Straža

Вг>о1 60

БЕОГРАИ НЕДЕЉА 1 МАРТА 19'б

Гозина V

\Ј$&Ц

Стам Редакцнје и Адмпн.: Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у Адмни. Цена утир^ека.

Иедлаћека сепнсма ие ппикдју. — Рукенкеа се не ие ираКају.

Цаема. руконксе, невац в 'в* остало што се однеси :* лист, слати власниЕ)т*у листа.

Адреса аа телс! раме: .СТРАЖА- - БЕОГРАД Претплата за Србг.ју на иошти: ка годину . • . Дик. 12,. шест месеци , . трн месеца . . 2.. једаи месец . , 1,Иретилата за иносабдааств на поштк на годину . . днк. 30.. шест »-.есецн . , 15. . три мнсеца . . 7.50

СЛОБОД0УМНП ОРГАН Ј/пВНОГ МИШЉЕЊА УЕДЕФОН УРЕДНИШТВ . 1092 ИзлаТ ?-В5КИ ДЗН V 6 Ч- ппе ПОДНР, ТЕДЕФОН ШТАМГ1АРИЈЕ 1092

Румунија

\ при^ е Р ак

'Иџгтџ с Шр»с«д6ан«јо

БУКУРЕШТ, 27. фебр.

Овамо се већ неколико дана бави г. Митреску, угледни румунски првак из Трансилваније. Говори се, дајеон овауо допутовао да у име бечке владе поведе преговоре са Букурештом о концесијама, које би Аустрија имала да учини Румунији, ради њеног и даљег неутралног држања. * Успео сам да сазнам, да Аустрија преко г. Митреска пристаје да Румунима у Трансиванији да пуну аутономију. Међутим, по какве територијалне уступке Аустрија еикако не пристаје! '' - ЈО н -

Макси'/клијаб Хгрпен. ди ректор часоп^са „Цукунфт**, чувент и најистаквутији пзм германистички жуЈ>налистз, ко ји је у своје време, и«ао кур&жи да и кајзер Виљсма стави на оптужекичку клупу, у аф.ри графа Ајленбурга, д ;> о се интервјуисати од америчког новгнара Андре Жилеј а. Разговор се врво воаио ско тог?: да ли Харден верује, да су НенциуЛувену пр&ресили масгко као и да је Белгв|а и она фракцтска територија опљачкана кудз су пролазилч нег-ачки зојнвци. Стгвљзјући се на страну држава које се гкушају лувенскег масакра и пљзчке Белгије и Француске, Харден изјављује: — Ми Немци, предузели ско овај рат познзвајући сву грозоту рпа, спасност иризик, ми смо ипак то морали учинити. И имали сио снаге да то учанимо. Али, жглосно је, и срце ме боли, кад морам да изјавим да има људи који акцептују све ове гро зоте рата па чак и на врху државке крме у нас, има људи који мисле да ће се оваквчм грозотама допринети оп штој ствари! — Мислите ли да ће рат још дуго трајати? питао гз Је амерички публициста.

— Њ?гово трајлве не да се још пр.*двидети и ја приз најсм — а то се може и кон Статовзти — I а иијсдна од ратујућих страва није још попусила. — А зашто се води тај рат? — Раг се не води збогнеког сентимевталног мотчва н бс-з ингереса. Треб <ло на« је нозих земзља: д; сераширтмо. Францус'та. Евглеска и Р/сија и тају дос^а и вели.гих продуктивних прссгора. Са тим држатча Немачка се могла сложити да оае н«су тапе рђгвих политичзра. Никада рзт није допео више среће чак и по 0 еђенима и иије био праведнији него свај. Ми смп га предузели као неку велику индустрију! — Мислите ли ви да ће Белгија Немцима припасти? — Па наравно. Нашједини циљ је: да дигнемо немачк^ заставу иа Ла Мзншу који затвара и отвзра пут океану — Шта ћете ви тргжити од побеђ^них? — Ја не знам. А«и. зар се нисмо компромитовали теро ром и масакром ксје је наша војска починила?! — Да ли ћете ви задржзтк Белгрју и присајединити је Немачкој империји? — Дз. Ми ћемо јој долати једнуузанутргкуиспод Кгле-а. Французи имају више при станишта којз не заелужују' Једино Харден има смелости да јавно искаже шта же-

