Straža

Стгаи? 2

С т Р А Ж А

ћрој 44

вратила са Варовнице, чиновник из мога ресна одузео ми листу, јер нисам каже била ту кад с/ се исте зтиењивчле. Моли Јдбор и т. д. и т. д. Међутим, када је жалба стигла реону „на надлежност* утврђено је да иста, не само што није удата. не само што није ни видела Взровницу. већ је иравила са једним резервним офишфомпетодневнитур' не до Младеновца и натраг.

гаи Аустрија, Наначна и Нтааија Штокхолм, 11. феб. У свдашњим политичким кругови^а сс говорч, д* је између Немачке и Аустрије с једне и Ит^лије с друге стра^ не дошло опет до неспора зума, пошто ј д Италвја тра жила в! ше но што јој се дгје. Због помућених односа, Ау стрија је опет ночела да погачава ггрнизоне на талвјанској гра^ици!

Ј!Н — Остали на дому траже што [: :.[прс аапључење нира. Соцвјалистичги чзсспис: ,,Ново Време‘‘ доноси члгнак у коме Гох, угледни 'социјалисгизкд првак и послзнак тражи што пре зз^ључење мира. Критикујући империја листичку пилитику Хоснцолсрнз, Гох се пита. Ззшга ми рлтујемо. Да ла зато, да поубијамо нашу брзћу, синове унуке и рођокг? Или зато, да псдјармимо друге народе? Или зг каше бгагостање? Зар мн смемо да потпома ж: мо ону борбу ко)а убија на , нашу децу. Али зар ми см мо да потпсмажемо ону борбу, која иде на то да у месго слободе, доноси ропство другим народностима. Иг Д 1 ли ма с«емо после ово иких жртља да кажемо како се овај рат вода за наше благостање? На све ово, ми, ссцијал-дем' крате модамо да узвикн мо громко, силно, да се краљевске иалате затресу из темеља: Не! Не! Не! Доле рат. Натерајмо нашу владу да

штв пре престане рад на људСкој касапници. Немачкм народ неће туђе земље, њему не треба робље; 1 вему не смета нкчија кснкуренцијз, он хоће мир, само мир, и нишга више! —

М) 8 Рмз Псмлеисни-Коаељ. у Петрограду Петргград, 11. феб. Русеи посланик на букуоешком двору г. Поклрвски Козељ, г-оји |е пре неколико ла да допутовао из Вукурешга, посетио је Сезановз и са њиме је дуго конф рисао. Говори се да његов пут с.ојиу вези са даљим држањсм Румуније. Покленски ће били примљен и код цара.

СШЕ — П.д обчазмнон. У једчом од нет сиротињских реона де-шао један мој познаник, да лротестује што му свастика, пензиокерка, није добила др а. — Али господин?, брани се чиновник, који издаје бонове — ваша рођака није могла да добије црва услед тога. што се ов • пзртија иззаје само онимженгма, којеимају децу! -- Али мопим вас : шта је она крива што нема деце то је кривица до њеног мужа, који је био дижавни чииов ник. Што га је лржава пре* мештала сваки час, те се чо век од штргпаца Ј1азболео и није могао да и^а децу. Ето видихе и сами, кривица је до државе а не до моје сзастике! Бадава му је чиновник об јашњ вао да зз то није крива општина, овзј је остао неумољггв, и чинввник визећи да не може да га се отресе. жртвовао је за држ?ву ивтересе опшгине и дао му бон за дрва.

1» П Судш УК83 У М?нистарсгв7 Правде, ради се на једном великом

укагу, којим ће се сва места упражњена, сних судсквхписара којм су прешли у полициску сгруку, — понуниш. Истшм указом изаршиће се и размештај писара и архивара Нз Мнниетарства Војиог Управник Всјно-Техничког Ззвода, предложио је Министру војном да се неколико помоћника наазорника, који су у с зом рчту, св јим радом аоказали всл-ку тоудољуби вост при озравци н ш -:г оружја, поставе за месечаре тих оделења, одно но да се њи хова досадашња дневничар ска илага замени ^есечном платом Министар војни у.војио је оваЈ предт г управнкков и поставио известан боој мајстора за месечаре. Врло похвално!

