Straža

Стгар" 2

С т Р А Ж А

Врпј 43

КРОЗ ШИБУ Пре неколвко дана забележили смо, како је један службеник београдске Царинарни це отпуштен онога дана^ада је прослављао 42 годишњвцу свога беспрекорног службовања. После тога нашао сам се са једним познаником, чи новником Царинарнице. Уз реч, ја му рекох како није оправдано што је стари службеник отпуш^сн и после 42 одине службовања. — Тхе, брате, одговори ми он. Па није био за никакгв госао. Стар био је неспособан за вршење тешке службе. Морали смо 1 а замчнуги новом снагом Међутим, нако стар и неспособан исти је службеник за време Аустријанаца саасао силну робу од пљачкања, а исти госп дин — иначе мој добар пријатељ од дана првог бомбардовања Београда побегао је у унутрашњост! Па впак он је способан. Ренортер

Нрш п№ Некалико речи о тоие кано да се чуваио од ове опаке бопести Већ су се јавила мишљења о томе, да је преко потребно строго иадвајање од тифуса сболелих војника од гргђанства и болесних војника од других болести, е да би « иире^е опаке болесш ткфуса снреч-гло и сузбил-'. Ово је потребно учинити што пре, јер се приметичо, да се ова болест брзопреноси иу гпађанство, те је сада има и V св«!»а местима где ииа бол ница војних са ткфусним б лестима, На надлежнима је, дакле, да они у кнтересу здрзвља во пика и грађанства ово из двајање што скорије изврше. Поред тога греба да се одржавзју и следеће мере предострожности које слречавају ширење тифуса: 1.) Да се смањи, сграничн, ако није могуће дасесасвим забрани, посета тифусних бо лесника од стране публике и родбиие, јер се доласком у

ФЕДзТОН П. К. Грегорнћ

Неормјатељ је наступзо сг свију страна в својом надмоћноићу претио је да опколи диввзију, која је штитмла до мииирајуће положаје, м да је или побије или сву зароби, са целим штабом. Команданти пукова бесно су говнли већ изгл! днелу и нремс рену кљуСгд, хитајући ка шгабу, где је командант дквизије, стари и популарни пуковник Перић издавао заповести. На лицима свију огледала се забринутост. Само је стари пуковник, прекзљени ратник, из ратова за ослобођење, био мираи. Свестан одгсворнссти као и значаја од исхода ове борбе стари пуковник је без и једног бледог облачка на лицу, без и

додир са оболелима з«©аза преноси и шири, па бива, да се зарази цела кућа и про* падне; 2. ) Да се ни у коме слу* чају не преносе умрли војни ци од заразних болестз својвм кућама; 3. ) Да се умрла лица од тифусне болести бил ) војног или грађзнског рела опевају од свештеника само на гробљу, без уобичајеких спровода и церемонијг; 4) Да се усбечајене даће и помени не одржавају или бар на извесно време одложс. 5. ) Да се из војнвх болнида по могућству шаљу својим кућама ради опорављања само она војници, којч не мсгу но сити заразу на околину; 6. ) : Да се искључи свана комуникација са домовима, где влада болест тифуса; 7. ) Да се забрани причешћивање док траје зараза; 8) Да се у варошима, јавнкм локалима болницама и надлештвима, као и по дв >• риштима јавним и приватним одржава највећа чистоћа и ђубре и остала нечистоћа, као први извори заразе умоне, Озако радећи ми верујемо: да ће се зараза брзо сузбити. ЈЦНР ШШ Генерал По по нишким болницама Генерзл По, пре свога по> вратка у отзџби.ну, посетио је рањенике у свима НИШКИМ болницама. Са свима се рањенмаима рукошао и проговорио по неколико речи Кзд је прилазио ргњеницима којима ;е одсечена рука, или који су тешко рањени болно би се насмејао и рекао би им смешећи се: — И ја сам истг среће. Ето и ја немам руке.

