Straža

Стга»Е 2

С Т Р А Ж А

Ч»1 32

је увек господарио умини крај несавеснии лиферантииа опа нака и да с друге стране на место ових задоаољи погребу наших занатлија наших рад* нака. Министар војнч одужујућа се својој дужноста и савести учинио је две услуге нашој држави: спасао неколико сто* тина хиљада динара народног новца и показао пут осталкм меродавним факторима, у мијем се подручју налаз- глодари државне кесе, шта треба па да их се отресу. Србија чоже да се пог.оси са сваквим минисгром, који ће не само овде у народу стсћн добар гчас него и свуда где се на страни псјави. 300000 — Нова руска армија у у Јужној Беслрабаји. сукурбшт, 31 јан. ПутницГа кој« су ДО' путовали из Руснјгпри чају да је у Одеси формирана нова рускз армија од 300 000 душа. Ова армија упућека је у јужну Бгсарабију. Посзда у градовима Исмаил и Бсндер знагно је појачзнз.

Издајство или брљивост Прекјучерашњи број литике* у уводном чла' Ј ' нео је ово: „Пре неки дан видео сам пред нишким градом један батаљсн потоуно опремљен. Људч су изгледааи врло добро. Под шајкачама набивеним на лица, веселе српске песме извијале су се из груди. Полазили су за Маћедовију иАтбанију где ће заменити оп садне трупе, које ће од своје стране, доћи да појачају с пски фронт. Бкло је ту хиљаду војника оружаних до зуба и снабдевенвх многобројном муницијом, ■ они су, полазећи да

седку у воз, маневрисапа о-| длично. То су б«ли Чеси, 1 лрвати, Аустрофиаи, Словени, још јуче ратни ва робљеници!" Нека мало мућну главом господг из .Политике* па ће овда одмах увидети да је изношење на оазар оваквих извештаја, издајство или беспримерна брбљивост, коју су у стању једано релактори .По литнке* да ивмајмунишу.

Шта је ко изгубио Ушли смо већ у другу по ловину седмомесечног ратовања. Интересантно је бацитн једзн, ма и > етимич н поглс д, Ј иа досадашње ратсвање и ла губнтке као и на добатак. Тако по петро-радској речи. Аустро Угарск* јс изгубила : 1.) Источну Галицгу целу и једзн део западке Галиције свегаукв. киломстрим^ 53.209 2 ) Већи де > Букс <не или 9,453 кв. км Ј . Свсгј Аустријл јс з’убила 72 662 ^в. К(>лометра

Гермамија: 6509 кв. км. у Источној Пруској к 534 кв. км. у Етзасу. Свега Германаја је изгублла 7.043 кв. км. У Африц* и Азији Германаја је нзгубила 3 150.770 кв. км. теритс т»; е . Тројиа Споразум је изгубко: Лук^ечбург 2427 кв. км. Белгмју 25.695 кв км Један део Француске 14 405 кв. км. Ру:ка По^с^а 39556 кв. км. Укупно 82.083 кв. км је заузвла гсрианска војскз. У ожај бнланс ннсу ушли губитии које јепретриела Тур ска у Азнји. И а«о се ие може утврдитн тачан број жртзва ипак се рачунз да јг за време од 7 м.сеиа погинуло, рањеао и нестало око 6 амлијона душа, од којих ни сам/ Немачку пада једна трећана. Број зар ^бљенлка доствже акфру од мил :он душа, од којих на Нсмачку пада 240.000. иа А\' тоију 260.000 за Тур сау 20.000

