Straža

Кппј 47

ст?;жд

Страр« 3

посусташе, али и ту нам про виђење даје дру у помоћ. Де сно од пуга логоровала је бојна комора ш пешадијског пука I позива чији кзмандир је случајно у овз доба био будан и ван шатора па видећи да иде хауб^ца и цл су и в> лови и војници сусталн, зађе од шатсра до шатора вичући своје војнике: стално кукате за хаубицом: камо хаубица камо хаубица; ето вам х у бица али само треба да се из вуче уз брдо. На ове реча по :стеше војвиии са свију страна, из свију шато, а; једни ухчатише за п- љске коњуш нице други за точкове )рећи за л сјнте и т а., те тако једва извукесмо на брдо Када ;е о в^нуо 4 септекбар ми смо всћ били у Баце, а у 11 часова пре подне стигли смо у Цер -ну одакле отворисмо ватру на непријчтеља избапившн свега 4 разорна зрна. Непртатељ добивши нчша акредитивна писма и видевши да им је текст врло оштар а тон < асвим сгр ш«н повуче се на побро утврђене и из паније спремљеиеположаје„Цип“ и .Биљег’.

|ИЈ ђОШк — Допааак Енглеза — Отварање Сопнице — Живот у Баи>и — Допааак бегуиаца Врњци, 7 фебруара Има већ десетак дана од како 'е свде ср-шаела енглеска мисија, која је дошла сз жељом да брижљиво лече наше рањенике који осветлаше српско оружје и знатн<» помогоше у рату саве. : нике Мисија је пвнела 8 вагона разног санитет. ког материјзла. ћолница је већ скоро готова н за који дан ће псчети сво) рад, Живјт у Б њи је као и у другим паланк,ма, дсста скуп, али ипак б.гунци из пограниччих места беже овамо ми слећи да је овде Јефткио. Жи вот у Бањи још није онакав какав је био раније али није ни чудо фебруар је те гости ове чувене бање цео дан седе по кућама и ту са несгрпљењем чекају новине.

мирннЈИ. Мало мало па би о■громним својим догледом посматрао јужне фблаке, која се још никако не виђзху, али су се по ужасној запари већ осећали. Ми смо се налазили баш «а правцу којим бесна бурјури. За мрнара постсје два страшила бура и инлус, синовн једне мајке. Оба ова ветра полазе из пустнње Сахаре. Првн уавм* правац преко Средоземног мора, северо западво и у Јужној Угарској у тако-званом песку оставља трагове своје до -овине. А други југо источно нрема Индији и Кини бесно јури, док о њихове врлети и стене не лупи својом лудом гдавом. И један и други до сада бедаом мрнару многу горку сузу натераше. Капетан је се сгветовао с искусаим Феручиом, којим правцем да скрене, и колико

У Бањи је од гостију већнном чиноввика, пензионара, а има дов’љзн број < нил*у ди ксји су овде приспелч да бн нашли лека у оној чувен ц

бањи. Пречани су скоро сви отншли, има још неколико по родица, који ће у скоро отоутоваги, Болоштине овде нема, свет се врло много чува.

Крв није вода Хрвати протестују против говора Тисима.

