Straža

Број 63

БЕОГРАћ СРЕДА 4 МАРТА 1915

Гоаина V

Ст*н Редгуц.тје и Аджчн.; Косма;ска ул. бр. 22. Огл.лсп се дају у Админ. Цена утврђена. НЕалаћена се пксма не пргшају. - Рукописи се I е ие враћају. П<смд, рукопнсе, новзц и ш* остало што се односп ха лист, слатп власнишгву листа.

Адреса за телеграме: .СТРАЖА “ - БЕОГРАД Претпдата за Србију на пошти: на годину . • . Дин. 12,и шест месеци ж 5,, .три месеца . . 3,, један месец . , 1.Иретплата за ппоснЈЈ.анстЕ на поштв: на годину . . дин. 30.„ шест месеци . „ 15., три мрсеца . „ 7.50

:ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАвНОГ МКЛјЉЕЊл

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ., 1092

Излази сваки дан у 6 ч. оре подне,

ТЕЛРФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Бугарска и Споразум

БУКУРЕШТ, 3. марта

„Универзул“ има вест из владиних кругова, да се између бугарске владе и посланика Сила из Споразума воде преговори о учешћу Бугарске у акцији. Према истој вести Споразум тражи од Бугарске да нападне Турску, гарантујући јој сву територију, коју би бугарска војска окупирала. Сем тога Силе би дале Бугарској финансијску помоћ и потребан војни материјал.

0 Нтадији

Догађаји који се развајч*у данас, и ксјн још лебде над европскимконтинетом V пот' пуности су и до најситнвјих појсдиности огкри/ч К ДОКНзали апсурднсст и н^огич ност аустрг.филгче п гер»чаннофилске по«итике коју су у Италији инаугуриса и Умбер то а КристО, а коју су ревносно и верно нзстављали многобројки допнији игалијакс*и ру.:ова ци счољне политике. Та полатика је била и јесте у ди;аметра^нсј и фрапатвој супрогности са реал ним и правии интересЕма народним, а исговремено и са основним начелима која су исповедала и исг.оведају Ита/чјанч у свсме ^политичко спољнем и ^нутрашњем жчИгалија која је постдла

ној борбд са* сслободио п створио своју н?цион?лну дожаву, морао Је ао игри случаја и недовољном разум. вању свога положаја, а пј одредб ма угсвора о савезу који су талг.јански др жааници закључили са Ау стријом и Немачком да иде раме уз раме, са својим ствар ним неаријат^л има, а.у борби проткв својих ослзбодилаца и правих иријатеља. На род који је на основама на чела о националн; ј и личној слободи, на основама прав-. на слободан скономскп и пс литички живот и поставио своју државну егзистенпију, требао је дч војује протиз

| ње савезнике и у гази у борбу ; и рат против њчх. Дч је биI ло по..итичке увиђавности и Јправога и дубоксг.смисда за јсиољну политаку код пОјединих меродавлих аолитичара ћ?прлјатељем ј италијанскнх, сигурно не би било оно шго се догађа данас и што ће се по сити о колности догодити сугра. Италија која је до јуче билау тесн( м и присном савезу са Аустријом, и која је под импулсима њеним и намч чини 1 ла прилччно непријатности и штете, биће развојеи догађзја и, као што ргкосмо, силом стварно схааћених интгреса својих, доведеча у један по мзло неморзлан положај: да војује против свог дојучераш њег са зезника. То мора дт б/де, Игалија мора да рачујз протиз Аустрије, ако мксли да одржи своју национатну државу, и да допуии оства

воту. и*оствареча прот.љ воље и.Аутбри аусгрсфилске и гер у о г орченој а крвавој борби ј манофилске полатике у Итаса наметнутим јој и осионим лији, из дубаког не:хватања господзрем, Аусгријом, дошла својих битнтх интереса и из фаталност

тих човечанских и шемени!их1рање својих националних ипринципа. Колико фатзлности | деала, а по нашем мишљењу и трзгике у том псложају!

