Straža

Број 68

БЕ01 РАД ПОНЕДЕЉАК 9 МАРТА 1915

Гопи ^ V

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на поштн: на годнну . • . Дин. 12,„ шест месецп „ 5.„ три месеца . „ 3.„ једаи месец . „ 1.уелплата за нпосвсЈЈ.анств на поштп: на годину . . днн. 30,„ шест месеци . „ 15,„ трн месеца . „ . 7.80 СЛОБОЦОУМНИ ОРГАН јавног МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 ИЗЛБЗИ СВаки дан У б Ч пре ПОДНР. ТЕЛЕФОН ШТАМГ<АРИЈЕ 1092 ( и кајзе Цар ј)и лт пр»п:?>пује окупцвју Жријенша БУКУРЕШТ, 7. марта Услед енергичног одбијања цара Фрање Јосифа, да Италији уступи Тријент, између њега и цара Виљема дошло је до озбиљног сукоба. У војним круговима монархије боје се да Немачка не повуче своје трупе са јужног бојишта. У дипломатским круговима уверавају да је кајзер преко Било-а не питајући Беч, нонудио Италији да окупира Тоијент.

«т»н Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмпн. Цена утврђена. $Ј«плаћека се ппсма ие при ма|у. — Рукописи се не не враћају. □асма, рукописе, новац в ви« остало што се односи да лист, слатн власништву лнста.

Јављамо свима нашим ревизорима, којивам :у послали обрачун са новцима, да Немо им гг: ставити споразумно са другкм редакцијама, „ ._»е шиљање листа.

још јеоху о гуоптцпма интелигбнцпје

* Ми смо у једн ј рани;Ој ирилици, а једино у доброј и поштеној намери, опширно гов риди о страховитим и поражавајућим губитцкма које је у току овога рата претрпела наша интелигенцијз. Ту смо варочитс ударили глгсом на чињеницу да наши меро п ннк фахтори, а специјално наша впада, треба да позише строгог рачуна о шч./а и евентуалним могуностима да се интелагениија у дсвољној мери, а за догађаје и потребе које ће тек по рату да наступе, заштити и Сачува. Ми врло добро знамо колика је потреба и неопходност за јед ним интелигентним редом и кадром у опште у свакој зем љи, а напосе у Србији, на рочвто после ових великих догађаЈа. Јер после ових започетих и текућих догађајан рхггч у земљи који ће нам о* Чити физичку, териториЈалну окупацију претендованих земаља и крајева, настулиће духовна и културна окупација која условљава и показује потребу једне интелигентне и школоване класе у Србији. Право да кажем >, ми смо данас мобилисали сву нашу и војну а грађанску ин*

телигентну снагу и употребили је у циљу извођења ратних ооерацијл. Ми смо покупили и последње резерве и цвет наше интелигенције која је тек имала да уђе у живот и акцију. И многе смо из ње изгубили. Онај који је редов но пратио листу погинулих и умрлех нашнх интелигентних и школованих људи: лекара, официра, чиновника разних сгрука, професора, учитеља и студената, тај је морао запазити један очевидан и пора жавајући факат: да је њих много, врло много нестало. То је један болно дејствујући факат. Природно је да се такви догађаји какви се данас оди* "равају и развијају, да се такви планови и идеје к је се данас спрЈводе и реализују, да се таква слава коју смо данас стекли, не могу задобајати по цену малих и не приметних губатака. Али ипак, ипак — за наше мале и слабе резервоаре интелигеације — губитци су страховити и колосални. Ми не тврдимо и нећемо да тврдимо да се мо гло оперисати са мањим жртвама и да се радило раги пачки. Не, далеко смо од тога. Мч апсолутно верујемо у

