смрти спасао рећи: зар је умро добри чнка доктор Сретечовић? - и што бнлан мамо и таго баш он

Одушевљење народдних иосланика за рат ПЕТРОГРАД, 29 . јан. Прва седнкца Государствесе Ду>.е претворила се у одушевљене манифссташце народннх представника и | ->ланове владе. Говорницз без разлнке парти)сккк убеђењ." одају валу једнодушмости русксг народа, непоб^дној храбрости руских арм-ја, са моцожргвовзњу савезнич<их војсака и духу српског народа К0|И одолева свик физ ч<им сметњама. Сви товооницн исгичу морал и право више свсга у мсђународаој почити цл, сви они једногласно поздравлају одлуку савезника, да не закључују мир пре но што потпуно не ун шзе гру би тевтонски милитаризам. ! Први је говорио председник Думе Родајанко. Призпање Србији После одушевљеног поздра ва цзру Дума је одмах уоутила поздрав српскоме наро* ду овим речима: храбро и кеуморно боре се наше сестре Србија и Црна Гора показу|ући пример победе духа над грубом силом, оне су из сво јих предела истерале аустронемачке хорде. Наша браћј н^ће уступити св >ју рођ?ну земљу. Они ће очувзти сзоју ч јст и слободу. Уз Оурни аплауз и узнике бр во, шаље • мо вам поздравље, верни некористољубивв з-.штитници велике словенске идеје, уз

бурне ашшузе цела Дума гледа на л >жу српског посланака. Зпједница пољског и руског народа Председник министарства Горомиквн говори са дубоком верс» о неисцрпаој моралној, ратној м економскО) снази Русије и пствче како је Ругија у свима правцимЈ свкога дана све |ача. Стари државник рг.дује се бгатској заједници пољског и руског н рода у сложном подношењу жрта^а и у ојачан а сим патијзма счију Словена. После њега гонориој министзр спољних послова г. Сазансв, који је у свему исти окакзв 'оптвмиста као и цела Дума. Он велн да руска армзја заједно са савеаниуким рммјама сигурно корача у сусрет своме задатку. Пораз немачке политике Немачха нлада узалуд се труаи ла оиравда своју ке« размишљену п литкк/ пред немач.чим народг м оп (саошћу којл је тобвж претнла Немач к.>ј још од времена кр?љаЕ дузрда седм(;г. Свему су вели, криви немач>-:и политичари, који су изазвали свуда непријатељство водећн наоочнто свуда и у свему непријатељску политику према Русији. Оми су се старали да гокре ну протику Русиј? Румунију, Бугарску, Јапан, Кину, Пгрсију и Угарску, а сада клеве тају руску асмију и руску политику к.јд неутралних изрода, а:и узалуд, Јгдикство ме ђу савезн'цила непоколебљи« по је везано заједницо« инте реса и оне иду остварењу за јсдиичкиг задатка, да унишге нспријатељску ратку моћ и да осигурају С 7 роги блЈГодет мира. Ф нансчјско еконоиски споразум у Паризу раширчо је и утврдио локдонски спо разум савезница, што знпчи да савезнчци хоће да воде ртг до краја. Није далеко продужавз Сазанов тренутак каа ће ек.)но»(Ско политнчка питања везана изласком на Саободно море бити ргогена.

Србкји С*зонов је р као, како је Руснја вждећи мач у ааштиту Србије вршила свој завег преиз брагском народу. Тек овај рат дао је истинску ипедстачу 0 величинп српскога духа и чврстим кезамг везао руски н -рол са српск- м. У даљеи току свога говора Сазанов је поменуо хоабисст Ц-Јне Горе, истакао јесимаатије ру ке гладз: према тежњама Грчке, опр>бане при!а« тељиц^ Срби:ине да осд >боди счоје . у. ароднике ист. д гур» '.ко г а јарма. Оч подвлачи прија>ељске односе међу Русијом к Руму« нијо>л и мржњу румунсчога наро .а грема Аусгроуг рској. Захваљујући геутралној Ит<* лаји, Шпанкји к Шведсн ј на пријатељству. Бу1ај.с--.у кика ко и ке помиње, сам > н?говштава саговорност неутра тмста пред сзојим с>вароднкцвма, I ко кеискор^сто случај за заљ вољење нарсдиих же ља. Октобркста К» валеох ре

као је изм^ђу осталога како руском срцу морЈЈу бвти на« рочито блиске млађе савезнице Белгија, Грна Гора и Србија које су доказале свету, да пост 17 Ји херојизар духа јачи од тгхнике и од свих машпна. Ми моргмо, велп он, узет.ч V зашгиту њихове интересе. Србија је беде • јуначког словенства и по свршетку рата она мсра добитв терчториЈално про!л«рење и ивл?зак на море а зсто тако и Црна Гора. Бугари — издајице Руеки народ -вели он пе мож? оарост.чти Бугарској изд. јство сл венске мисли. Кадег Мпљуков з кључује из гбворз министра спољнох по« слова да Русч могу биш уверени, да ће остварење главнпг зздатка Русије а то је узгмање мореузине и Цзрчгрзда бити осигурано на време д-п г Јматски и нојничкн

— Пад шефа генер алштаба АТИНА, 28 . јануара — Услед публиков ња једног пис« ма које је упутпо шеф генершшглб: јецном^ официру и које је с државало реченице, које су м Јгле бати протума« чене 1-ао узреда за влалу, шеф генералштаба је стављен у ппивремено недејство.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА / Впдов дан — Судбоносан дан по Српство.

