Straža

ВГ.""~С1раиа 2

С Т Р А Ж А

РНБОД

— Ја нисам вгадлежан. Пре неколако лана обилазаше ж«ндарм цеду улацу па наравно навратио и код мене. — Да се, воде. све почи ; сти, — вели он — ленија мора да је чиста, пошто влада дзараза! Добро аобро! — Велим ја, и наравно власт је власт, те после пола часа почистим „ленију“ и сасвим природно унесем ђ^бре у дворкште, да га у добар час изшесе ђубретар. Међутим, јуче долааила не каква комиси а и прегледала дворчшге и наравно пала јвј у очи пнрамида од ђубрета. — Молим, вас, зашто толико ђубре? Што га нисте изнели? — Исчуђава се члан комисије — Па како ћу? Где ћу? исчуђавзм се и ја. — Дајте ми кола, или иаредите да се изнесе, ја ћу платити колико коштг! — Ја за то нисам надлежан! — вели одсечао члан комисије и одлазећи вели ми регулишвте ви ту ствар са општином, »наче ћу вас други пут — казном! Отишао сам до општине да потражим надлежног господина, али и ако сам обиграо и први и други кат општине ни до данас још нисам успео да наиђем на тог надлежн^г: и ако чека л г. члана комисије да ме ребне по кеси И то све због тога што нико није надлежан. ђиш тш ЛОНДОН, 9. фебр. - Господин Аскит је изјавио у Доњем Дому, да савезничке владе проучавају питање о репре салијама, које треба предузети протнв немачке политике, која напада и уништава тр говачке бродове, савезничке и неутрглне и непокушавајући да спасе животе грађанз, послуге и невиних. Нада се, да ће по том бити објављена заједничка нота у скором времену. Вешала - Карод се буип ■ тражи “"р ■ хасба. а алада га веша. РИМ, 15. фебр. — У Угарској и Чешкој немири узимају све шире рззмере. Народ се буни, јер је наступила и глад. „Кбриер де ла Сера“ има телеграфских извешгаја, да је 'избило неколико побунз, које су озбиљно забринуле мервдавне кругове.

Ррој 4Г'

ПАРИЗ, 9 фебр. — Наиад на утврђења од сгрзнеенгле ско фрдчцуске ескадре, према фраииуским лисг вима, није само циљ пролаз већ и Цзригрзд Операцнје ће бчти бити дуге али ће успети. Њихов је циљ, да изб цеТурску из борбе и да се тлко утиче на балканске државе, које се још устежу и дз их привуку Тројн јм Споразуму да припомогну завршном решењу кризе и да прчпре*е решење проблема Цчригрзда и мореуза. — Трошкови прошлих ратова Мађарска буна (1848) 300 мплнуна. Кримска војна (1854—56) 10 милијарди. Аустро Талијански рат (1868) једна и по милијарда. Аустро-Турски рат Ц866) једна и по милијардг. Америчка војна (1861—66) 50 милчјарди. Руско Турски ргт- (1877) 5 мил 1 ј лрде. Јаа.нско-Кмнес<и рат (1894) ми>?нј|рда и ао. Шаанско Амер. рат (1898) 4 милнјарде. Руско Јапански рат (1904) 10 милмјарде. у — Дуг Немачке Год. и878 иемач<и државни дуг изн сио је 72 милшуна марака после десет гид^на та се сума уесетостручнла. Износила је 721 милијон. Год. 1898 сума се попела на две мш/ијарде, а 1908 године на 3 и по милијарде. Ил-зећи у рат Немачка је бпла дужна 10,355.577 144 ма рака.

ннх Амвричких Држава Хоскија Џемса главног администратора Рокфелеровог фонда и Коленхерка сезсреггра тога фонда. Члаиовн комисије изло жили су укратко цил> свога пута нашто имјг НзеговоВ«сочаисгво Престолонаследни* благоволео изј внта своју бла« годарност и пожелети срећан пут. Допутсвзли Јуче а .» подне допутовалм с/ у Београд г. г. Џ. Драшковић н Рад. Бојовић, мини стар војни.

