Straža

ОГианз /

С Т Р А Ж А

ћрој 64

нн обрОк војницима; млска такође једва сткж - ; са свих страна чују се ж*лбе, шго све жито није одмах по објави рата конфисковано. Али ста* новништво губи из ви а ту околиост, да су немачки вој ни кругови рачунали да ће врло брзо сломити Француску и Русију и да је у опште цго план њихов претрпео неуспех. Немзчка се све више и више приближује катастрофи.

№нш №Ш1 — Неповољни раауптати. Немачка блокада није п#стигла никакве резулгате Према званнчким енглескнм иавештајкмз. у енглеска при станишга допловило је и от пловило 1474 трговачких бродова на којима се налазила храна и друго, потребло Ен* глеској и њезиким сгвезни цима, И прсма томе блокада је постигла веома неповољне резултате по Њмачку. С^андинавске држ; ве затвориле су своја пристакишта, и не пу штају чишта из зенље, па чак ни стоку и храну намењену Немачкој Холандкја несме иишта да предуаима бојсћи се Енглесхе, С;едињене Државе забраниле су свзки извоз за Немачку. Сапезиичка флотау Средоземном мору пажљиво мотри да се из Италшје не пргвлачи храна преко Бугарске ч Румукије. И така, данас се 'емачча нал*зи увеоматешкој ситуацвји, јер је гвоздеми . . .гжс са Свнју страиа.

За Русе .ара«",с 1В1кв1 харојмма аа аспс. чс *.е Бугаааме. — Наш извештај СОФИЈА, 5. марта. У едел>у 1 мфта одржан је у V о ! аји ма веома свечан :,-растос за покој душе цару ослободитељу и палим херојимЈ који положише сшоје животе за незтвисну Бугарску. Пзсле п мена један архимандриг је држао диваи говор у ксме је истакао потребу за у|сдињсњем Словена,

и са?неколико оштрих речи прокритиковЈО држање данашње бугарске владе. Речи са овога помена утицале су сшлно на окулљен сшет, који је био дошао, да се искрено помолн Богу за поквј душе цара и палих хероја! Свим« је пало у очи да ни влада ни двзр шмсу били заступљени на оаод помену. Међутим, на рођендак цара Виљема, и двор и влада би.чи су заступљени, како на свечаној служби у лутеранској цркви тако и н 1 банкету у немачком посланству!

(Ш№ 1 ИШ| — Прагокорн о уатушњу прн■аорја Тапијанхиа БУКУРЕШТ, 4 марта Пут тллијанског послачика на румун:лвм двору у Беч, изазвао ]е \ овдашњим п>>ли тичким круговкма разне коментаре. По једннма пут је у вези са преговорима који се воде у Бгчу између Буријана и дуке д’Аваоне талијанског посланика у Бечу. По другим гласовима посланик се неће на враћати натраг, у^Букурсшг, већ ће заступити д’Азерну, који иде Н 1 краће сдсуство. Прегсвори између Игалије и Аустрије В 1 де се око уступања једног дела приморја Италији. (Ж јЕ 1 Ш — Г пал. Снунока жквотннх иааирннца Поднасловом „Игзлијгнске рђаве навкке* атински лист .Проинв", доноси из пера свога париског дописаика ово: „Шта се, тсбож, ради у Италијп? Догађају се чудковате стаари иамеђу политичких и днпломагских кругова, док се у народу појављује озбиљна буна због велике скупоће жнвотаих на^ирница, а особиго хлеба. Шта је у стшари дакле? Пргма извештајима које сам добио од личности које су тек сти^ле из Игалије, лмчностш којама се мора верова