ПАРИЗ, 15. фебр. — „Тан“ пубаи<ује ксинике извршног одбора хрватских емиграната којим поотесгвују против последњег говора графа Тисе у корист Хрвата. Овг тежња, да се стнар хрватска оавоји од српске, осуђена је да бедно пропадне у п хос притиску извршеном над ХЈшатскнм посланиц ма над народом. Краљевине Хрватска и Слав ниј < посведочавају жељу хрватског народа, да се он смагра као један наро < са српским народом, за који га везују свете везе земљишга, крви и |езика и да они прогествују против рзта објављенаг Србији и Црној Гори, које сачињавају дело недељивог сопско хрватгког народа. (та* офднзивд' русп иапребују ПЕТРОГРАД, 15. фебруара. Н ше трупе наступају на цел м фронту, Немци се повлаче у нзјв ћ нереду. §орбг Н1 јбшгку ПЕТРОГРАД. 13. фебруара. Непријатељева пешад 'ја, која је била ирешла Њемен близу Снептојанска, одбмеиа је на леву обалу реке. На истој Ј^еци, севеоно од утврђења у Гродну, борба се продужила на веома пвотегнутом фоонту. ИекЈлв<о смо села освојили, губи н и п нова освајали. Опсадна артиљеријз немачкг почел-> је, да бомбарду|е 0 ов;ец метцима великог калибра 12. фебруара у 4 часа по погне, један врлосиаан нем чки налад на Сектор којј^ се протезао између Б рбз и Едв бна, одбиј. н је с великим губчтцииа неплијатељевим, У пределу Пшасниша наше су труне имдле осетна успеха на<навши Немце на повлачење на фротту око 40 врсгн Прот в напади нелријагељеви после огорченнх борби прса у прса и на ба он»т одбијени су. Наше трупе насгављчју, да јури лу на села у којнма сенгпријатсљ дожт. Заробиш смо више гд хиљаду људи и запленали см) миграљеза ЈКа $ксл« Нз левој гба- т и Висле одб.чли смо немачке нападе у пределу Боржимова. Одржзли гмо се на Мајуру Мзг^ли, «ој смо заузели 11 фебруара Тврде, да је не 'ријатељ пре трпео осетне губитке у ов >м предзлу у којем смо заплени ли и четири сираве за бацање бомби. ЗКемачке шрупе деморалмсане ИЕТРОГРАД, 13. фебруара, — Многи заробљеници ухвзћени на путу за Гродчо, који су приаадали 40 корпусу, који је скоро образован, једиодушви су у тлрђењу да је овиј корпус претрпео врло избиљие г б.атке ипореднем^чког успеха у ав г у:товским шумама Немачке су трупе врло деморалисане. Број заробљеника нелрестано се повећава. Према исказима заробљеиика, заузимање мајура Могели од наших, об.ашњава се квненадиим нападом, којн Немци нису могли поправчти због недостатка искуснкх немачких официра.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Румукскц зајам РИМ, 15. фебруара. — У овдашњим доброобавештеним круговима се говори да су преговори између енгпеске и букурешке влаае о заклучењу једног зајма, на најбољем путу ла се пов /љно закључи. Целокупна енглеска штампа пише веома симнатично о Румуиији и мисли, да јој треба дати ззјам, јер ће иначе Немачка ма и по најгорим условима по себе пошто пото створити у земљи новац сдмо да би се Румунија и даље држала неутрално. 1Ја6ц9 у ђерлику БУКУРЕ1Ј1Т, 15 фебр. — Џавид беј, турсни министар финансија т ^уговао је преко Букурешта у Берлан. У Букурешту Џавид се задржао два часа, конферишући са по* сланицима Немачке и Турске ђурцјах прзшпб Хикдекбурга БУКУРЕШТ, 15. фебруара. — Из Беча јављају да је изиеђу генерала ХинденбуЈ»га и барона Буријана дошло до несугл счце односно дгљих операција. У војним круговимч влада велика забринутост због овог несхагања у гледиштима, и немачки штаб гледа у овоме незадовољство немачке врховне команде против немачких оперативних плзнова. Лрошаб рша ПЕТРОГРАД, 14. фебр. — Суд је осудио неколико социјчлиста и између њих и пет ч<аиова думе на губттак грађанских права и изгнанство. Ових пет соцчјапистл, чпанова думе, окривљени су шго су као чпакови социјалистичке пзргије агитовали пр./гив рата и шлрили међу радницима ид је, да се преобрате у републику све европске земље подразумевајући ту и Русију. Сз морз ВАШИНГТОН, 11. фебр. — Америчка лађа „Раби“ наишла је на мину б?изу н мачке обапе и потонула Је. Носила је на себи 4600 бала памука. ТлаЗ у ђечу БЕЧ, 13. феб. — Скупштинско преседништво је имало састанак с мннистр м председником Шгирком. У пигању 0 цензури, председник министарства је изјавио, да влада није нрешла мере нг које јој опсаано стање даје права. Односно питања о снабдс-вању храном. Штирк је нагласио взжнсст јучерањег царског решења и изјавио је наду, да ће сад-шња количина цереалија и брашна бити довољна после већ предузетих мера. Што се тиче сагива парламентарне сесије, Шгирк је рекао, да пошто се услови нису измениги боље је, да у сацашњим тренугцима неизазивају борбе странзка с пог.гедом на келико дело одбране отаџбине, које треба едино да доминира све до закључења мира. Хрпзг у ђугарској СОФИЈА, 15. фсб. — Вест о оставци данашњег кабинета узима све озбиљнији карактер, др. Радославзв држао је са својим пријатељ ама неколако конференција Очеку|е се оставка. Румукија НИШ, 15. феб. — По једној вести из Софије. очекује се да Румунија у току ове недеље г.тупи у акцију, објављујући рат А. Угарској. ,

