Straža

Вр*ј 32

СТРЛА

јанци н;;звали ,3аглавка“ јер су овде људски заглавили. У саио вече ево нас у Ззвлаци, у место, »гоје се је до С само пре неколнко сатк на* зивзло „крвавом позоркацон*. До подне је оно било зборно место ћесарски: л^гиона, одакле су ш^љали сто ховиге хорде на све стране, а од подне пм се претворч у сграшну гробницу. До подне се они подкзаху на врхунцу сла1 ре и сањзху Ниш. Воање и Битољ, а од потче ге дадоше у днвље бегство г. ела(ућа за сг'ом, зо навек затворена врзта Србије... ~П што в.нертсмо. шта је који имао, легосм > на доста тврдој постељи У југру смо сви бити лаки, чилч н весели, п >што еио те ноћи одспзвали мало. Код се 8. ссптембрз ук«зала з >ра, м.ч смо ски већ бити на ногама и спреини зз ' пут Данас им. мо да стигнемј у ђр зјак. I Даа леп и топа » ла је ми» линл путовати. Живошсна природа и ромаитични пре Ј делч, обасути сунчаним зрацзма, изгледзју кае од сребра и драгог камења, и мз про» сто осећамо како ова лепота природе и свежипа взздуха 1 разлражавајућ;« дејстаује на напп чула, и качо нас нечом тајгн:твеном силом, једначо гони напред у' нама непозиа ти крај. I Са обе стране п-ета пружају се лепе ливаде. воћњаци, шуме, брда и долине ззсејане разним житом и усевииа. Све кас ово поздрављаше ка ј мироноше, показивг ше '~наи своја рањавс —*а и објашњаваше, д. } ~& рука рата наје ни њвх поштедила. Све је ово било тако лепо, тако жив писно и интер сан ■ гно, да смо се оссћзли бла жени путујући св;ш путеи После г.ратког лутовања дођосмо у селу Брезовчцч, где наиђлсмо на прве трагове аустро*»Мсђтрских зверстава, из којих се види да Ау» стрчјанци немају гИ трунке симпатија према хуманости. Па и Арнаугм, које смо ми у прошлим рзтовима смзтрали за зверове и взрвар?, културнији су много од Аустријанаца. Место горњег, код њих постоји једно доуго са»

улози Марије грофице де Вел* »јер, у своме елегантном костиму, такође је одиграла своју улогу лепо; само је потребно да уз зрастократске манире, има у тој улоза и сентименталнкје српе, н к-фактеристичнвје мине, на своме лицу, у м ментгма јакага узбуђења. Иначе је шеома лепа н пријатна појава на позорнлци. Г. Христидић је тзкође побар глумац. а в г ђ^.ца Ракићеза (у улози Антоније) о» бећава добру глумицу. 0 једном иемилом е<сцесу, који се је тога веч?ра у позоришту десио на очиглед секретара начелства, писаћу нарочнто — идући иут. С.

ШтанпарнЈн Дцг. ГратврнП I Друга 1втоИн1 1| три 4 шка аа мриањ1 иавнв.

савм сулротно иравило, по коме су се управљали само соедњевековни владари пре Ховста, а нарочито Асирци у част свога Богч лсурз.

13 — Цртице иа тринаевтодаевиог роиства иод Ауетријанцмма Послом одох у Војну Болницу. Мора с-!М у ходник че* кати на ошбу с к:јом хтедох рззговарач.и. У ходнаку на но» си*им и нз п.;тосу мзса ра њених аустрискох војника. У једном углу, бчизу мене, лежаху двојиц! којц се немачки оазговарах/ Приђеч и запитам их одакле су. Заговорише мн да су из Бачарске. На пнтање где је рањен, поред остзлог истрича мн и ово: „У иогу сам рзњ г н а мој доуг у илећку, код Обренозца л то нз иекакав чудан начин, у нгкој ? буни, којој су сае ови кпи" (пиказујући нз групу раљ.нл Маџ р ) Мн смо из Баз?' ’ке п први пут стулили у б.^бу код Обреновпа. Мн >го што шга било пзм је кепозиато јер нас нису >б!в.иЈтава!И па тако ии о српским к >м ‘У џ- 1 а ла. Гот.>во за њих нисм > нч знзли а камо ли њихо* начич б рења и хра бросг. То нас је уоропасти ><> и довело до вабуне у **о'0’ смо р њени. Нанме код Обр • новца наједном из ваших ровова искоч> ше неке прслике које еу и поред тшгпушча ие ватре трчале к нами нли се бацилз на земљу па као змија пузиле невероватном бр» зином. То је за нас било н и ми смо из радозн 1 Л 0 Сти извирчвгли да видимо ко и шгз је то. Неки од нас инслио ј« да су курјаци, доксе н?јзад не растрезнчсмо од те забуке јзким тр*с*ом бомби које су те прилике бацмле у нашз ровозе. Тада смо сазналч ла су то комитлџчје." И даље мн је још прпч о и из свега тога мога > с >м закључити да јевећондлвга дала нека мржња измеђукајзерових и ћесар вих војнчка.