ти, чудне се ствара одигравају онамо доле. Покушаћу дз с мало речи нспричам те ингриге. Владл Саландрина била је одлучила да на пролеће објави рат Аусгрија. Али је учвнила рзчун без .. даестаре лије. Ђиолитија и Било а. Чим је стигао у Рим, Било је одмах отпочео кнмпању да Италија остане кеутрзлна. Кампању је рззвијао међу по сланичким круговима, где он има велики број пријатељз и међу предсгавницима штампе. А успео је грдпим сребром купити и неке друге талијан ске листове, као на првмер напољски .Матано 11 , лист зчо гласног Скарфола, којч ]е тотко пуга грдно Грчку и к(ји је био плаћен од сваке владе п* реду С друге је стране Бнло отлочео да се споразумева с Ђаолиткјом, какв би спречао намеру Втаде. Ђаолити, старац већ, не може да налусти жељу која га још једаако вуче за влашћу. Тек је неколико месеци в?.н власти, а већ почвње пон )во да је прижељкује. Сгвара, да кле, заверу с-з Бнло-ом. А та завера ииа овај осноа: Дч прогласе у јавном мњ -њу да је Аустрија вјљчз да усгупи Игалија Тријгнг, а<о оаа о стане неугралпа до крајл. Игра је занста мачејавелска. јер ба италијански народ позитизно пристао да избегие рат, кад би мирним начином и псгодбом могао да добије прованци(у Тријент. У исто време Ђаолити за лше све своје силе да ма кзко скалупи већкнуу парла менгу, т какву већину, качо ба подупро а осигурао до краја неутралност Игалије. За то сад: и ради дз дође до компромиса измећу његозих присташа и соцзјалистичких послаиика, ксји су још у почетку изјавили да су против Ступања Италије. Иатриге се дакле налазе нг овој тачки. За некопмко дана ће Италијански Парл&м-нат наставити своје послове и и маћсмо д* чујено врло чуд новаткх ствзри у бурним сед нипама Јер ће Ђ шлоти по кушати да обори Сзландркну

Впаду, када ба он дсшао на управу з?мље и наставио политику, коју је углавио с Било-ом, т. ј. нолитнку крајне неутралности по цену компезација од стране Аустрије. Ове се веста протурају и изгледа да нису без основа него чнњенице, јер се и у париским звзничнам круговима смаграју кео исгиниге. Шта \оћ?те! Рђаво је к:д се неко чавикне на зло. Ига лија је, дакле, стекла своје рђ ве иавике. То јгстмаучнла се да граби Гез муке, осла њајућч се на своју Маквјавелску нолктику. Уграбнла је Триполитанију

I ч п Киренајку. Уграбчпа јеД> деханес, Егејска острва Уграбила је Авлону. Све ово без муке и не окрвавши ни носа ни једмог *берсалијера. Осладило јој се н мисли и сада, да није тешк* да добије и друге територнје без икаква ризика без икааших губигака. Све је ево добро. Али, као и свака друга стшар, и сргћа има своје гр?наце. И ако је до сада успела да срећно пргскочи толике сметње, а дж се не спотакне, то не значи да ће је и у будуће исга сре* ћа пратиги. Има сметњи, те како, нз којема се може спо* :тзкиј ти.

Итапија и рат — Значајиа иајава Саландре. РИМ, 2 марта. — Парламенат дискутује законски пројект о еконзмској и взјној одбданл Мазисгар фгнанс хја бранн пртјекг н тводк, да оа нема нисакав изузегаи каракгер. Сзе су државе, в-^л I он, пр‘ц/зелг сличча мере, тако, да има и строжијих пдзгдабз. ЗдЧ)нски пшјект нг а*е на ушгрб нч с »ободп шгамте нз сл »б јдтој реч г, а шго с; тиче личч«х сл бода, оне су ван опасчосгн, из/з;в, ако се даје појмаш слободз шпијунаже. (Жшо пљеска-ве). Говорни< сматра, да се слобода м >же удружгтд са саа ом која ја држаза потребна да би истрајага у борба за опстачас државе. А.'и, додао је минЈСгар, а<о бл ваљало бирати између сгободе и без једносги по земљч, ма колико да бч ии то било т.шко, јд б јх без усгезања жргв)в\о слободу дз бих моју земљу обезбедчо. (Ве >ма жчзоидуго пљескање) Кад се мииисгар врагио на сзоје ме:го пријатељи су му честигали. Одговарајући на посгављша питања влади, о саољнрј полатици, г. Смаадра је изјавио : Интереси земље налзжу влаци да буде резерзисанб; кабииету није патргбно да још Једанпут буде изгласано поаерење, пошто му г* је парламензт изгласао већ некодако пуга. Влада моли шр^аадензт да вслчра ззкокске пројекте који су му подиетн, јер ти су му пројекти потребни ради з штите нзјвиш јх интереса земље,