војску а не на нас мирне гра ђаие. Шта смо им ми криви — што да гине овај народ овде ни крив ни дужан! — Па знзш како је! Рат ј> рат! — вели други, који је УЧствовао у једмој борби! Анаш брате, рат је рат. Али, ипз^ Н ека се не цуца на мчрн0 г >ађанство! — запео ћчфтз да б{вни своје гледишге и да доц Ж е како је војгка за сзе ов крива, и • ако на њу треба п-цати, а не на народ, јер, заб\ га , па вој.ка није народ! Под обраамном

СКИЦЕ

— Хо брате! — вајка се један ћифта, који се изаукао од војне дужности — докле ће да пуцају. Нлјзад шта смо им ми криви. Нека пуцају на

једне црте, која би одавала очај, иззЕвао одсечним гл сом заповести, н сигурним покретсм ру^е олпуштао је команданте, гђутан^е и срдонансе. П што је изд о све зап вести, узјахао је н.з високог белца и у пр.тњи штаба по шао је да обиђе д^визију, да види да ли је сзаки на счсме месту, да ли је свакз његова заповест извршена Борба је већ почела и чета по чета примала је борбу. Гранате су падале, шрапнели су се распрскавали, митраљезч и пушке певале су своју ппсмртну песму, косећу младе животе, који су дошли да умру за добро своје отаџбине. Долина, у којој се борба водила врила је као у паклу. Али старога лгва то кије бунило. Стара ратначка крв ускомешала се у њему и он удари бесно белца и овај га у пуном трку понссе ка једном пуку. Гранате су и даље

Оер Липтон о Орбијн При своме одласгу из Ср б>-је, сер Томас Литон, изјав^о је: да је из Срби? понео боље утиске но шго сечадао. РзиЉеперзвз миеија у 1 /опљу Ч«анови Рокфелерове лч С ч> је при своме ползску за / ме . рику, задожзли су се у Скц љуу пиљу разглепања взрошу т Геспођ 1 ЛуновкИна Госпођз ЈЂубица Луковићка супруга г. геперала Луковића, дугогодишња председница кола Срп. Сестара испустилаје своју племениту душу јуче у Нишу после дванзесгодиевног боловањз од пе^авог ткфусз којим се заразилз у Ваљеву вршећи тамо дужкост по пг ■ весЈењу енглеске мисије, делећи личио лекове, помоћ и по' имп/не ран>екишма и страдалницима од рата. Покпјна го . спођз Луковмћка бипз је једна од 'наших највреднијих и најзаслужниЈи?! националних радница, дал< ко чувенз и преко грапица садање Србије Слава јој. Сзнгани одбоо Средишни одбор народних посланика решио је да се у споразуму са војним и цивчлним санитетсквм властима 0' бразује санитетски одбср народнчх посланикг, којићера* дити на сузбијању зара?е. Меморвндум Коста Тимотијев ћ и Свет. Ђ рђевић, народни посланицч и чланови среаииЈног одбора

наро , посланика нредали су члановима Рокфелероче мисије опширгн извештај о стању у коме се данас Србија економски налази. Пекари и Оело бршо Јуче су органи опшгииски нашли један хлеб, код пекар? коме општина даје бсло браш но зз мешење хлгба, ум шен пола са пројиним а пола са другим сасвим лошим прним брашном. Општина даје београдсккм хлебаримз бело и лепо брашчо а ови месе хлеб од пројиног брашна. ДТђутим то г >ел > и укусно брашнв употребљу|у за мешење бурека и лепиња Молнмо општинску упргву дз постави конгрчлне органе за пекарнице у којима се меси и продаје тај хлеб и да об јави грађанст.ву у којим се пекарницсма продаје хлеб што општина д'-је брашно. Ако не ма контролних органа, некн у потребиодборнике спштинске. Зашто је шб снуп? Јуче је на београдско; пијаии жито пводавано но 32 иннра и коефицијенаг 9 диара што чт-ни свег > 41 ди-

нар. Према томе и хлеб треба да буде 0.41 п. д. кило кад се продаје у режији. Онда је неразумљиво зашто пекара продају хлеб од једног килограма по 0 60 п. д. и то још помешанса пројиним брашном. Зашто немз цигаретли »Јеоград добија у последње време некакве грчке цигарете, које су сасвим рђаве. Међу* тим код војединих пр: вилегисаних липа има увек на лагсру специјалнтета и од разних сорти. • Управа монопола тре'а да се постаоа да Београд до(ије цигарете. Учитељн обвезници Министар Војни. претпчсом Ф. Ђ О. Бр. 11049 од 28 јаугра ове године решио је да се сви до сада ос«обођена унитељи одмах позсву и упуте својим јеаиниц ма којима припааају. Ако који од њих није био расаоређен по оперативнии јединицама припадајућег позива, то некз се распореде као обвезници чиковничког реда и употребе у по* зздини на бпагајничне и томе подобне дужности у к.јлико се оскудева