— Сазонов о Србији и Цр ној Гори Прелазећи у опште одушевњење Да поново говора о

Ми се опет испрзтивши га псгледом, вратисм ) натраг то« повима (воззси нлсу ни за иреаали, јер је то све било мом.нтално и они су добили по нашем одласку друго на ређење, да н: запрежу) п? полако и на тенане подигос^о

викл Срце

разиолики гл)СОвн и «мао сзм шта н видети. ме »аболе гледајућа шт* се радн, к ја не могадох се уздржатв а да се ке ра питам н не сазкам иа свЦим у :љтњ ма и одмјх мссто кочанае „с деснл по једна хауОица* разапесмо — шаторе, јер следова друга која јасно илуструје у каквнм смо се околностима налалпли, а то је „крећи ко је ззпрего“! -- и батерија се крете. Недалеко од овога места заузсс^о положај; топове намесгисм • т,жо да мј жемо тупи цео простор куда бн коњица могда па про*

е са азпада приближавао је дан гусг облгж са ужЈСноа грмљавинсм. Пос-.е кратког времен« поче киша да пада, која је трајала пуних 40 мчиута. Кзд је престала киша изађем из шатора ппгледам на друм одакле су долазили

ФЕЈБТОН

СРЕпА У БРдКУ Новапа на бсоградоног жааот^. 1 Субота је. Дсмаћнца као свака српкиња целога д:на ради и зноји се да света Недеља дочека хрипћгнски дои чист светао и радостан. Све је опрано. Све је чисто. Светли се и она тепси а. Светлн се и онај месишани светњак. Навлака на јастуцима пресву чена што их је вредна домаћичина рука убелнла. На столу разасгрт чист за:тор а пред сликом супружзика, у малој всзници, сгији гита пвећа. Добра домаћица, верна су' труга нсжна матн живи за :*оју дсцу и мужа..., Деца.... Деца окупана у чисто пре обучена намирена, леже као

анђелччћи сгавгју аађеоским сноч са ссмехом на усн.ма. Тамјан >е осећл по стгњу н чисто његов миомчр днже се у висини Богу за;едно са божанственом молитвом, коју чедна домаћица стојећи пред светом иксном кскр: ио шаље Богу у висине, мо/ећи му се за здравље мужа, деце к до« маћу срећу. У нолу тами суморно трепери бледа саетл сг каиднта пред иконом пред којом се скрушено Богу моли добра хришканска и нежна матн .... „Трас“ грунуше врата од стана и гезграпннм ходом у лази домаћан у свој дом, у своју кућу својој женн и деци. Још у предсобљу чу се: „Бога Господа и ммлу мајку Богородицу" јер се домаћин наљутио што није лампа у предсобљу бита потауно отворена већ је докаћнца, да ба сирота на петролеуму уштедела, ваврнула окретач.. .

Олет *трас“, „трас* — улази аомаћин у собу и затече жеиу пред иконом и кандилом — Глупачо једна, у кзндидо тм Шта се ту зевзечиш — то су биде ми те речи мвлога су тружнака. Кј'Д гирота ж-ва због овога поче да плаче <очека је му жевљева љубав: „не пиждри животињо!* а одмах за аим, један по прилвчан ударац пре« ко главе. Жена се немо поауче у један кут. Муж поче рззбацивати сч себе јед,ну ципелу у једио, а другу у друго ћоше собе. Капут преко столице мезетио је. Истина није много. Неколико кригла, ■ колм ко шнитова, неколико коњака и јога неколико по неколико. Муж се изврте у кревет и взхрка сном „празедника*, жена полако као гоњеиа звер аризуче се пасгељи дечицг

нечујчо их пгљуби, понова сгаде пред иконом, управи сузним очима поглед ка небу а дубок узд-х оте ј >ј се нз груди. Сиг-џта леже крај св ђ дечице и ссћаше се на приче које је још као девојком слу шала о — срећч у браку,

ч

Једна слпка из жељезаичког куае-а Прошли пут, кад сзм пу товао, дЈЖчвео самдасенајгоре малтретграм на желег нзци. Плјтло с*м за вожњу другом класом а пресрдео сам готово све време вокње у клозету. Изуз! мајућа онем> менте кад ми )е један од „ја чил“ чин'Јнни«а претио да ће ме за уши избациги вапоље. То је бмло на путу из Бео града д > Нкша. ОдНишајош сам горе прошдо. Чнм сам дошао у Бе >град, прва мн је

брига била да у листу изли јем сву незгоду при цутовању нашим железакцама. И ја сам то ^чииио. ^ога пута прошао сакврло ро у путу. Још у Тоачид ру, ш ф сганице рече: „ево • 7 вај господин писао је про)у на„.* -- Да му се ла добро место, умеига се брзо један други чинов. к. И најзад с* стише ме у купе друге класе... _ * у * * г До стаицце Ћ нзмењзлвбсу многи сапутници бстздоше мо још два п.поручника од )јнх један путује за Парзћин а д >уги заједно са мном у Ниш. До ове станице нисам ниједног од мојих са >угника упознао јер вас је дремеж обарао и ебог тога спречво у томе посчу. Тек ту, пред станицом, у- , мисмо се шпир» тусом и етсром, јер је сад сезона твме због тифус«, предСганвсмо се