Straža

, оо

Годи^ V

БГ01РАЦ СУБО'1 А 7 МАРТА 1915 ■

дије и Лдмин.: ^ма<ска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмнн. Цена утврђена. двплаћена се писма не прп • *а(у. — Рукоппсн се не не враћају. | . иввма, рукописе, новац п зв* остало што се односи 1Г* лнст, слатп власништву ц листа. Ж —

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . • . Дпн. 12,, шест месеци , 5., три месеца . „ Ј.„ једаи месец . „ 1.Претплата за нпосвбханста на поштп: на годину . . дин. 30,„ шест месеци . „ 15.„ три месеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092

Излззи сваки дан у 6 ч. пре роднр.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Данев, Малинов, Гешов

Вемиеф кгбикеша 0-р ргдосдгбобг НИШ, 6. марта Овамо је стигла вест да је у Бугарској избила мини[ старска криза. После дуге министарске сециице д-р Радославов је отишао у двор где је поднео оставку целог кабинета. Краљ је позвао све шефове опозиција на саветовање. У доброобавештеним круговима влада уверење, да ће нову владу образовати Данев, Малинов и Гешов. јовдновић

Јављамо сввма нгшим ревизорима, којинам нису послали сбрачун са новцима, даЈтшо им обуставити споразумно са другим редакцијша, дзљв шиљање листа. НШНВЕВННННПВНШВМВИВНН Србизш и сорјализам кису у сукобу — Г. Драгиши Лапчевићу, нар. посланику. —

Дз, дргги гвсподине Лаи чевићу, како св мсгао и смео потписати један јаван акт у коме се километарски лаже, „да је балкански рат бацио балкамске народе још у веће ропство, но што су бмли под турском владавином*, проти« ву ччјега су се мрачњаштвз •орилв не само сви културни и просвећени људи, но и социјалисте у првом реду. Зар сте Ви, господине Лапчевнћу, толики наивчина, да ■исте могли увидети да се тим пасусом у поменутој резолуцији, циљало искључиво на Србију и њен нови део, кога је балкаиским ратом ослобо* дила н себи присајединила. Како сте могли и смели, као српски 1 -арпдни пссланик г као представник српскога ролетгријата, потписати ре олуцију германских агената, којој се велк „српска б)р;оазијз, са својом велико-срп ском националистичком политиком, гура Српски Народ у .нови још страшнији рат са аавојевачким аустријскам им • перијалнзмом*. Зар Вв, господине ЛспчеСрбин и народни не знате, да Србија

није гурнула Српски Народ у данашњи рат, но је Аустро Угарска, покр.звитељка с. фиј ског митинга, бесомучно насрнула на Србију да је при тисне и да је спута у своје роиске ланце; а Српски Народ устао да се од напасти брани?! Како сте Ви, господине Лап чевићу, могли и смели пот писати, као српски народни восланик и као представник српскога пролетаријата, један ј»вач манифест, у коме се вели: „да се рат не води за сло боду и одбрану народа већ за завојевање туђих земаља", а да се неоградите у колико Се тиче Србије?! 3: р Бама, господине Лапчевићу, ннје познато, као ПО' славику, политичару и новинару, да Ссбвја, мати Вашега рођења, даиашњи рат води у одбрани своје слободе на ксју је непријатељ кидисао и да, користеђи се стицајем прилика, ословоди српско племе, које иековима пишти у аустромаџарско ропство?! Најпосле, драги господине Лапчеиићу, зашто се ве запитасте; при потписивању ре золуције ссфијскога митинга,

у којој се тражи закључење мира, за чији се то рачуи тражи, кад се зна да Бугарска, Грчка и Румунија не ратују, и да њима наје овај захтев потребаи?! На крају свега што довде рекох, имам да кажем још и бво: да, као Ваш дугогодишњи познаник и поштовалац, дубоко жалим што сте се својим учешћем на поменутом С(Јфијском мвтингу веома много огрешили о своју дужвост и као Србин, и као народни посланик, и кав представннк српскога пролетаријата, и као новинар и публициста. Будите уверени, драги господине Лапчевићу, да се противу тога Вашега поступка буне хиљаде српских пролетера и социјалиста, који славно и јуначки падоше у херојској борби крај Дрине, Счве и Дунава, а за свету идеју, која је под славом увенчаии српски сгег искупила јуначке синове Српскога Народа. Нађите пута и иачича, те се што пре оградите од со фијске пашквиле, која се појавила под насловом: м за мир к балканску федерацију“, а као резултат рада пролетерских представника балканских држава Србије, Бугарске и Румуннје. Ваш поштоаалац П. Нара-Радовановпћ

м Радничке Новине“ у броју од уторника доносе ово: „Из Солуна смо добили ово интересантно писмо од г. Душана М. Ђечко, ггмошњег трговца:

„Прочитао сам у „Р. Новинама“ чланке: , Њихов патриотизам“ којима чините велвку услугу с пском народу. Допустите ми да Взм чести там на оном лепом делењу лопова са опанцвма на I и II класу. Али постоје [овамо у Солуну и екстра лопови, а то су наша госпгда која врше набавку за српску војску, и то под јаком протекцијом овдашњег генералног конзулата Краљевчне Србије „Велика и важна открића имао бнх учинити Србима, а<о би се заинтересовали да пошљу једног нарочитог човека који би ме саслушао иа протокол овде у Солуну. До* шао бих драге воље и у Србију да дам своју изјзву; али ми је СЈветовао један поштен Србин да не идем тамо, јер ме не би пустили кроз Ђевђелију. Ово моје писмо можете и објавити у лисгу. Д. »е чко Кие Е§па1:Ја 295. 5а1ош^ие

Мањ’ то Нове аустро-немачке реаејвве БУКУРЕШТ, 5 марта. У букурешким војним круговима се говори, како се у Немачкој и Аустрији ради веома живо на формирању нових армијз, ко|е ће искључиио имати да дејствују против Грчке, Румуније и Бугарс*е. Као разлог за све припреме, наводи се незадовољство пре ма германским династијама у тим трима земљама које, како у Берлину и Бечу мисле нису довољно дисциплиноваке.

Г. Карп — Нев агемт гервнаниама Букурешт, 5. марта Под диречторством г Карпа бившег министра аредседника, шефа конзервзтивада, и личног пријатеља по:< краља Карола, почео је да излази лист „Молдава*' у коме ће да заступа идеју: наслањање на Тројни Савез.

— Птед вгжнни догађајииа у у Румунијм НИШ, 6. марта Овамо је стигла вест из Букурешта, да се у тамошњим ислиткчким круговима верује, да ће Румунија у најскоријој будућности да прекнне са својом досадашњом политиком. Видећи да је у народу врење, а под утиском снажне офанзиве, румунска влада је решена д* одмах по ззвршетку гарламентарних сед* нипа сазове Крунски Савет.

КОМУУША 10ЛИТНКА

— Нвпотпуност цеиовнмна п животне наинриице. Ееоград, 6. марта. Рађен на брзу руку ценовник о иродаји живогних намирница није потауи, није онакав, какав^би требао да је; овакав какав је данас, он оставља широко поље и одрешене руке продзвцима да иродају

• и пошто хоће. Разгледајући

свестраио ценовник дпш