Извссни родитељи жаае се непре тано на неуредн сг лоште. П дслали су још пре три мссеца новаи својим снновима на бојиште, који одговарзју п' Ј смом да до данас нису још н вце добили. Већ што нас грађане у по зздини смаграју господа из Пошт Г. Оделеља за обичне стварч без вредности, /»ли што се забор-вљзј' према нашвм ратницим ), то је фактички за дивно чудо. Молимо надлежне мвнистре и Врховну Команду: да учине крај своме беспримерном мурДзрлуку. Рускг чзјџшца Пре неколико дане, руска мислја отворилз је у бараци, код нишке железничке сга киц , чајџнпицу, у кој-јћесе бесплатно рездовати чај свима бо;есниц-!ма, рзњеницвмз иу опште сиротињи. Из ЗвШМС 48Т8 Министар Војни својим ре шењем од 26. пр. мца, распустио је ону занатлиску чету коју су сачањавали опзнчари и сеолари и који с^ за рачун лифераната бесплатно р дили обућу. Сзд су ти радн^ци и за натлије пуштени кућама д& би могли они, у место лкфераната, лифер: вати држави о*

панке из наше домаће индустрије. Такав пам тан гест могао је да учини само данзшњи министар војни. Сиротињско одалање У веогрчдској оиштвни по стојч нарочито од^лење: Сирогињско Оделење, које има зада;ак да све жчлбе о примању пом 'Ни онах лицч, којз се од ст ане председни-га ре она сдбијају, извиђа и потом. их пр.дај/ лленарнОЈ седници на кон чно решавање Сва она лица која буду одбфена за пријем помоћи, од својчх реонских пр=-дседника треба дз се обрате Сиротињ ском Оделењу у згради београдске опгатике у Макензијевој улици 0свгћ8Њ9 руске најџчнш Ич Ниша нам јавл а)у: да су о в ћењу руске чајџг.нице у бараци код железничке станице, присуствовч.'ш: рускгт по сланик Кнес Трубецсој, Кње-

спођа Пдшић и многобројио грађанство обојег пола, По освећењу Његово Поеосвештенство нишка Владика држго је гсвор на руском језиху, који је на све поисутне прсизвео нг-јбољи утисак. СкратшпЗ за раткике Пред еднчци сиротињскчх реона умолиће Улраву Кола Милосрдних Сестара да ово, по могућству, из д бровољних прилога набави једну п^већу количину вунице и фула за штрикање чарапз. Ту вуницу, рсонски председници раздали би по реенима оним женама, к је примају п >моћ да и плету чзра г- е за наше ратнике. Пример за похвалу! Леказски саетзнаи СЈТра у вече у 6 ч по часова, у сали општинске < уднице олржгће се/е- рски сасгачак; на дневном је реду: реферат и д скусија о рекурсксу. гиња Трубецкој. цео персомаг и чт ови 1*уске Мисије. гп1нк једнвг аришз ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 12

28. авгусг је прошао сез битних променз. 29 августа. У вгче крену ше нас са оаог положаја а на н^гае место дође 9 га багерија хаубица истога калибра као и наше. Девета је бзтертја осталз на овоме месту дуго и може се рећи да је вршила с.в ;ју дужност потпуно савесно и беспогкорно Задавала је страх и тргпет преко Дринском непрнјатељу и пржаоим артилеЈи у у шаху. Рушит им М ЈСгове кад год су покушавали да грале преко Дрине и одбијала је сваки по* кушчвани напад. 30. августа у вече сгигли смо у село Ком- рићи поста* вили бивак на Еавнајском ви* су, и ту остали до даље нсредбе. 31. августа. Како смо били близу друма имчли смо прилике да гледамо доста немиле догађаје Злп ашени стан; внипи, прошлим маџарским ти-

р.-шија'-а, почеше сзд у ма сзма д? беглју из оних села кој 1 <у покра; Дрчне и који ма прети опасносг. Гладии, јадни, госи и боси јер су им Маџари све однели и поништили, сад бегају сјмо да голи а мучг ничкч жчвот спасу. Бегају с р.>ти тзко, да су спречили сваки други С/и браћгј овим друмом. Ту ћеш ви* деги како мајка носи нејаче на рукам! теаа му Да не плаче а кора а што ,бЈ'Же може а за њ >м каскају по 2 и 3 малишана држећи је за скутове. Ј дно деге од 3 — 4 год. изгубило се од мајке па сад гаш голо и босо по блату њему до колена, плаче и виче за мајком; али се на то нико и не осв (Ј ће, )ер св ко жури да што пре нађе себи склоништа, те дт неби били принуђени да трпе ове ел:ментгрне непогод*; кише које су нктале и приличну хладноћу. И овом су приликом многе