Нови генврали Како сазнзјемо надлежни се нос* мишљу ла један ма њи бро ! •" Ј -ика уналреди у чик г да. Изм^ђу осталих на П(»ј-јм месту биће предложени г. г. Б >жа 'Герзић н Андоа М 'сазљев ћ. Немамо . лшта прогиву уналређоња свихзаслужних вој сковођа али ачо с> како чујем>>, унапреди и пуковвик Ивковић, то бд тек бтла једча фаталнз гоегака н највећи скзндал за зел у после краљчце Драге ’ .гнистровања д р Велизар нковнћа. Лифе^циЈа опгнш Даиашњи министар војни г. Рада Бојоввћ. свО|Ом одлуком о лиферацији дпмаћих о ана ка у место ончх који су до сад лиферпвани са стране, не само што је задовољио пр?вду, већ је овим гестом унео

једну сасвим нову ногу у нзш ииаче корумпирани лиферанг - скр живог — а то је поштење * чзсност према послу, који се од лифергната захте ва. СтриктнЈ прндржавање /• говора то је неумчтни суди а за све лифераите. ОвОј праведној и патри >тскс >длуцч дакашњег мини стоа војног морз се свзки Ср* бвн радовати. Желети је да пример мчнистра војног нађе одзтва и у другим лиферац'!Јама. ван његова ресора. Отпуштбт порвзнкцп Јучерашњ? „Срлске Новине* пубгичују укчз којим се отпугата|у из држанне службе порезаици г. Иаија Вукаачк > з ћ порезчик четарте класе пореск >г оделењз среза ра жањског и Ј >ван Пог Тошић аорезнчк шесге класе п Јреског оделења лабског.

I у коју је писац унео лако чзумљиа н„ч 'н све потребн а ..лпомене о чу гс-н>у од *аразе и о њеном лечењу, кад се она већ доби;е, нзјбоља је препорука за њу у овим озбиљним р.ремен : ’ма. Министарство Пр сзете учиничо је велику усоугу народ. здрзвљу, тлто је решило да сву толко корисчу распрзву, одсатампа у 8С0Г :гзеплера, те дј јој тако омогућч улазак ) што шире слојеае нашега народа. Блзгод?рноет Упр>вз Савоза Добровољацз и Четликз изјављује благоаарчосг киже кменоваиој госполи којз су изв >лела прчложиги С всз/ прклоге. ито: г ћа Ан<а удова чо-». др. М. Поаовнћа дин. 20 у злату; г. Милан Јечменииа трг. из београ 26 пари рубља. г. Нч кола Спа ић тр’. 48 Смед*

рева^дин. 25. г. Димитраје Бутрић памукл. динаоа 50: г. Милан Јечменица т^г. дин. 20. Ччтуља У Иараћкну, као благајник зт исхрану одбеглица и остале сиротиње, умро је 25 пр. мес. Јован Јоваковић — Камача| — инжењер из Шапца. Покојник је бао човек ретких ррлина, до крајности исправан и пошген. Бог некз душч његовој подара рајско насеље. I ШИШ Ш Ш Дан-шњом поштом послшш смо свима нчшим ревизорима обрачуне. Зато их упозоравамо да нам вовац као в о брзчун пошљу најдзљр до 5 фебруарз, како н?би б><ли прннуђени да имобуставчмо лисг. .СТРАЖА". ——1

