Straža

Број 64

БгГ^ГРАк' ЧПТВРТАК' 5 МАРТА 19! 5

Годи *

€г*н Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмиа Цена утврђена. (јаплађена се писма не при ■ з*!у. — Рукописв се не не врађају. □мсма, рукописе, новац в 11 * остало што се односп в* лпст, слати власништву листа.

СЛОБОЦОУМН и ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 Итл^ЗИ СВ^КНГ ЛЗН у 6 Ч. ПРе ПОЈЈНе,

Адреса аа телегра »СТР АЖА“ — БЕОГ Претплата_за Србиј на пошти: ва годнну . • . д ин јп . шест месеци ј. » три месеца . ” ј._ » једаи месец . * ј _ Претплата ва ииоснбхазств на иоштв: на годпну . . д Ин . 30> _ „ шест месецн . Ј 5 ._ . три мрсеца . " 7.’§о

ТЕЛГ^ОН ШТАМПАРИ.1Р 1092

Беч и Беолин М

Кошшо пошо прајатсљстбо са Кшалпјом БУКУРЕШТ, 4. марта У овдашњим владајућим круговима стигла је вест, да је између Беплина и Ббча опет дошло до затегнутости услед притиска, који чини Берлин на Беч, захгевајући од бечке владе да што пре закључи споразум са Италијом да ова не би услед снажне офанзиве савезничке у Дарданелима, пришла Споразуму и ушла у рат против Аустрије и Немачке. Немачки посланик на талијанском двору кнез Било г сетио је Саландру и Сонина и са њима је дуго конфериса о уступцима које би Италији требало дати, да би и даље о стала неутрална.

Најззд, кзда је дзра превршила меру, дојади ;о је и руској „крави музари" и она је иреврнула суд, у који су Бугари деценијама музли руске рубље и међуссбно се награђивали и постајали преко ноћ милионари. Неутралност Бугарске, па чак и пријатељска неутралност, (наравно не оваква, какву у свом рату Бугзрска примењуја) у рату какгв је овај садзшњи, у рату, у коме је све стављено ва коцку, у рату у коме су Рускја, Србија, Француска и Белгиш ставиле на коцк/ чак и своју независност, само је један ап сурд, и нкшта више. Још од првих дана рата Бугарска је требала да стане на страну Русије и њезинвх савезника. Мсђутим, Бугарска је сдмах по објади рата изјавила да ће остати неутралиа. Знајући да у садашњој војни и много мањи фактори играју велику улогу, Бугарска је ћутала и чекала је моменат, моменат погађања, ценкања. Па ко да више. Водећи такву пслитику, нолитику уцењи' Г ГСЛ* О ГТ -1 д_т

пр?вдала своју неутралност. Мгђутим, бугарски државници су заборавили (з они од те болести пате) да између тих држава и Русије не постоји, иити су икада н0С1сј?ле такве везе, какве п#стоје између Велике Русије и Бугарске. Руска дипломатија болећта пре ма Бугарима, није прелузела никакве кораке који би Бу гарску ма и најмање узнеми рили в натерали је дз се из јасни, да је или уз Савез и ;и Саг разум. Та болећивосг шшла је тако далеко, да је једгн дго руске штампе бугарску неутралност бранио нзнуреношћу у балкчиској војни, и рату са Ср 'ијом и Грчком. И требало је да дође дб турског мешања, требало је у рат европс\и да се умеша Турска, требало је да и овога о)та Бугарска не взиђе из свог неутралиог др жања; шта више. требала је бугарска телеграфска агенцмја по налсгу владе да очвта доб ру лекц^ју и Рјсији и њези нвм савезндцчм« и да изјави како је иезадовоњча држањем штамае Споразума, требала

сија „крава музара*' изјави своје негодовање. Нонгажовање Бугара у рату Русије с Турском изазвало је у Русији гњев против Бу гарске, и целокупна руска шт&мпа устала је против овзквог несловенског држања Бугарске, оптужујући је да је издала Словенство и његове идеале, служећи Немцима, за чију је љубав пропустила у Турску мнпги материјал и све друго. Вддећи да је Бугарска увучена у једну грдну несрећу, неки трезвенији еле менги у земљи, устали су против неутралности, тражећи да се пошто пого уђ- у акцију. Међутим. Њијов глас остао је глас вапајућег у нустињи; њихсв глас губио се / германском таласу који запљускује Бугарску, њихов бол губио се у х/ции вреви гермавских агеиата у Софији. И данас се слободно може рећи да Бугарска преживљује те шке дане.

КРОЗ ШИБУ „Ама ја просто не знам шта ови наши мисче," вели један београдски гросиста, који је пре гри дана кажњен гбог не фермања ценовника и кријења робе на својој цигљани, своиа лиЛлтцг «ћв»|Лог*’»

та брица и св ју десну руку провлачи кроз безпрекорно нафризирану глзву! „Молићу шта мислите да би се треба ло урадити?“ — Та молим те комшија, ето и Руси туку, и Французи душе ваља и Енглези туку, само ми застала па с»ршгених руку очекујемо извештаје! — Па мохићу, можда они горе знзду што те ћути! — Оно, зиаш комшија, велч гросиста и пажљкво се окреће са све стране, да га не би још ко чуо, мени је боље свеко. Само да ми је да пређемо до Земуна па са ма су тра дан опет вратили, кажу да тамо има много шећера, и да је јефтин. Бар да се на њему шго заради.

НШ 01 Ш №1 — Аустрија је нспатрабна БУКУРЕШТ, 4 марта. Једна угледна личност из не мачког висоног племства, која се бавила у специјллној ми-1 сији изразила се о стању које влада у Немечкој овако: — Мм, Немци, увереии смо у нашу коначиу победу. Шта више и у случају да будемо побеђени, Немвчка опет неће пропасти. Она мера и д?ље •»■ * г »с *** Л **.л 1( * - !•* • •> и

Па ипчк, иако смо ув„, у своју коначну победу, би радо приста^и на мир који би био частан по Немачку и немач<о оружје. Наша највећа фзталаост у овом рату, која нас може довести у положај псбгђеног, јесте мадо поверење у Аустроугарску. Она је преверила све наше наде, које смо на њу псла* гали. У место да нам својим трупама помогне Она је ство« рила такву збрку на јужном фронту, да смо привуђени да једЈН знатан део својихтрупа одвсјимс и пошљемо да бране њеее границе. И Кајзер, и мч сви, дошли смо до >верења да је Аустрија кдо држава апсолутно непо« требна и да нгм је у ов^м рату омела плач, који је био тако С 1 ворен да би се њиме могла тући цела Европа. Сада нем је циљ, да се свом силом бацим* на Русију, да је сломијемо, и дз је одвојимо од савезника.

— Пктање о храио еурваће Неначиу Букурешт, 5 марта Јављзју из Штокхолма, да положај Немзчке у пвгледу исхране њезина стгнсвништва