ле Немци. Сем тога. он је и једини човег — Немац који призчаје да је Немачча чинила зкерства у овом рату и најззд оч је јепина који се гнуша немач:<их зверетава и терора Што се нгс тиче: ми овом Харден вом признаљу вемзмо шта чи ла додамо .чи даод.змемо. Добро 'е да се и то зна

— Колико је псјнмка избачено мз строја О људским жр^вама у озом рату, Швзјцарски ЦавениКрст доиоси ов^ј статистички преглед. Русија : Ј.ањено им бболело 1.100.000; онеспособљенах за даљу борбу 421 500; заробљенчх 460 000; умплах 443.000 Укупно 2,423 500. Енглеска'. раљено или о болело 185 000; неспособно 45.500; заообљено .82 500; умрло 116 500. Укупно 433.500 Франиуска : рањена или О болело 717 000; кеспоссбио 439.000 заробљено 494 500; умрла 464.000 Ук. 1.215.500. Белги/а: рањеко И’И оболепо 62 500; > есп 27.505; згробљ^ но 49 500, умрло 72.500 Укупво 212 000 “ Немачка : рањеио или обо-ело 1 000.018; неспособно 983 000; заообљено 338 000; умсло 441.000. Ук 2.180 000 Аустроугарска: рањеао или оболело 618,000; онеспособ-

љено 96.500; зароб. 138.000; умрло 341 0и0. У-ч. 1.570 500. Свега пзбачено из строја 8 мчлијуна људи.

— Одлазак чг.анвва кизмје —

НИШ, 28. ф?бр. Г. г. Бин^ел, Хеарч Џемс н Хол, чланови рокфелгрсче мисије пошто су у Србији провели десетак дана рада и зучавања паших грплича од» путовали су у Букурешт о дакле су уиутили нашој влади зазвалност ка лепом цријему у Сгбајк. Једповремеио они су се ззхвалили писмом г Слав'«у Грујићу начелноку Мннкттарства Иностраних Де ла за учињене услуге, дата об< вештења и предусргтљивост на К”*ју су наишли у Србији У исто време она су упугили 25 000 ди*;ара г. Д-р Берну шефу лекара мчсчје Леди Пеџет у Скоиљу. То је нзјпрешнија помоћ прегходна за суз бијаље зараза, Одбор који руководп фондом по пријсму извештаја комисије донеће одлуку о величини помоћи која ће се укззати нашим ратним невољници%'а.

За нас — Ноаа емглеака иаемја НИШ, 28. феб. Леди Вимборн мајкаЛорда Вимборна вице-краља Ирске

опремчла је о свом трошку санитарну мисију зз Србију са потребним број?м гкара ч болнич ра за 100 аревста. ,.Фонд за помоћ постсадалим Србака у рагу“ са своје страче кастао је те је та мисија псвећгиа Тгко она сад има укупно 46 чланова од којих >е 26 болначарки Ш;ф мисије је Д р Гра. л лугогодгшњи хирург и шсф сакитета у Ми ■ иру. С^ болначарк<. г?а дсшла је и Г ца Скот сестрл храбрлг кзпетана Скпт , који је славно пао пре две године као жртва при иссигивдњу јужног пола. Г. Д р Грам би је у Нишу и Беогрзду. Саз се спсразумсвз у Скопљу с лекЈрима мисије Леда Пеџег о нач?ну како и где греба употребити чланопе своје мисије у бо;би против заразе. Нека је хвала племенитој Леди Вимборн, која је уложи а многв труда и приложила знатне матерајалне жртее за припреку ове мисије.

Одбор школе трновачке у срезу тимочком упугио је Го* сподаву Мипистру Просвете апел под Бр 5, 17 фебруара 1915 годчне који гласи: „Наставник, ове школе г. Милоје А Јов н">вгћ иоред школске дужности вршио је најревносније и самарићгнску дужност око оболелих војни* ка, који бодују код куће свс-