Нустрија и Немачка „Рат ее ш за * нв за Неначму ' 1 БЕРЛИН, 28 јануара. У овдашњим аладајућим круговима изазвала је сензацију жзјава престолонас/ 1 ед«кка, коју је дао дописнику јед ног швајцарског лнста: Сви греше — кзјавко је престолонаследник — што мнсле да је Немачка ушла у рат због неких завојевг.ч ? их циљева. Т жоћ© је грешка да је Немачка уву-сла Аугтрију у рат Наиротив, Аугтрија је Немачку увукла у рат, и ова борба, у којо] је пао цвет н ш* нзције, води се да би се Аустрија спаслз! Немнчка из овог рата н.ће изаћц територијално увћана, а она то и нвЈе имала за циљ. „Спас Дустриј-тЈ" То је била наша девиза са којсш смо ушли у борбу! Изјава престолонаследннк в? учинила је тежзк утисак и на АустриЈу, и аустриски пре столонаследник, коЈи се налази у немачком главном штабу по налогу из Беча уччнио Је корак код царз В^љем \

['Ч! ПИ — Још једна жртва за Велику Србију. Међ / многобројннм жртвама п/лнм за Велику Србију имгмо да убр- јимо и идеал ногз младића Михаала — Микицу — сина в’ ло угледногз грађавпиа јаг~ ннског Ђуре Спасића Кво м,/!ад«ћ у дза лесетој год/.ни ступио је у сгалнн кадар, а по свршетку регруто« школе сад од нове годиие отишзо је на соложзј. На аоложају је добио пггави гнфус н 30 јануара испустио је гвоју мл дићгку душу. По* *оЈнд Ми*ица још као детеу 18 години учесгвовао је до* бров >љно у буггрскм рат. Бог ла га просги, а његозии родитељкма нека буде утеха, што им је Микица иа«рш*о свој дуг према отаџ бизи.

— Како се газдује у Управи Монопола До сада је иаша општина односила рекорд у расаикућ сгву. Али изглеца да ова слава О-лштине није д^ла нира Управи Моно )Ола. Она је пре неко ико данз ир вазишла Општнну ударивши државну касу са 14 000 дг*н ра V злату.

Један нзш прнјатељ. из Ниша, коме је ова сгвф поодвта дао нам је по овој стварв,ово објашњење: — Пре две недеље Министарсгво Финансајг преко У* празе М нопола затражила је од београдскнх шгаапара цене сн штампање пореских- књижица. И ако је пена материјалу са 100/оо скупљч беогрвдС 1 .« су шгамиари, са обзиром ип седмомесечку бесиослицу дали тако поволие цене, дз се исте *ато равликују оа цена у мирном добу Па ипак, и поред овакве предусретљавосги од сгра.че штамоара »онополска је упр/ва на прсдлог једног. ргдника (да би нстн могао *а г.рима дајурну) одбила штам* ,аре а министарств > фгнансија обавестио, да ће штзмпање много јефтаније бити, а<0 се машзна изуправемонОпода пргнесе у Ниш и тако је учињеао, ил* бар тако је трсба.ло да буде, да се машина ннје изломнла, а ти -е држава оштећена са 14 000 динзра, пошто машина нчје за никакву употребу сем за старо — гвожђе. Као орган јазности и као синови ове земље ми устајемо против озакзог начава вођења газдичства, које штети и један ред, који даје и Богу Божије в Цзру Ца\.ево а и држави, к то баш од оких, који су позвани да јој шгите ИМ' Ј ОВННу.

—- Видов дан — Судбоносан д*н по Српство. —

6 авгу гта. У 5 часова по подне пођ смо опет за Осе чину, где смо стигли доцкач у воћ и преноћили. 7. августа. Р >но у зору кренусмо се за пол жај на Равна : :к?м вису. Кад смо би/>и у селу Комирићу наиш ш смо Н!! 2 превијалишта дринске дкв-зи е и у њима масу аусгријск IX рањених војника, што значи да нелрчјатељ нагло одступа тако да нема кад ни рлњенике своје да покупи. Са овима се посгупа врло

лепо и строго човечански, боље чак него са н -шим в >јнипима, њима се дају све у* добносгч како па превијалишгу тако и на путу за болнкцу. Док нзши свч, сем тешко ргњених иду пешке, њи,иа се свима дају кола на ра сположење. После подне сгигосмо на положај али нисмо ималч на кога да бајемо пошго је противник муњевитом брзичом измачао, те мч морадосмо продужати за Зшлаку, или како би је Аустри-