Мало статнстичних податана — Колико троше државе У Р*ту. Н е м а ч к а троши дневао 106.668 000 д; или 4 444.000 дин. на сат; или 74.068 дин. на минут; или 1232 на сваки секунд; Енглеска ; 26 667.000 дин. дневн >, вли 1 111 000 на сат, или 18 517 на минут, или 308 дин. сааког секунда. Колико милијона учествује у борби —

Аустрија Германија Француска Русија Енглеска Белгија Србија Црна Гора Јгпан Турска

54 000.000 70.000 000 40 000 000 170 000 000 423.000.000 7 000 000 4 000.00'Ј 400 000 69 000.000 20 000,000

П|Т№ 011111 . — №ан> то ако наа не поногне РИМ, 15. ф?бр. — У оздашњим мојн м круговима, кружи весг да је нзмеђу вр ховне команде и команданта јужн војске, ерцхерцога Ев генија дошло до размимочл ?ж ња, које се свршило тиме, што је ерцхерцог свргнут са положаја. Док не буде наи меновао кови ком?ндант,свргнутог Евгенија заступа ге нерал Елих!

Нзјшо еаучшЈпв Поводом смрти пок. Ст. По* ваковића, изјанио је породици саучешће и г. Венизелос пред седних грчког министарства. Обопео 9д тмфуса У Г. Мглановцу, оболео је од пегавог тифуса д р Дра гутин Вгљновић, санит. мајор. У чаи иискје • Г. Д р В. Суботић млађи, нодпредседпик Црвеног Крста, дао је прекјуче р/чак у »Хо тел Касина" у част члан -вРокфелер )ве мисије а г. Јов. М Јов.новић, извгнредни носланик и опунс моћени мини стар д ао је и стога дзна ве

черу у днпл оматском клубу у часг чланс^ва комисије. Покш ратницш Коло Српских Сестара из Приаггине, послало је војницима моравр:ке дивизф као свој по ;лов ч сандука дувана од во 40 к грама и 4 кутије оапира. МЗ 00ШН8 Месни одб-)р за пос*оћ београдске сиротлње, ргшио је на својој пре^јучерашљој сгдници да се помоћ изаасиротнчм породицаиз и,то по један синар, а по 0'ЗД п. дин, од главе у породици. НИТЈУћЗ Породицу Е!аложнћа, злпеси 'а је велика т есрећа счрћу њихове добр кћера, слстре. братг.чине и тетке Персиде, која је прил:амом бомоардовања тешсо воврсђена и од ране умрча. Пссреб је двнас у 9 часова прг подне. Пвзмшии За порезника Ш класе у пореском оделењ-у среза хомољског пеставл»ен )е г. Драгољубз Мтрковаћа, порез. г,сте класе поресхог одел. ере* за рамског.

15

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА Да дивних ствари. како које сл би; на свакој да и кајмасве лепше од лепших; када њјј уабрдици мора/асзгура би се дала нагоала н.а 1 И подмеће раме. Псмрчгна ни-

Укупно на ратној нози налази се 857.400 000.

Код рстзлошедникг Јагљзј/ нам из Ниша: Његово Височанство Престолонаслед. Александар иа ■олео је примити јуче у ау дијенцију чланове Рокф*лерЈве комисије господу Ернеста Бикнела подпредседника дру штва дрвеног крста Сједиње

би се дала награда на злочи не, маџари би без сумње до били прву иаграду! Ето з што је овај Јадни народ морао да оставља своје куће и своје домове па да бсжи голо и босо, да се туца сд немила до недрага. 30. септембар. Дешгвале се исте сцене као и јуче, сто га немам шта описивати јер би самс м )рао да понављам што сам већ по сго пута говорио. У вече се одвојисмо; I вод пође за на положај а п остаде да и даље бивакује на истом месту. Путовање нам је по све тешко. Блато велико, тоаови тешки а волови мршави и

ФЕДјТОН

Емил Ришбур: СМРТНА ПРЕСУДА Пред судскам столом у К. ладнокрвно стајаше Женети — избављеии мрнар „Импе* ратора", лађе, коју је пре неколиконедеља уништила бура. За цело време главне расправе Женети се држао мшрно, као да није оптужеи за нанерно убиство Лораса, капетана, поменуте лађе. Председавао је Џ... капа цитет кривичног права. Био је то човек строг али и врло правичан. Женети је признао да је Лориса \био, он је уједно своје недело силом околности правдао и твр> дио да је убиство учичио једино у крајњој невољи. Државни тужилац захтевао је за смртну пресуду — што је било сасвим оправдано.

