Straža

Број 48

БЕОГРАД УТОРАК 17 ФЕБРУАРА 1915.

Година V

Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у Админ. Цена утврђена.

цеплаћена се писма не примају. — Рукопнси се не не враћају.

Пи ма, рукоппсе, новац и , в« остало што се односи I а лпст, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ-. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излази сваки дан у б ч. пре подне,

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годнну . ■ . Дпн. 12,„ шест месеци „ 5.„ три месеца . „ 3.„ једаи месец . „ 1,Претплата за ииостранстгв на пошти: на годнну . . .Дпн. 30 „ шест месеци „ 15,„ три месеца . „ 7.-.0

ТЕЛЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

И Немци би мир Снажка руска офшиба запренашкује ^ежце БУКУРЕШТ, 16 фебр. У овдашњим круговима блиским двору говори се да је дворска канцеларија добила поверљив извештај из Берлина, да је руска офанзива, која је иоследњих четири дана почела снажно да сузбија Немце на свима линијама, деморалисала немачке трупе, услед чега је завладала озбиљна забринутост у главном сгану. Услед овога у једном делу шталше почело се писати о могућности мира, који би био на чистој основици по немачко оружје.

— Једна озбиљ Ми смо, више пута, опомињали београдску ;спштину и указивали прстом на опаснист од ззргзе. Општина је, по своме обичају, прешла преко свега као преко мртвих слова. И зато, јсш и сгда, виде се по св!' Мсј крзјевима Бео града старе гомиле ђубрета, које се принављају новим, али их нико не носи. Г1ред Главном Војном Стсницом, на при мер, још увек стоји ђубре у гомиле. Није потребно да напомињемо на опасност од заразе; она је ту, међу на»а, и ми морамо да се бранимо. Ако општинари не верују нама, нека мало завире у књиге свога гробљанског оделењг; не ка погледају и увидеће одмах, да смо већ у дванаестом часу. Ми нећ<мо да је нападамо, али у интересу нашег здрав т а ми захтевамо од спшти« нара, јер смо их ми и бирали, да одмах предузму све мере за спречавање и отклањање заразе. На прво место треба одмах и што пре изнети ђубре из свнх станова; општина можда нема довољно стоке, али има довољно кариота, и нека у . поразуму с начелником ста«

на опомена. нице и управником Граданађу начина да се дође до превозног средства. У осталом, и гсспода кметсви не морају баш дз се возе на фијакеру, могли би мало и пе "ке, а коњи века се уп лр^бе за мно го к рисније сгвари. Тако и^то треба обратити и строгу пажњу на чистоту свих писоара, у свима крајевима, јер се у њих од гада и аечистоће не може приступи« ти. Свратите само у један пи соар, а верујем да сте већ свраћапи, па ћете се лично уверити. Тр ба обратити пажњу и на цркотине, којих има доста по улицама. (Зелени венац, Савамала, Ново Село, Ђерам и т. д.) Цркотина има отуда, што је грађанство избегло, оставивши мачке и псе што је све поцркзло. То све треба избацити, скдонити. Мно ге цркотине треба вадити и из рушевина. У сваком случају, оиш дни је дужност, да у вароши одр жава чнстоту. Она вма за то довољно људи. Треба само хтети. И не само хтет» већ и предузети да се сво што пре учини. Ово ми с праром захтевамо ој општине. др. в.

КРОЗ ШИБУ — Клуб „офанзнва" Један млади, расходовани новинарски песник и шкра бало, основао са неколико својих пчјташа клуј „Офанзива“. Нашли су аби чак и локал и израдили и асталску фирму. А ја се сећал како је један од те сфанзивне господе, при ликом евакуације, бежсћи као без главе преко Торлака, за пао у неко блато и једва се спасао умешном дефанзивом и коморцзским колима. Под образином

Предавање лрофесора Мариу-а I РИМ, 15. фебр. — Чувени професор на берлинској ратној школи, Марау, одрж«о је пре аедељу дана у Берлину у корист Црвеног Крста предавање. Тема предавања је била: Руси у данашњој војни, Предавање је било обилао посећено. Своје предавање професор Марну је почео руско јапанском војном. од када је по- ' сзбиљна реформа у руској В 01 гцд. „За непуних10 година' ; као је М фну, „Ру сија је толако војнички корак* нула унапред, да је то неве* роватно и посматрајући дан: ■ 'Ј Русију, нико не би смео ни да помисли, да је то она 1 рома и лења Русија из

1907 год. Иако са малом же= лезничком мрежом, Руси впак стижу да благовремено баце трупе ондг, где су оке нај потеебније!" Цредавање је Марну завршио тиме, што је од:.о при знање Русима, и рекао је да се Немци имзју да поносе што пред соб м имају једног таквог неиријатеља.

Бугарска — Писмо „Стражи“ СОФИЈА, 13. фсб Бугарска несме инећепротив Русије, против св .»»е о« слободитељке, то је данас јав« на тајнз и са тиме је начисто сваки Бугарин, па ипак и по ред свега овога у аустр>-не мачким круговима, иаравно званичним, говори се о томе како Бугарска че»<а на Руму нију, да он» уђ’ у акцију, па да и она ступи у борбени фронт. Бугарски зајам закључен у Немачкој још је више дао маха аустро-немачкој штампн и ова неуморно пише, како ће Бугарска не само да ступи у акцију, већ ће стати уз силе Тројног Савеза. Тако, оовом патању Франкфуртске I- ови ве пишу између осталога и ово: Бугарска је данас у веома незгодном положају, а зајам закључен код наших банака тај положај још више отежавају. Пре но што ће да закључи

зајам код нас, Бугарска је закуцала на париска банкарска врата али није могла да добије новац од ње се траж г, ли извесни услови, на које она није могла да прнстане. Јер пристајући на њих, Бугарска би као какво послушно дете пришла Русији а тиме се и знатно приближила Ср* бијл Међутим, 1 .угарч су до сзд^ толико пута тако јасно и одређено рекли да Мзћедонију никада не могуда забораве. Када се све ово узме у обзир више је но сигурно, да ће Бугзрска одмах по ак* цчји Румуније ући такође у акпију, јер су бугарски државници, до сада у толико прилика д вали уверења да су разумна и практични политичзри.* Ето тако гуда аустронемачка штампа. Мећутим ја мис* лим дз нетреба да вам пишем да су ово само њихове лепе јжеље. И сугарска влада данас увиђа своју гре пку што није тражила друго нокчано тржиште већ је отишла у у Берлин. Вндећи своју греш* ку др. Рздославов је вољан да напусти државну крму. У своме прошлом писму ја сам вам писао да се Бугарска буда. И она се буди, ја вас нисам преварио. После бомбе у Ссфији на дневни ред је дошла министарска криза, која ће се судећл према свему томе што се < Д 1 грава у нолитичким круговима, решити уск.ро и то онако како то