Деф»цвт у Озвгрздскон рорвеком адзпању Озих дана открнвен 1 је у беогр дск >м п »реском озетењу дефицит V 15 хиљадз длч 'рз. По • Г*јић порезник, <оји је умр> пог “евачу >ц ј : Бе >града, осга°ио је у ^аси, ко.ом ]е оук >вао, с м > 30 ци* нзра, за жито* а 14.970 дчиа ре, оти пло зз по ен и осгале трпшкове К> је зз ов> кр 'в не заа се а мртз« не говоре. Дршвнв працввн4цз Ц д нтгалчи одб >р нар >дч* ■ посчаника на аредлог по пг ни«а г. Сз Ђ рђе^ића, пеи'«>Ј је да уста .'Ови нар >чите државне прод-внчпе у којчма ће продавати гас, с >, шећ^р и пруге п >требе које ће одузети од поодавЈца. Нз знспекие вдјш поштп % И»спечаијз војннх пошта Врх >вне Кои нде п >д јучерашњч« донела је од:у> у, а св^М! Св 0 ]чм поштама нц в > јишн >ј теригор ги <раљезине Србије, отпраниоа е сзу телегр?ф ку наредбу: Почевши од првогфгбруара о. г. примаће се на от прачљ>њ' и приватни пачети к?о очи до 5 лгр. тежине, тако и ем еги без и са означен м вргдноћу и уз допл>ту за сва месга у Србијл. кчузе* за садз самооз!мет>: Шабац, /. :чнчцу, Л > јчнц /, Крупа в, Љубовчју бог тчћ, М !ТрОВ ;Цу шаб>-»ку, Камениц/. Владимиоц?, Б Бкпт/, Рогачнцу, Ум-<у, Обреновац Уб и Гроцку И зузетно од по тојећ IX про- ј писа, пакети у тућени за Београд, због оскудиц: у колдма неће се испоручнвати прима оцима у стан, в ћ у самој пошти и гакса за досгаву неће се наплаћивагч за пакете на мењене за впшике и на даље важе п 'стојећи пропис* изд«» ти од стрзне Врховне Ком Ј ,нде. 0 пшн тифузу У ј> черашњем броју сдужбених „Српских Новина* од* штампава је распргв! г. др М. Ј в н Јвића Б 1 тута, под на слI вом: „Пег.>в ? тифус, како се шнрч и како се сузбпја.* С>м насл јв овг рзсправе, која је ншисан! са |.егким п >зн 1 вањем сгвари, о којој је реч

устрија ^оће мир БУКУРЕШТ, 29. јануара Глзсови да јг: Аустрнја вољна да закључи мно, ма и баа учешћз Немшке, добијају св^ вкш 1 ; веооватгЈоће. По једној в : сти из наЈпоузаанијих извора барон Буријзн Је одожао конфеоечцију са Хецсндорф м и том прилд* ком т рефер сао о стању, које влада у немач<пј војсци! Пкле кшфергтције одожана Је м*нистар ска сецнчца, на којој је пре дседавао сам цар. Иако Се рзшење донето на овој седници 1 држи у најзећо] тајчости, ипак је у Јнвностн пооАОла в ст, «а ће по царевој наредби Бу* зијан пскуш тл дапоеко папе и Холанди!е почути Р/ сч-н и оста лим патујућим аржав ма мио. ДДНЈД-ДЦ-Т 1 ТТП 1—1 111 ■ П I 111—11111 Г ~И1 «Г ШК ЈЧИМ ДПГиГ1Д1~ИТТПШЈГ НШ ИГШТ Љ ~»Д \РМАН.

Први корак у порок

Г Л А В А I — Нулић се пциближује своме циљу Н’>л >ћ прнстаде н а предлог, ал* преиожа дз попчју по чај. Р >ђзхз оде да скувачај. Изчаз^ћи на врата она знлчајчо погпеда у Нулићл а и овај њ/. Д> |е Нљенка мато већу пажњ/ обргтлла, она би разумгла очеузајамн: п >гледс, који гу зиЈчти: Време је Г.јшло. На п>сао1 После десет мчнута чај се је већ п’гшио у ш >ља« 1 . Још нис/ че^тиго ни попдли ^ај, а зач> ? сил га грмљавзна, а 3 1 тии удари јак пљусас. Нзје бидо 1 >згледа да ће киша престатч и Н/лић и шред свег опирања м*>рао је да прчмч предлог Невенке да остзне, и Д 1 спаза коц њих — Али, драга мојз, шга ће свет, на сзе опо рећи! поче Нулић да лзаграва. Није мени због себе. Мени је због вас. Зар нчје доста шго сте данас прет пели? Не, не драга мОја. Каа бах знао да Не гром баш у мене уда рити ипзк не бих остао Ја не желпм, да ма и ј Ј дгн траг сумње остане на вас. Ззате кахав је свет! Мгђутич, ове су оечи биле с планом у^ачене. Н веака је и иначе стрдховага да не за<

хладн, г овако гак, када Нулић рече да због њеног доброг кмена неће да преноћи у стаиу оођзке, сна осети још јачу наклооост према овом човеку и поче пошгј пото назаљкзати да о:тане. Видећа дз то чини на њену одговорност Нулић остаде. Јадча душа. Она нијг добро иознавала Нулића. Она није знала да је увукла 'динаиит У своју кућу. Нулић се задовољава У собл Невенкиној владала Је гробиа тишина, коју је ре» метило равн >мерно куцлње велаког зидног чшовника. Не» иенка није могла ока склопити, и ако је била н сувише преморена. Догаћаји, који су се пос. едњих дана одиграли и сувише су утпцали на њену душу и онз је осЉала јак душевна умор. Са о>вореним очима она је сањзда. Вратих се за нехолико месеца у назад, К>ко јг тада све дивно било. Отац, мајка, пз онда друштв >, па Јовановићу. Сви су још сн-т из <азили пред очи. Наједном она се трж“ п скочи са постеље. Ни сема није зн>л< гптз јој је.