добру вољу и разумну тежњу наших војних и цивилних чинилаца да свршавају данашње поЈлове са мичимумом губи така интелигентнах људи. Али ипак не можемо да останемо равкодушни према констатовању једног болно истинитог и очигледног фа^.та: да смо мзгубили невероватно велики број школованих људи, чијк ће се нестанзк и недосгатак тек по свршетку овах дог»< ђаја осегити и рђаво одазва ти на општи ток државних и нарсдних послова. Рекли смо да ћемо после ове »кције која има за задатак војничку, физичку окупгцију претендованихобласти, имати другу акцију, акцију на духовном и културном осво јењу и сређивању тих обласги. Наступиће финансијска, економска, просветна и цело* купна културна организација заузетих територија; а то се ни ;у ком случају не може известа без узајамне кооперације раззих школованих и нарочито спреманих људи. Велика територија коју ћемо по средством овога рата добити условљава и непосредно изи скује веома знатан број шко лованих и нарочиго ирипреманих људи, али ми их ни у најмањој, а камо ли довољној количини нећемо имати. И до ћићемо у један неугодан и противречан положај: да Ве лика Србијг има врло, врло мали број школованих и ин телогентних људи. Аонесум* њив^ј штети коју ћемо од таквог једног положаја имати, није потребно ни да говори мо. Све знамо са кгквим је мукама и напорима Србија до шла до једн >г истина не ве ликог, али солидног и достој-

ј ног кадра и реда школованих луди, знамо још да је Сг>би]а и поред њпа у великој ! мери оскудева 12 И гад замислимо још гору евентуалну м лућност: да останемо потпуно без њега Сваки дан све више и више сазнзјемо да је и Аустрија сав свсј школован ј^тосло венски елеменат — интелектуалце до последњих осака тила и упропастила. Сазвајемо да је сву идеалну омла дину и сву политички и национално свесну и поштену нножину Словена, нарочито Јужних Словена, повешала, поубијала, позатварала, испослалт у рат, речју, потпуно уништила! И према томе, неће бити ни мало чудновато и не* очекивано да ми уђемо у пре тендоване области и поседнемо их, не наилазећи ни на најмање елементе интелигенције. Аустрија је, свесна своје пропасти и својих последњих часова, похитала журно и без застајања да уништи и готпуно упропасти сав словенски живгљ, који се несрећом својом и злјм судбином налази у оквирима њене државе. Ока га у наступу беса и очајања готово у корену и системат ски уништава и упропашћује; она уништава све редом, без обзира, цео живаљ јли нзј* више страдају интелигентни елементи које у неколико хоће и да окриви за свој пред стојећи рђав и катастрофа лан спршетак. Имајући то у внду, наши меродавни треба у духу обезбеђења и сачувљавања по требног интелигентног кадра у земљи, да аредузму одлуке и мере. Треба да се постарају да све заостале псслове

који су несумњиво ужега 0 бима и размера, посвршавају са што је могуће мање губитака. Јер нзјзад шта ће нам пра* зна земља...

РАБ0Ш „Ззхваљујући Вам на племенитој пажњи према мојој оболелој жени, срећан сам да Вас могу изве тити да је она на путу потпуног оздрављења. Милсстави је Бог био лобар да мојој деци одржи у животу (и други пуг за време овог ратз) милу мајку*. (Бз кореспонденције једног председчика општине). А о оној незбринутсј и не* срећној деци, чији су родитељи страда^и на дан бомбардовзња г. председник није имао ни једне речи. Тако ти је то у свету дете моје!

Педи Пеџет т Сер Тоааа Лнптон Свима нами у Србији позната је величвна а племенитост душе кћери Велике Британије, Леди Пеџет, која је још за време прошлих рзтова указивала помоћ нашим рањеницвма, као и свуда где је помоћ била преко потребна. Ова племенита дама својим радсм и у овоме ратууказу* је нам обилату и свесрдну потпору и у своме напорном раду помзжући невољне, раз* бслелл се, а њено здравље бацило нас је у велику бригу и зебњу да се несрећа не догоди те у овим тсгобним да*