Женети је стајао непомично претрпео је у ж^воту и страш није часе... кзгл-.даше као да му горњи захтев у неколико и годи. Као што хдаднокрвно ■ рече: .признајем да сам у бица, и то ме гони. — У смртној казни наћи ћу б«р души мира.“ У самој ствари у њему се нека велнка тајна скривала. Пр п дседник суда о смртнсј пресуди није хтео нв да чује. Он је био >а то, да се прво добро проуче и испитају не сретие побуде н тешке нрилшке у којима се оптужени налазио. Према његовом исказукрнвично право много полаже и на олакшавајуће околности. Државпи тужчлац био је нвзадовољан те је услед тога почео мало јачим гласом: да се према постојећем закону свако намерно убжтво казни смрђу, да други докази тамо — где убица сам признај« и

нису пттребни и да закон о вамернон убиству не познаје изузета*а. Даље рече: к^да би се што полагало и на олакшавзјуће околности, да би тад сваки злочкнацу вдбрану своју навео много што-шта. Он је и даље встао при свом да се Женети осуаи на смрт. Ма да је државни тужилац у приаог свог захтева читаву групу парагргф! спомгнуо... правични председник остаде и даље при том, да се пео догађај што савесније проучи. Бгше овај случај на прагу енохе данашњег законодав ства. Реч је дата убнц*. Сви се ирнсутни нестрпљиво окренуше неустрашивом мрнару.

шта се ве види и ш! смо ишли ногу пред ногу потпуно не запажени од никога. Волови вучу и рвпћу а војиици иду и ћуте нико ништа не говори. До Ликодре дођосмо иако тако, али одавде треба окренути десно аа Бзре празо уз брдЈ. Нчко се ни;е надао и нкко не би верпвао да ћемо овим путем и под оваким условима моћи да изађемо и извучемо топове аа брдо. Али благодчрећи искуству и заузииљивошћу возара као и пожртвовању послуге дзвукосмо срећно уз најтежу узбрдицу. Али дугим х.одом уз брдо вс јннци се уморише и волови

* ♦ #

Т- 1Г Десетог Августа кренусмо се са једног африканског залива за јужну Европу. Наш правац је требао да буде северо-за адно, преко Средиземног мора за Јадран ски мореуз... Небо је било

чисто, море тихо, а јутрења зора тек је свитала. У то<у св /г много годишњег мрнар ства иасам тако пријатно путовао. Када је време угодио тад н лица мрнзра посгају живља Сви смо се налазили иа крову лађе и чисто ужавасмо како нам лађа иапре дује — остављајући за собом недогледчи трокут. И сам по> којни капетан беше на крову лађе — те би се и он са момчадијом у пријатму шалу >пуштао, — шта внше и мене ]е ословио, што дотле ие хнам нз ког разлога, иије чинио... Ту би мриаров глас мадо промукао. Једном речју све је задовољмо и измирено изгледало. Капетан примети, да лађ« изврсно напредује и да смо већ за неколико енглеских миља прешли дуж пут но обичио. За тим би предлагао, да се десно маленом острву при-

бдижимо и да се са њега сви у мору окупамо. Остали ириари прихватише жељу свог љубљеиог капе тана, само се стари Феручио овоме опирао. Душе ваља он нам увек причаше, да се од мора баш онда треба најјаче чувати, када је оно мирно а ипак се таласа, и кад тутњи одоздо. Његвво горко искуство к&зивало му је, да пред буру цела природа ћути. Познато је сл»*ном Суду да на мсру само један заповеда а остали сви слушају. Изданом иалогу сви следовасмо, купање је пријало свима. Морем сс пролаиала шала и смех раздрагане момчадије. Јадници не помишљзху на скору опасност. Када већ свега доста беше кренусмо се даље. Сви пред* знаци показиваху нам, да ће ускоро да нвступе часови очајне борбе. Капетан је већ постајао не-