Мил. В. Лазић: ВДМД У РОВУ После тешких мука што сге ик полнели, Без иједне речи; јер сте свесно знани, Да је добро оно, што чинисте увек Знали сте и знате и зашто сте пали... У окриљу славе и одмору кратком Крепите и снагу и гвоздену вољу; Да, онда кад буде опасност за гемљу Паднете у крви за будућност бољу. Славко вам је дело, што га отпочесте; Ко и сваке муке и дужности ваше Схватили сте свесно; а доказе дасте, Да вам се мишице од гвожђа не страше. Да ли се сазнање, да је Србин оио, У што није никад нико до дан дањи Веровати смео, а к.;мо ли знати. Да ће Србин бити, некад од свих мањи, Моћнији по духу и гвозденој вољи. Да нисте ви дивљи, већ нарави мирне,

И верни огњишту као нико други, Да сте спремни на све, када неко дирне, Оно што је ваше, што сте крвљу стекли.

»ЕД>ТОН П. К. Грегор ић ГН1. шк! Непријатељско зрно ударило га V ГЈ.ули, а изашло на лсђч. Зрно |е било дум дум, и његвво дејство било је ужасно: на леђима испод копорзиа зјапила је ужксна рана. Пуковник није осећао бол. он Је иако тешко цањен знао само: и и да одржи позицију или да умре ту, на њој. Кад се вратио првим одбранбеним рововима, исти су били пра зни. Он баци један тужан по глед на њих а затим попев се на једну узвишицу, номоли се

Богу и при:;н ни хладну цев: Наггновца нг слеп/ очницу... Непријатељ ј примет-и да / е те )у мора о н -што дс год-ти. ј е р натра беше престала ск нише стране, и о- уражен овим још јаче, јоа! силки|е нагрну. Р. здвајало нас је ( ко све хиљ-»де метара Ситуација је била најкритичиијз. Сви су гл' дали у пуковни ка и свгки је очељивзо пуцањ који ће учини 1 и крај једном животу, пуном гожртвовања, пуном идеала. На једном једиа снажна рука ухвати пуковннка за руку и оте му оружје. — Јесте ли полудели г. пуковниче! — грмнуо је глас старог ратника, дивизијара. Овај је бис зап?њ н и покуша да н што каже, али 'а дивизијар прекиде и нареди му да скупи своје људе, свој | пук Пуковник покуша да учинн заповест, али једно крв

| која је у огромкој количини истекла, и изненађење учивише те пуковник п&де доле онесвешћен. Прмскочише му и раскопчаше га и пргд њима се указа ранз, из које је још отицала врела крв к манд&Н' та г»ука. — Носите га на ПЈ>евијзли тте, нареди дивизијар својој пр; тњи, и пошто одаде по част, нареди трубачу да свира збор. У ср д паклене вреве у долини п сну труба и војници још сакривени по раз ним заклонима појурише прав цу одакле је долазио писа< трубе. Њпријатељ изненађен овим за часак је сгао, а »атим још бешњу ватру отворио. Грана те, шрапнели још су силније грмели, а митраљез I и пушке певале су тужније Бетовенов посмртни марш. Стари дивизирај са зажареним старачким, набораним обрззима, гледао је како вој-

ници хитају ка зборном месту. Пошто су сви стзлч у фронт дивизијар прво пројаха, а затчм му Јетгн од подофицира раоортира. Рапорт је био ужасан и поражавајући: од три башљона остала је чета и по, 'Стјл > је 400 људи. Официри беху сви изгинули, било је остал > свега два поднаредника са н колико катлара. На оч 1 сгарога р тдика наврнеше сузе и падаху на ледину за покој душс палих. И... затим као да је на егзерциришту; као да је на параду а не на мету где грме топови, грокћу пушке, где Смрт коси, дивизијар коман дова прво ,мирно,“ затим и о десно раме‘\ пт опег, , к’ нози“, а затим, „на готовс“ и четири стотине л>\ ди, четиби стотине нових Обилића, витеза без мане и страха, пођоше напред као талас узбурканог мора, који не зна за препреке, већ руши и носа