> С«н> Љуб. КордиК * * * Ра^а се јутро маглено и плачно И јеца изнад потавне-их њива Диже се вео што мртвих скрива Рађа се јутро маглено и плачно. У мокрој шуми низ бораца снива Са укоченим погледом без ума Што још неисплакани бол у срцу скрива А гсец клизи иза мртвих шума К'о паук једар велики и бео. Диже се тамне ноћи свилен вео. Шума је пуна тишине и страве, Низ витсзова почива у сенци, Лица им пуна мессчине плаве, Више њих висе свуд ледени веици А месец клизи ко велики паук И ледие нити мирмо тка и слива, И крв још пије.. Мир. Ни плач, јаук, У мокрој шуми низ бораца снива... Чачак, 1915.

ФЕДТОН

№Мп Једно позор > вече КрагуЈтоЛц, 26. јан. Некима је етр, « до увесељавања у ратно д у као што је некима и до жснидбе. Тешто. Шетајући јуче по Крагуј цу, и посматрајући, многе и многе забушанте наше, који су се иза развих уверења* и »послова“ зак" жли, и у овоме историјс.) рату, паде ми на памет, д иало проегленишем н ја, н иавргтим у вече и у позориште, које овде редовно обавља своје представе, иод управом два ортака, од којих би онајмлађв, комотно могао д* пвслужи, у овнм тешким данима бар у некој комсри, ако не,

ао својо) ингелигенција, и у нек ј кзнцеларији. Е >ем, ушавши у позоришнл локал, загекао сам све пуно. Шајлача је в! дно д >иинирала, у свнма редов>-ма. И поред скупих улазнчцз, за крагујевчане, мепознатих (овде се је управа позорншна сигурно угледада на осгале краг/|евачке радње разних проф СиЈа, које оглобљавају нагае грађане и војску) — би* ло је у сали т јлико светг, да ниси могао одахнути од тешког ваздуха. Угледније публике није било. оф>цири ваљ да жељни разонођења, предстгвљал* су једав велики део публикс. Не узимајући у обвир факг, да за ово и овакво позорчште апсолупп аема потребе, у ово доба опшге туге и жа лости, за својимз, ко>и поло* жише св >је животе за велику идгју Србинову; у толико пре што је ово позориште, озакво

какво је, тако близу ратишта, ја ћу само укратко овде изгети неколкко црта, са си но1ше едставе, и игре глу маца. И поред обилге зарзде, коју имају г. г. Рај-мЦ и Топаловић, од ов->га зоришта, код рглативно мало добрих глумацз, дскорације и гардероба тако су мизерае, да већ и смисла нзма, да се износе на једну већу варошку позорцицу. Са жаљењгм се мора констатовати та истинз, јер, разуммијој публицн боде очи контраст, и*међу рецимо, елегантних костима глумида, и мјшког позоришног оде а, које је иребродивша све мо гуће боје и нијансе, давно и дбвно стаса >о, за н.ше грађ»не из „Л->цикасо*ог комшч лука*, да не речемо, и нешто горе. Ако се често и дају комади. аа давног ритерског доба, не

морају бити и костама из тога времена. Нека нам г. г. Управници гозориштл „Гундул»ћ“ ие за мере због ових примедабг; јер пуб«ика, која плаћа пзпрене улазнице од 2 днн. по особч, има права, и да крнтикује, оно 'пто језакритику. Није доста, само се назвлти упрарииком једног повла шћеног позоришта, већ тре >а о њсму водити и озбиљчу бригу. Иначе држава треба да таквом позоришту одузме сваку субвенцију. О пгри глумаца и глумаца излишно је готово ■ писати, јер добрих саага, мало им >. Жечскиње је одгвраннје. Синоћ је дават комад: Ктштаи Јоваи, — драма од Шар* ла Ломана у 5 чичова. Г. Достгнић, у главној улози Јоваиа Дасије а био је савршен. Д >бар је и глумац и импозантна пој*ва на позорници. Г ђ лца Топаловић, у