јјрааијано 0 грчка-бугарскои наопоразуиу Букурешт, 4. м*рта Пред једнои личношћу гзз шпломатског тела Братијано, шеф румунске влзде рекао је о грчко-буп-рском кеспорззуму ово: — Ја никгко не верујем да се оввј спор неће моћи изрзвчати. Ј р, када је могао бигиизрзвнзт онакав спор, какав је постоја) између Турске и Грчке, што дз се не би могао изравнати и овај, који благодгрећи умешнссги државника и са једне и сз друге стране, није ушао у фазу, која би претилз да дозеде до оружаног сукоба. Грчка нема рачуна да напгдне Бугарску. Међутим, пак

А. Јан;:овић, Црногорац: ГЕНИЈУ СРПСКОМ Зацикташе бојне тшубе, Са Авале и -нЈвћена, Под копитом бесних хата, Одјекнуше поља бојна И у огањ огрезоше: Мирно село, њива плодна Вредни ратар дом иапусти И лати се оштра мача Да одбије царску силу Варварина освајача. Опустеше цветна поља, Затутњаше брда плава Крик убојне српске трубе Ратно стнње оглашава. Но у доба разорења Тебе Господ посла нама Са гранчицом светог мира Тебе, тебе о г*није. Да доиесеш српском роду И онима који цвиле Мир, спокојство и слвбоду И радости изобиље. * Кроа Србију песма с ори Њен се глас до неба диже На престолуЈ Србинову Геније се сриски диже. Живот прену са свих страна

У корице мач се сложи Ред, нравичнвст међ’ народе Добру љубав Боже множи. Златно класје ветар нија Ројеви се штедре роје Са обале рибар пева Распињући мреже своје А далеко с’ тучних поља Песма му се одазива Све у раду и у срећи Обилате плоде снива. * О Геније крунисани Чијим трагом срећа ниче То је химна коју теби Урођени ра+ар кличе.

ФЕЈБТОН

За род 4 Божа Вошковић чииовник Управе Фондо** Сага, када са сузннм очима набрајамо жргве које су пале за Спас и Величину Србије, мора се помсну ги и има 5оже Бошковића чиновник Управе Ф^ндова.

Насмејан, увек склон нз шалу, освајао је ведраком своје душе. „Овај чове< рече ми једном мој пријатељ — просто изнуђава симпатију“ и он је тачно окарачтерисао Божу Бошковића. Збиља, било је у њему мноштво добрих особина, између о сталих слобида и кскреност да свакоме каже истину у очи, коју је волсо и од које није презао. Ко га није познавао, тај га није волео. Рођен у Подгорице и одгајен у једној поштеној црногорској кући, у њега се рано развила љубав према ближњему, љубав према брату, према отаџбини. У својој души имао је само љубави, а то је оно највише. И ускоро га гледамо где за време турског рата отпрхвља своју д/жност при једчој војно) станици. Али он се бо јао да неће том службом мно |го допринетл Величхнд Ср-

бије, и та му је дужносг изгледала тако мала и тако ннска, — ниска. бар за њега тако ниска. И да би жртво вао себе нечему већем, огромнчјем, моли надлежне да га ослободе те дужности. Али њима је био добар, и он хтео не хгео морао је вршити ње му тако ниску и одвратау дуж ност. Д г, шзо је бугарски рат, и он је остааио канцеларију и С пунком у руци као четних учествовао у њему, дижући пале и проповедајући једнакост и слободу, И тада ми је изгледао на апостола који про. Оведа љубав. Колико самопожртвовања И колико храбрости у велрини његове душе. Учествовао је у многиА борбама па и на Криволаку. Тск тада је он био задо вољан и срећан, задовољан јер је извршио тако велику дужност.

Он није отишао ради гласа, ради славе, већ ради дужности Човек бгз псмпе, без ре<лзме који је увек био велики у својој скромности. Најзад, дошао је и овај рат, и ма да су га пријатељи одвраћали да у четнике не иде, „јер з*што би I шао у рат, кад не мора“? — Он је огишао. Али зар је он могао остати разнодушан и не учествовати у ослс бођењу Бос ;е у којој је и сам пре прелао а у Србију, био неколико годвна чановвик? Зар је а могао не скинути ланце које је п сам осетмо и не убрисати сузе, које су му допирале до дна његове гањиве душе? Најзад зар ок ншје говорио с’ пргзрењем о Аустрији, као о човгку кога треба само иа пасти? ЕБегова се савест бунила и он је морао отећи, јер то је тражио његвв карзктер,