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

11

25 Љгуста. Кад сам устао био сзм још вессле јч и спијен лепо^м свога места јурио сам \а све стране и пењао се н\ високе букве да бих што Ућа део овог зеж љиштз сзшадао. Излазио сам често на б^жуљку одзтглс-сс може ввдети бо анск 1 равница слушао п)- њаВ у нечраја тељских топоч^ посматрао црвено бели Дчмжиних шрапнела и пажљиво У)трио, неби ли осмотрио где >у М у то* пови и одакле би;. Све је ово за мене бало та*о лепо

тих до^адних мисли, пошто донгсе кафу опет седе крај &нне н поче весело разговарати... После кратког вревена, кад сем се вратио топовима. сунц; је већ високо било одскочило и бацалобла• •о- јшот зраке, на земљу а Ози Одбијајући се разбијају се у многоброше колугиће и трепере као милиони ројева г'дубачке мушице. У хладовина, на високој зеленсј и мексј трави веома је пријзтно и ја осетих потребу да мислим: како рат и поред свих ла сам се осећао врло-рећгн, страхчба ипакима и неке чуд*

врло задовољан 26 августа. Кад одох ј ка фсну на к;фу нађохпуно^ве та и сви причаЈу да је не |рц. јатељ опет негде прешао преко Дрчне, али не ре-оше ми где. Газдарица као добра женска да би ме ослободила

новат (1 привлздне дражи и чари... Сваки ч\с. сваки минут пр^ден у ^ату доноси нам по н ц;то В о цешто чнтересгнтцо; час Ђгу и оча , јал>е, ча: ка опет Ђдост и зад ‘вољство! И све то\ку ПН0 зове срећУ Ето баш Ц не .

ф’јукгле и једна се ззр.ч у земљу, иа кеколако метара испред њих Белац се пропе н 1 предње ноге гли га, и ако стара-к • ига .' још унек снаж не руке дивизлјара чврстодр ж ше )1 мало затим белац уми рен проаужио је свЈј кар јер. Двз С аггљ на су већ пот пузо унпхиена. Трећи >е већ проређен цве су му чете већ потпуио уништене а у трећој изгннули сви оф цири. К^ма I дзнт пука у очајању, Заповест је да одожи позицију, пошто пс т 0 . Половину пука је већ изгсбио а непријатсљ још жешће нап дч, јер је добио појачање. Без официра а по* ражени непријатељскс м ватром чета навушта борбу и понла чи се. Комзндант пука бесно јури четл а у пролазу наређује последњој чети претпоследњег батаљона да ступа у борбу М :ђутим ни присуство коман да» та пука не аомаже; и еко стоји гологлав са габљом у

руци пред четом, дух се њп враћа. Заплашени војнг ци бзцају оружје и траже заклон да сачувају главу. Очајан тре кутас. Сам, опкољен само не кплииином храбрих, који хоће заједно са њ ме да ''мру, ;да падну часно, командгнг чкни и, последњч корак: „Натред! напред! — и он јурну напред, а 31 њиме и остали, ватези без страха! Алт нико да им следује. Счкривенч иза гачло. на војници гледају у пус.ов ника и диве му се, али у сче ушао силан страх и ни једзн да полета за њиме, као што је то досада у »-ногобројним приликама било Утучен и љут као рис пуксвник се враћа са раном, (СнрииСе се( ПШ 'ТОШ Ј Београд, 7. феб 1915 г. Драга моја рођако, Када будеш прчмила ово мђе писмо — ако га уопште

добајеш —ја ћу можда нећ бити !;»корна или неким пукимслучајсм остане) жива у овој >.упљи, одмах још> :утра кндам Чј ( < за Ђљђелију. Јаој слатка \*оја рођако, да знаш како је тбстрашно бити у Беогрзду кадсе п мгмеоне н(срећне швабе — кад пуцчју. Не знам кЦи ме ?ђзво натера да д 7 ђ«м ђвало, нека ђ во н >си и те хризантеме. Дошла сам да их обиђем: да видим да ла су свецуле. Али преседе ми и оно м?ло живота шго је остало у мени. За дивно ми је чудо — ја се бар нисам бацала т Бога камењем — како тб баш тада да бомбардују Београд оне проклете швабурине каа ја долазим у Београд д обиђем св >ју кућу а узгред да вид м твоје мале канарине, и да ионесем једну теглу слатка од тнквпце! Цео св ‘т ишао је у Београд, седео читави месец дана па