је у ту фаталност да води пол 1 Т, ку подударнун у скла ду са том Аусгријом. Расположења у народу која су сва

простог и куказичког сзрзха за своју личиу егзистенцију, а под сугестијзма лажних и тобожњих оиасности којима

била у дубокој мржњи про-1 Италији преги Тројни Счора тив дотадзшњег угњетач* —' Аустрије, а којасуу остапом била правилно инсчиригача својим унутраљњим и оправданим инсгинкг, м, морааасу

зум или поједини члзнови ње гови, и пгт вешгачким и лаж ннм утисчом о користима и рацион?' ( ној пзтрзби да буду у заједници и друштву са чпа

бити обузд?вана и сакривана нЈви/>а Тројног Сзвеза. стада се не би затресли и поко- вили су земљу у један коли лебали основи на којима је ко комичан толико и немора била засновава иуаућгнадр лан положај: да у пресудном жавна счољна полигика. Народ који је уочајној и упор

и у нужној сачоозбрачи, и то јој се са м рзлног и ке ђуиародно-лравчог гледишта мора напослетк/и опростити. Јер данзшњи Италијзни у Итадији и Аустрија нису ни мало криви што су њихови р=нији политичари а творци националне Италије ма ло били оштроумни и далековиди и у самом темељу поставили на рћавим и погрешним односима гвоју спољну и наиионалну политаку. Ако су погрешили рриији њихови пелитичари, то не морају учинв ги и данашњи. Данас је дошла прилика да се ингереси и праве користи, а у дужности према међуна-

м судбонпсном тренутку на-/родној заједницч, прикажу и пушта своје тридесетогодиш-1 п фве у својој потпуној свет-

[лости и оголелости, и одно |Си се и задаци морајуј|мејмењати. То је опортуно, ако • није потауао и до поједчвосги мораснЈ; али, кад Аустријја и Немачка могу да врше јфлагрантне повреде међунајродног и моралног права, па |и потпуно непоштовање и негирање својих обавееа и најелементарнајих праза других, па у даљој лвнији и страхо вите м^ђународне и државне злочине, допусгиће се ваљда а Италији да учини једну малу повреду морала које треба да влада у доуштву и заједници разних исправних и коректних држава. Говори се да ће Италаја морати да изостзви Јили одложи, а украјњем слу Ј чају, одвоји своју акцију од акиије Тро]н)г Слоразума с Ј ®б:иром на м рална начеча ј која треба да руководе свзку нстинску и цивилизовану др |жзву европску. То би нео јсаорно била једна друга по Јгрешка коју биталијзнска дипломатија у једном судбоно [сном и пркКретном гренугку учинила према основним сво јим државиим и националним !ингересимз. Кад се почело ! кидање, неча се кида сзсвим и коначио. Данас је д?шло 'време да се пос!упи по правилно и разумно схваћеним интересима и Италија не тре:ба да се колеба, она треба 'да учини један одлучан и плеЈменит гесг: да ступи у рат јпротиву Аустраје, и тим најчином поправе грешке и не ! прзвде које је свесно и према 'Србији и према појединим Јчлановима Тројног Саоразума чинила и задобије њихову Јнаклоност и потпуне симпа'

ти!е. Италија која је иступгњем својим из Тројног Савеза постала срилично симпатичном, постлће--;Двоструко симпатичнои у очима чланова Тр јног Споразума, својом непосредном и одлучном акцијом против перфидне и лим,.шч.рне Аустраје, коЈа је ве ковима живела на један па ■ разатан вачин и противно физичком ззкону о немогућности опстанка хетерогенвх елеме ната. И, ако се не взрамо, дан кад ће Италија активно ступити у борбу против Аустри* је и тим узети на себе једну одређену и х шаву дужност. да доврши рушење несносног и убилачхог немачког имперчјализма ч милитаризма, није у далекој 'будућности. Акција њ?на је еминентна, у то сва верујемо. Тим ће чином Игалија непосредним начинзм учиниги себи колосзлну и стварну корист, а посредним и целом човечанст>ву и људском роду иозитивну услугу. Цивилизоваа и истинска Евроаа неће заборавити Италији тај гест. Онз ће јој бити благодарна. Благодарна због то* га што ће се на тај начин сама ускорити крај овом страховитом и бескрајном општем крвопролићу. То ће бити достојно задужење целог човечанства. У нади на то топло и искрено поздрављамо очекивзну акцију Италије. Епиграм Руси свуда напредују,То се шнром света чује, „Англо-Француз' еа свих страна Дарданеле бомбаЈ»дује.