Straža

Број 44

БЕОГРАД ПЕТАК 13 ФЕБРУАРА 1915

Година V

Стан Редакције в Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласп се дају у Адмкн. Цена утврђена.

: :еилаћена се пксма не прн«ају. Рукописи се не не враћају.

Писма, рукоппсе, новац п *зе остало што се односв ' лист, слпти власништв 7 листа.

Адреса аа телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплатн за Србију на поштп: на годнну . • . Дин. 12.„ шест месеци „ „ три месеца „ 3.„ један месец . „ 1.Претплата за пиостранств на поштн: на годииу . . .Дин. 30.„ шест месеци „ 15,„ три м*сеца. „ 7.5°

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШ ЉЕЊ А ТЕЛЕФОМ УРЕДНИШТВ . 1092 ИЗЛЕЗИ СВЗКИ дан V 6 Ч ппе поли-. ТЕЛ1-<»ОН ШТАМГБлРИ.Ф 1092

Преговори изме^у Румуније и Дустро-Угарске - наш извештај - СОЛУН, 10 фебр. ' 1 - _ * % По једној вести, која је стигла из Рима, између Беча и Букурегпга воде се преговори о оазбистравањт политичке гитуације и о даљем држању Румуније. Према тим чоеговорима А.-Угарска присгаје да Трансилзанији да пуну аутономију. Поред тога А.-Угарска се обазезује да Румунију војнички потпомогне ако ова ступи у акцију против Споразума у намери присаједињења Бесарабије Румунија, пак, са своје стране има да да обавезу да ће до краја рата остати неутрална и да неће тражити никакве територијалне компезације у А.-Угарској. 1'овори се да је цар Виљем послао румуиском краљу писмо у коме енергично, као шеф Хоенцолерна тражи да прими прецлоге А.-Угарске.

Арбанија и њен ЗаНо тог!а1е

Данас ћемо говорити о најновијем покушг:ју и упаду Ар наута на вашу тери!ори|у Дошло је опег време ла се вратимо на старе исгине и прсрицања. Наша п гађања о зпсолутној неспособно:ти арнгутске расе до азују се и добив ју гвакч м даном . ве више и више кар ктер ств р ности. Ј ш при прв >и говору о образов њу и организова њу арбанаске државе, у своје време, ми смо с разлогом јаким као туч говорили и до казивали да о неком реалчом оживогворењу идеје о арбан ској држави и њеној солидн'сти и дуготрајн' сти не м >• же б ти ни речи. Гсв рили смо да ће њ но псдизање на стеген Једне са^осталнеи сув р»не државе бити сзмојед ва крупна комедија, која је састављена у Бечу на Балплапу, р у болесним мозговима аустро-уггрске дипломатије на челу са у политици пск >јним гргфом Берхтолдом. Ми смо у ост лом и згинтег есовгни, а и псзнавајући ван-

ред .о лобро > с^хотогију, > ен талигет и животну сн>гу албанске расе гов рили да од свега тог њој нам тзутог др живн >г склопа и орггнизгва ња не може и нсће бити ни шта. И у т ме се доиста нисм > преварили Оао што смо с г ално и у свак >м тренутку очекивали, «о се и догађало. Сваког дзна и кроз читаве две годше, ми смо непрестан > глецаоци разних и веома занимљиви!« сцеиа и призор> ит велике комедиЈе Оснивање Арбанске Државе, кочпоно ване, као што рекосмо, у Бечу а одиграване у разним вре менима и разним местима зрб н~ке територије. Та је комедија с^стгвљена и играна прогивно свима начелима теори]е о јединству места, вре мена и радње. То је иптлт све без реда и у једном гороста сн> м хаосу- Целз арбан^ка држава је претвор на у једну прострзну позорницу, где су Сва играли и сви посматрали. г-.умци су постајали гледа ци. гледаоци глумци. Пролазило

се кроз све могуће перипетије и фазе. На комед^ју се настављала трагедија, на трагедију комедија, опера водвиљ, и сготинама доугвх чуда На сам Бог не би се могао у томе чуду и анархији наћи. Ни|е се знаго ни ко пије ни к > плаћа, или боље сви су пили и сви сV плаћали. И све је то еклатантно и са очигледношћу доказивало пот пуну неспособно^г и немоћ једне истинске албанске' др жаве. Све је то рељефво и сл потпун >м пластичношћу о цотавало немогућносг њеног срганизовања и кснсолидова ња. Положај и ли јчост аобан ског мбрета. принца од Вида, сваким даном су постзјали ап сурднији и комичнија. Арбањ ска територија постаје једно непрегледно поприште непре киднвх и врло компшкованих догг-ђаја и борби, поприште разних иностраних утицаја и импулса: аустријским, италијанским, младотурским и т. д. у којима се нико 1 еби могао наћи и ориентисати. Арбанија је : постали једна ПЈ>острана луда кућа која је била дупке пуна интерес-нтних и оригиналнгх лудака. Само се није знзло ко је луђи, да ли они

што су долазчли у земљу с торбзма пуним з>ата и г-уп> н»пи располож- ња и гав^сг гој диних важн -:;их »ичности и вођа народних, или ови шго су продавзла чак и св ј на род из разлога подупртгх заеком сјајнога метала. И тако је то иш 10 дуго и непре стано. И ко зна д кле би то ишло да није избио Јелан нов догађај, ко|и ће по свој прилици учинити свему томе чуду и комеаијч крај. Д >ш»о је најновији и у великим масама упад у кашу тер>.торију, који ]е благодарећи нашој спреми и надању на то у најкраћем року заустављен. Овај је најновија упад Ар наута V нашу троит. рију њихор 5аћо тогса1е Ми више ни под којим условвма не мо жемо дозволити да се нешто Слично томе догоди и понови. Ово треба да буде крај свему несигурном стању у нашим граничним местима. Треба и мора се једном за свагда окупирати цела територија и положаји који нам оснт вају и гарантују безбеднсст на нашој т«рит ријс. Па евен туално, зко се уиаже пото.ба г морање, да се окупира и ј цела севернз Арбанија и тим!

'се чиком дефинттивно и рајдикално униште и рашчасте ј зсљина гњезда и р»збојпичке ј пећине у којима станучуВар, °-ри Европе и XX века. Дојстз је било об >чра. Сзд нам Аустрија не може поставити ултиматук >р жити евакуацију стратегијских положаја. Ово треб) да буде пг следњч н пад и .»ослелње одби« јањ . М-1 имамо или да све узмемо и обезбсдимо св ј поЛожа| или да све изгубкмо. То тр«:ба дз буде нашг последња реч.

РДБОШ Да би сваки био задовољан и да се не би десиле ма какве неправилности по ■ еонима, општина је установкла сиро* тињско одељење коме је стављено у дужност да прегледа све жалбе. И томе, н вои; Ј Сталиранои одбору, долазе неколико дана оваква жалба: [ИРОТКЊСНП ОДКОР! Најучтивије молим горњи одбор да пр>'ми ово знању. Ја сам отишла на Варовницу да припалим свсћ} мужу, који је тамо погинуо. Кад сам се