Straža

Број 62

КЕОГРАЦ УТОРАК 3 МАРТА 1915

Гоаина V

Ст»н Редакције п Админ.: Космајска ул. бр. 22.

Огласп се дају у Адмии. Цена утврђена.

(]*пла. 1 >ена се пнсма не пр. вају. - Рукоппсв се > е не враћају. Писма, рукописе, иовац и *5» остало што се односи сш лпст, слати власништву лпста.

Адреса за телеграме: „СТРАЖА” - БЕОГРАД Претплатл аа Србвју на пошти: на годнну . • . Дии. 12.. шест месецп . . трн месеца . . 3,. један месец . . 1.Претплата за ииосиЈЈ.анств на поштп: на годину . . ди.ч. 30.. шест месеци . , 15,, трн м»*сеца . , 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА тмефон уредништВ-. 1092 ^злази СВзА| ДћН V 6 ч. ппе подне. 0 Турска и Једрене

ТЕЛРФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Џжт коиферекцпја шцу Хзлал 6ф н Ор. Рг0осд«6о6г — НАШ ИЗВЕШТАЈ —

СОФИЈА, 1. марта Овамо је приспео Халил беј, председник турског парламента. Одмах по свом доласку Халил беј је у пратњи турског посланика посетио д-р Радославова и са њиме конферисао. У политичким круговима верују, да је Халил беј дошао да Бугарској у име Турске уступи Једрене, ако овапристане да и даље остане неутрална. Одмах после конференције д-р Радославов је отишао у двор код краља. *

Новине су почеледа доносе пссле раздгвања извењтаја скупштинске анкете о афери створено! Са лгферацијОм опанака. Да ли нчо је цео посао око откривања и иззиђања овог новог разбојништва, које су извршиаи счновл Косте Илића, фабриканга из Лесков* аа, Влада. Сотвр и Милан Илић, ф.бриканти из Београда; Живко Богдановић, трговац из Београда, члан фирме Танасковгћ и Богдановић, и естали вршен у Иишу, те новине, које излазе у Београду, нису биле у могућности да целу ову сграховиту и ужасну слику донесу онакЕу каква је она у ствари, или што се нису довољно интересоввлг овим предметом... Ствар је ужасна; она је у толико ужаснија, ито је постала у »ремену кад се још всди рат, и кад треба да се води више рачуна о нашој војсцв, и кад лиферанти треба да буду много савеснвји и исправнији него иначе! И наш непријатељ, који на: Смртно мрзи и који је подигао тужбу противу нас згро зио би се шта су урадили ови нови непријатељи наше војске синови наше отаџбине, који су према нашој војсци показали тако мало пажње и љу>

бави, и били вчше њени џелати, негоњени синови. Наш непријатељ, уверени смо да би ове наше непријатеље, си> нове наше отаџбине, поред с*е свс је мржње на нас осудио ик на страхоаиту смрт Мл се сећамо једногтаквог случаја који је пре кратка вре мена био уМађар кој. Осморица лифероната били су осуђени на смрт и обешени што су покушали да изврше много ситнији злочкн према мађарској војсци. Ми се сгћамо једног случа]а у турској војсци (у к^ ј јј веле да је то обична ствар) за време данашњег рата, где је по наредби Енвер паше, миннсгра војног, један турски лиферант обешен само што у једном џаку брашна није бво онај квалитет, који је он дко у понуди за лифевовање. Можда би цела ова ствар прошла као што је све до сада пролазило да војска сама није почела да негодује и да »раћа опанке које су поме нути лвферанти лиферовали иашој држави за ^.уво злато. Због тога команданти пукова били су принуђени да саоп ште писмено Врховној Команди то незздовољство и да му на њ’ обрате нарочиту пажњу. Командант I армије износећи ово поред осталога

рекао је, да то: и очигледно рђаво утиче и на морал војника, јер је сваки убс-фн да држапа добро плаћа а види шта рђаво носи.“ Интерпелације које су поднете Народној Скупштини приморале с.у и оне који су ову ствар хтели да прогутају да пристану на извеђање: на образовање скупштинске ан> кете. у коју би ушли представницч свију странака за стуољених у Народиој Скупшгини. Мристанком на анкету није се мислило да ће се открити страхввита сгвар, која по несавесности и злочину иде џо ужаса, и показује како се врше иабавке за војску у данашње вре? е. Лиферанти, ва чије је чело поодгвна ударен сраман жиг, пскушали су да ствар забашуре подмићивањем. Али цео њихов план пропао је што се злочин сукобио са савесношћу. Анкетна Комисија у раду, који је доста дуго трајао у гврдио је све страховите ствари, све ужасе, цело зликовач* ко ударање па нашу гп|ску кад се према њој требало бити много пажљивији! На завршетку с»ога онтужујућег акта, којим је цео свој рад, целу истрагу по 0»Ој ст»ари, упутила Народној Скупштини, Аикетна Комисија истакла је нарочито ово: „држава је иаведеним лиферацијама ке само оштећена,

већ су тиме такеим лиф'рацијама премц њој стварио вз»ршена дела преваре"... (стра на 27. „Извештај аикетног одбора"). Двојица вдлиферавата Милан Илић и Сотир Илић по бегли (у: први у Игалију под видом ла је бодестан, а лругн Сотир у Атину, чим је са* чнао да ће бити образована скупштинска авкета за рзвиђање о»е њихове зликовачке несавесиости, Како се у старо време кажња*зли ов; кви случајеви знамо. Даиас у Јапану несавесним лиферактима откида се месо усијанвм кљешшм*; у Кини умарају се глађу; у Немачкој стрељају; у Франпуској осу ђују на загочење у Ка|ену.. У Србија — вви бивају од лмковани и д.озвољав< пм се да и даље теку милијвне на овакав начин. Ми о овој ствари нећемо се задржати сам т на овом чланку. Хоћемо даовеспасне неириЈатеље наше војске жи гошемо и терамо дотле докле »ојни суд не буде изрекао своју пресуду: на смрт!

Економија Л - Уа«| ■ хрви« Пре кзвесног времена об* јавила је франпуска владж статистичке податке о стању привредиих поиноса, као и износа из земље. Из тога

извештзја вадимо ова инте* регантна места.

години оила ]е преко свзко! о^екивања добра. Целокупн; продукција вина на кснтинен талној Француској износил; је у годнни 1914 61 854.00( хл ирема 44 846 000 хл. 19К год. Дакле вишак изноС! 17.008 000 хл. Продукција ви на у Алжиру — кочониј| фрзнцуској — износила је з; г. 1914 10.318 0 0 хл. Виш* 2 877.000 хл. но 1913 год Укупно продукција и у Фран цуској и у Алжару износил; је 72 000 000 хл. }1\ствсни псинос 1914 год мзносио је 84 300 000 квинте та. Међутим, потрошња жит; износила је 94 000 000 квинтгта Мањткод9.700.000квин тета, накнзђен је увсзом с;

стране. Оваца икоза\ 1914 года* ни било је 14 804 000 глава према 16 213.000 глапа у 1913 години. Мзње за ’ 319.000 глава.

Цифра са свињама је приближно иста као у год. 1913. Да ба се овај иањак на* докнадио влада је нарочитим декретом спустила царину на жита и на живогне намирнице.

РП№ ■ Нтамја - Ршш центар ■сђунаромне поУ споразуму са министром председником министар ино-