им је потребно времена, да се ма н* коју страну скло нимо од праве струје. Момци се немо посматраху сваки ]е стајао на свом одре ђеном месту спреман за очајну борбу. Неки је ужас свима нама овладао С југа се указа облак. Зарудие би као каква димњава ватра, беше то бура пуна пешчзних честшда у прелому суи' чаних зракова. „Ох, да се можемо ма на коју страиу уклоиити?' 1 — чуо би се очајни глас капетана. Опрсбаии Феручио "»рудио се да му помогие... Ал и њему, да л' Бог, или ђаве одузе памет. Заповедио нам је да правац уанемо десио; и то иас је унраво и уинштило... Бура је неочекиваном брзином стигла и до(и нам лађу с ребра... Осим ужасног потреса и тутњаве не сећам се другог ничег. О, гссподо, ко на мору није

прежчвео овакву несрећу тај и не зна за прави страх... Сви су га присутни у неком очевидном сграху слушали Кац сам јгдном мало к себи дошао, веН ц«м се држао за једку дрвену полугу, која је била толчко јака, да је по ћуди таласа носила тамо амо мој нресгрављени живот. Ветар је још непрестано фвјукао, вали запљускиваху стрме обале оближњег озтрва, а вод) би избацила по који мртви леш мојих несрећних другова. Трудио сам се да дам дрвеној полузи извесан правац. У тој чамери ме махиити вали час пемагаху час недоглвдно одбациваху. - Нааослетну сам се мануо сваког узалудног напрезања. и предам се воденој хали на милост и немилост. Господо. мој је живот висио о коицу. У таком несретном положаЈу бејах када сам уочио човечије тело, које и

ако беше изнурено ипак је животпа знака о себи показивала Борило је се са надмоћнијом непогодом на живат и смрт. Један га је талас всшго добацчо до моје полуге, коју је он грозничаво и дохватио.Поглед му беше укочен забленут, а руке и лице модоо, зуби м/ цвокотаху и више је личио на мртваца но на жива човека. Једва сам поа нао у њему капетааа Лораса, — узрок целе ката:грофг. На његову и моју несрећу дрвена полуга беше слаба за два тела, односно она је под терегом нас двојице почела да тоне. Гледао Сам очевидну своју пропаст. На помисао, да је кривицзм његовом толико не виних људи погинуло и да ће ево з6јг њега, и ја, једини гласник целе несреће, да погинем, — изгубим лрисебност. Крв ми се узмутила, престао

сам бити човек, одједном ми сину несретна мисао, да га убијем тог одвратног човека. Дрво је нагло тонуло, мисли ми се брзо ројише, а сила о* колности, страх од смрти примораше ме, да га се што пре отресем и да тим свој бедни живот спасем. Несретно је то стање, које се без сличног страха не да ни замислити у правој горчини својој. Ја сам се решно, нагло сам му се приближио, а он меје јадник само немо посматрао, није ме равумео. Ударио сам га баш по левом оку згрченом песницом. — Тешко је јаукнуо — часго је рикао и одмахсе изгубио међу таласе. Убио сам га, мрнарубиусне задрхтале. Њггов самртни јаук и данас ме ПЈтреса; ал' тако је морало да буде! А сад чекам непристрасни суд ваш..