Straža

Број 51

БЕОГРАД ПЕТАК 20 ФЕБРУАРА 1915

Година V

Стан Редакције и Адм««.: Космајска ул. Ср. 22. Оглас* се *ају у Адм**. ■еиа утадђена. (ц*> ла ■еиа се иисма не ***у. — Рук***с* се *е ме адаћају.

Пнгма, рук»*исе, нааац и «з* остало што се од*ос* ча лист, слатн аласмиштиу лнста.

Адреса за телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплат.1 за Србију на пошти: *а годину . • . Двн. 12,„ шест месеци „ 5,„ три месеца . „ 3,„ једаи месец . „ 1,Претвлата за ииостранство на аошти: на годину . . Дин. 30.„ шест месец* . „ 15,„ три м<“сеца . „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊ А ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ .1 1092 ИзлаЗИ ^ааки дан у 6 Ч. Пре П«дне. ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

УСЈ10ВИ 3А МИР Усдобн на које §и Мемачка приспада БУКУРЕШТ, 19. фебр. Једна угледна полнтичка личност, која је пре два дана дочутовгла из Берлина, и која је у немачкој преетоницч имала с неколико најупливнијих немачких политичара разгсвор о условима за мир, на које би Немачка могла да пристане, исфвила је у једном ужем кругу, да бг Немачка пристала ва ове услове; 1.) Силе Споразума има да се обвежу да ће преговоре да воде само са Немачком. 2.) Немачкој има да остану све провинције заузете 1815 год. 3.) Немачка пристаје да уступи Шлезвиг Холштајн Данској, Елзас Француској. 4.) Да се рестаурира пољска краљевина. 5. Цариград, Буковина и Галиција да припадну Русији. 6. Један део немачких колонија да припадне Силама из Споразума. 7. Србији Босна са једним делом Далмације. 8. Црној Гори Херцеговина и Скадар. 9. Мађарима и осталим народностима пуну народносну аутономију. 10. Неутралне државе се искључују из преговора!

II Румунија ни до даиас није дала своје дефинитивно вајашњење и сдлуку у корист једне или друге стране. Она ћути и спекулвр?;' на апоте сар:ккм теравнјама мсри ко ристи које јој нуде једна или друга страна И Тројчи Споразум с позом и ставом једног отменог в културног Човека вуди јој се показује на прешмућства е стварне користи да ступи у активну улогу и ослободи и присаједини себи четири милиона својих саплеменика у Ердељу и оуковини, док јој Двојни Савез са цинизмом и неискрсношћу нокварена чо века разбојничких изгледа и манира час пргти силои час опет обећава сумњиве кори сти. Такво држање и пона* шање Ј а дних и других било би довољно, сваком иоле пс> штенијем и свеснијем човеку, га дз га доведе до израђи вањч једне снажие и чврсте воље и отворене одлуке. А/ш |

Румунији и румунскнм одго« ворнии чинисц^ма није ни то нити ишта много више довољно. Они спавају мртвим или притворно мртвим сном Са већ израђеном и ст&ложе нсм оалуком за одржавање убиствене и злокобне политике неугралности, они про буђени „дреком“ и „непромишљеним говорима" разних политичких „Дј. екаваца", устају и једним удзром онеспо собљавају их за даљу акцију и опет насгављају свој 5езбрижни и ружичасти сан, Савезни и пскрени покличи раз них нзродних вођа и великана оста:у гласови вапијућих у пустињи и ш. вање птичјеу пустим и бескрајним шумама, док егс:.стичне и лицемерне тежње и 'кеље некар ктерних министара и дебе бојера сстају символ и израз нарг ; г расположења и на ционалних идеала Патрвотски и родољубни т^заји и стрепње поштених пплитичзра и широке народне масс остав

љају сите (огаташе и славољубиве великаше потпуно и нертнам и р јвн дугпним. Свест о националнО) д»жнести остаје у позадинл, а егоизам и користољубиви разлози истазљају се напред и узимају ознаку полигичке мудрости и државног интере:а. Јадна је то земља! Јадан је то нзрод који има тако пропале идеале! Јадна је то будућност која се без племенитчх амбиција и без искреног идеализма, а на ситно рачунским основицама зида. Огрежњавање ће морати да дође, али с њим заједно и разочарење. Лепа идила коју Румунија сад ужива претвориће се у дубоко испаштање. И најновија у румунској нацији својствена доктрина о политичкој и националној спекулативности остаће стерилна и без псзитивних и стварних резултага. Онај којв није уложио, теј .Јема правч да дели добит. Они ће из општег удела па будућој конференцији иира и одређивања нових гра ница бити удаљени. То нека им буде зн)нп. И нека се не уздају у неку пружану и солндарну неутралност, јер ће онЗ од победилаца битв по-

гледана и посматрана са презирењем. Стога нека се сваки одгучује и бла^овремено оснгуравз. То је једини и најкраћи пут за постигнуће својихцнљева и жеља: ступање у акцм;у уз Тројни Споразуи а у одбрану своју и батних и о Сновних човечи.их права.

Еппграм Где су Швабе? Излио се Дунав, Сава, Потопили Срем; Сада Србин мирко спава У ров ил' у трем. Ме страхује од армије, Нмти пак од топ Бежи Шваба од Србије, Ко обријан поп! Арбод

вНРИИ I №111 - Један иапк мнтервју. Прексиноћ су отпутовали из Београдз за Америку, а меричкл лекари др. Џемс Денсви, др. Вилијам Аки и чри милосрдне сестре; који су би ли на рзду у Б-:'-град Бојној Болници, придодати ш»фу америч: е мисије др. Рајну.

Др. Рајн, осећајући да је његова драгоцена помоћ још потргбна нашим рањеницима, продужио је своје осуство још за тпи месеца; а на кесто отпутов јлих лекара, дошла су из Америке друга два. Један наш сарадник, добар познаник др. Деновна, пожелевши му срећан пут, и захваливши му у име рањеника на указаној нези, згпитао га је: — Са каквим расположењем и утисцима напуштате нас и нашу болницу? Господин Деновн је био пријатно дирнут овим, и пријатељски стежућк руку нашем сараднику, рекао је' дубоко потреиЈеннм глзсом : — Какав утисак, какво расположење? Господине, један песник, не сећам се којој је нацији припадао, а то &.ије ни потребно; рекао је: „Што мање речи, тим више љубави*. Ја подвлачим ове жељене речи. Српски народ, тај племени ги народ изазива и чуђење и дивљење у исти мзх. Српски народ је у исго време суров ратник као и племенит ратникНеданно је у је к ном вели. ком руском листу речено: