Straža

Стгавз 2

С Т Р А Ж А

Е>рој 63

РЛБОШ ,,.Ибису“ У .Полатиии* бр. 3951. а у рубрици „Шта се говори* љута се г. Ибис жестоко што су пивара повисили цену пиву. Па даље надовозује, како је српско пиво бућкуриш и зј народно здравље врло шкодљиво, и као велики „пријагељ“ народни, који је проиутовао света и која зна како се пиво спгавља у свету, (био је чак до Земуна!) па све то видео и утувио. Чак шта ви ше, видео је у страном свегу — Земуну — како државне власти од ах печате б«.чве са црвгним воском! чим се пиво скува. Па то пиво стоји у бачвама под печатом гоаинама, тек кад се сети пивар, он онда зове власт, да скине пе чат са бгчве, и онда се точи пиво ки млеко!.. А шта ра;е српски пивари, вели г. ,И'кс“ „увече на брзу руку скувају оиво, и раз лију у велика корита. Нсћу скупе се сви мајстори те ду вају це;у всћ у корита, те га тако мало расхладе, а сутра га тако млако по скупе иаре продају < всме народу! Страшно!“ Аман, држгвна контроло! Узвикује г. „Ибас“ као Бога вас молии, попечетите све (ачве српских пивара, те их тако натерајте да нам дају по две чаше пива за 30 пара јер ће та цена бити корисна за народно здравље, као животна намирница која је сиротињи неопх'-днп потребна у ово ратно време.

Лгжи аустро-угарсног штаба Петроград, 2. марта. У Карпатима на фронту Ло пушко—Горлиц Аустријанци су изгубили, као што је уосталом саопштено у нашим званичним комуникеима, више стотина хиљада војника, не би ли ослободили Пшемисл а у циљу да узму удела на фронту источне Пруске. Међутим, у аустриским комуникеима непрестано се износи како су

ФЕЈГБТОН

Сан: БОЖЈИ Ч( ВЕК ЛИЦА: Сава Живановик, свештеннк Милева, његова жена Света Јовановик, пешад. капетан Позорница: соба, на сред с*бе сто, иа н>е.чу свето Јеванђеље, старм, нови завјет, псал.чи н још неке црквене књиге. На зидовима нконе, слнке божјих угадника. У ћошку између сев. и ист. зида канднло, гори пред иконом Св. Николе. 1 појава Сава седи на столом л чита псалме. Пауза Улази његова жена плетући. Чим сна уђе у собу он чита гласно. 2 појава Сава и Милева Сгва: Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да г * оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

љева развиле велику активност. Непријатељеви топови бацали су метке свих врста: модернв метке, метке са за гушљивим гасовима па чак н стару муницију, која се није распрск^вала. ЕнглезнТа 1 Милијгрду динарз Србији Енглеска в^ада решила је, да Србији понуди једиу ми лијзрду двнара у зајам, са условом. да јој Србија ову суму врати у року од 50 година без интереса. Ту своју понуду, свопштио |е српско) влади енглески по сланик. Г. Пашић је био веома дир нут овом понудом, и изјавио своју дубоку захвалност ен глеској влади. Одмах после ове понуде, сазвана је министарска седница, на којој је решено да др. В. Маранковић, министар народне привреде утврди детаље о пријему новца са Сер Пеиегом. Сутра дгн г. Др. В. Марин ковић утврдио )е детаље са енглеским послаником, да се ова сума прими у четири рате. 0 томе је потлисан и протокол. Из овзга новца влада ће урадити ово: 1, Дозунити наоружање целокупне спреме српске Еојске. 2 Н. бавиги цео железиички материјал, и проширити мреже железничке пруге у земљи. 3, Исллатиће свима грађа нама оштећене зграде и радње од незријатеоа. 4, Испаагиће све суме грађ-нима, који су пострадака у рату од непријатеља. 5, Попуниће све дефиците и ратне трошкове. Остатак новца чуваће се у државним благајницама. Хзала Енглезима.

Р1ШШ11 ђпнгп — Марш на Даршрад ПАРИЗ, 26. фебруара. „Тан“ испитујући одјек дар-

дзнелских догаћаја у Румуни* ји напомиње, да је први циљ савезничког мацша на Цариград отварање мореуза. Заставе, вели тај лист, које ће се ускоро лепршати на Босфсру неоспорна су гарантија да тај пут више веће бити затворен, па ма какав био режим који буде заменио султанов. Победа ГерманиЈе значила би успостгвљање њеле власти у Царвграду и тада би Румунија могла бити саио вазал, док јој псбеда савезника осигурава пролаз кроз моде узе, политичку и економску слободу и национално уједињење. Румуни то знају и неће се у томе преварити.

Прогало је седам месеци како Уирава Беогр. Бакалског Пензионог Фјндз не издаје пензије породицама умрлих чланова.

Питамо Управу Фонда, зашто су ччанови бакалског еснафа одвајали од својих уста те улагали у тај фонд, кад њихова породица данас гладује? Творци тога фонда сгварали су исти, да се у истини притекне у помоћ снритним породицама бакалског еснафа (а не милионерским породицама.) Зато је еснаф и уложио у тај фонд свој капитал од Ц0 000 динара. А нашу децу код своје пензије натера Управа Фонда пред општинска врата, баш онде, од чега је почивши о*. тац страховао, к улагао да до општински врата његово дете не дође. — Ово је страшнс! Молимо господ. манист а нарсдне приБреде, да натера управу овога фонда. да нам изда пензију која нам припада, како нам деца у ово ратно Ереме неби поскапала од глади, и да са њима не падамо на терет онштиче, и одбора зз помоћ. Неколико ожротих удовица.

ИЗ СРПСК0-АУСТР1КЖ0Г РАТА

8 новембзр Отворисмо у име Бога ватру на непријатеља и в здан смо тукли али да ме је човек упитао шта смо тукли и нашта смо пу цали, ја му небих знао шта одговорити, јер смо ваздан тукли пешачке ровове и пеш"дију, а ја у томе не уживам већ само растем акд ту чемо артиљерију. 9 новембар. Данас смо тукли искључиво непрвјатељску гфтаљерију услед чега сам ц;о дан био необично весео и задовол>«н, а и имао сам зашта јер сам ја лично ив моје хаубице потпуно ућутка ) две непријатељске батерије. На целом фронту ситуација је данас за нас одлична. Мјравска је дивизија заробила данас 1.300 непр. војника 27 ( официра и велики број појдофицира. Целог овог дана услед немања времена нисам ништа јео нити стао да се одморим; увече мргав гладан и уморан, али ипак весео гре

ко сваке мере, |-ер није шал?, срећа нас је и опет почела сећати. Узех да вечерам и чини ми се да никад слађе у свсм веку нисам вечерао, а кад сам ле г о да спавам учинило ми је се оно мало мокрога сена подгмном, као да је свчма а разграђена кошарчца надамном лепша и боља од каквих палата. Спавао сам тахо слатко да ба ми чини ми се и Фрања Јосиф завидао на сваком спавгњу, бар ахо не и на постељи. 10 новембар. Потучена и ооражена јуче непријатељскб' артиљерија се ноћас повукла тако далеко у назад да је неможемо добацити као што не може ни она нас, стога се задовољавамо т/чењем пе шадије. - КРАЈ -

Пратппата на „Стражу“ стаје јздан динар мвсачш

Аустријанци с лакоћои одбили руске нападе код Лопушна и одбацили с ветикнм губитцима по непријатеља руске нападе у Карпатима. Двк су у ствари на овоме фронту Аустријанци нападали и пребаиујући на Русе инипијативу за борбу они покушавају да н? вештачки начин објасне своје неуспехепоследњихдгна.

Гшјшјп 81шл — Састамак у Бунурешту БУКУРЕШТ, 2. марта. Г. Генадијев враћајући се нз Италије, пролгзећи кроз Бу курешт, имао је састанак са Халил бејом, председником о томанске скупштине, који је такс ђе у пролазу кроз Бу курешт. И) 11ШШ — Успех руоккх авмјатмчара Петроград, 27. фебр. Како је псследњих дана врло ткхо и лепо наши авиЈатичари и аеронаути а тако исто и непријатељеви чинили су извс ђања. Наши аероплани и наши дирижабли летели су над непријатељевим позицијама, том приликом учествовао је и један наш дирижабл последњег модела. Неаријате љеви авијатичари бацили су око 20 малих бомби на утвр ђења Осовјецз, која нису била ни мапо оштећена; Она су врло добро издрхала хиљаде мегака избачених ис хаубица великог калибра. На десној обали Висле код села Верз бава запленили Смс један непријатељев потпуно нов аероплан и заробили два авијатичара. У пределу Пилице капетан Кравчевић напао је и отерао у бегство један немачки аерсплан ксји је успео да побегне и да се спусти на земљу на немачком фронту. На извесним местима непри Јатељеви авијатачари бгцили су запаљввг материје, које нису проузроковале никакав пожар. Како су ова извиђања олакшала поправку топовс«е паљбе то су и наша тешка ар!иљерија и непријаге-

Она стане зачуђено. Милева: Шга ти је, бога ти, човече? Сава (чита опет). Докле Нете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите кго зид навгљен, као огргду испро ваљивану. Милева. Па штати то значи? Сава (чнта исто). Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид навгљен, као ограду испро ваљивану. Она се крсти у чуђ е њу. Сава: (чита даље) Бгш наумише да га свргну с висине, омкље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну. Милева: Убио те Бог и тебе и те твоје псалма. Докле ћеш ми њима трљати нсс? Он испусти псалме. Устгне, крсти се. Сава: Бсже, опрости јој грехе јер не зна шта говори (целива псалм*) окренесењсј — ГЈ5ешна су уста твоја, која

скрнаве светињу Господи.у. Милева: Та не брини се ти за мене. Гледај ти тебе! По брини се ти за рај, за мене се не брини. Сгва: (узвма псалме и чита на глас) Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинапа! Милева: Ама шта ти је? Јеси ли полуд?о? Сава: (дигнс- поглед с псалма и говсри њој) Ти си у мраку. Ти не видиш како тисеђаво на левом рамену смеје, како ликује, а анђео, јадни анђео плаче. Ах јадни анђео (заврти жалосио главом). Ммлева: Ти ћеш најзад морати полудети. Већ си почео да привиђаш. Сава: Грешна уста која тако говоре. Из тебе говоре ђаволи. Ти си још оног дана предала душу ђаволима када си оскрнавила брак. Милева: Убио те Бог и т< бе И тај брак. И ти си ми поп

и ти си бож|И човек?! Да има у тебе трунке божанства ти ме не би раздвојио од њега. Сава: Грешнлдушо, грешна жено. Чекај да видим (гражи нови завјет и претура листове) да ли ти се могу опростнти греси. (поетуЈ>а лисгов ) Чекај! Гле! (чита) Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: испо виједам Господу пријеступе своје и ти скиде с мене кри вицу гријеха мојега (погледаху, затим чита даље) За то нека ти се мали сваки светац, кад се можеш наћи; можда потоп велике всде неће га стигнути. (затим претура ли стпве) Слушај, слушај! (читј) Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хсће да сс уда, само у Господу (дигне глгву, говори њој) Ето како каже Господ. А ја још живим, још нисам умро, докле ти нисн

слободна. Милева: Па? Сава: (чит<) Заго нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда аотзп велике воде неће га стигнути. Милева: Какав потоп Бог стобом?! Не рекох ли ја да си ти полудео. Сава: (чип) Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потои велике воде неће га стигнути. Милева: (се чуди) К исве велаке воде??? Сава: И доћи ће дан (говори победоносно) када ће се на небо навући црни облаци и киша ће лити као из кабла. Живи ће викати: устајте, мрт* ви да се сакријемо ми живг. Она прште у смеј. Милева: Морам те водити лекару. Ти и пре ниси био као што треба, али сзда... Бог да те сачува. Сава: Еј јадна жено ти си краткгвида. Зар не видиш да