Straža

Стган? 2

СЧ ? А Ж А

јррој 68

нима — не дај боже — дајкад један храбри војсковођа изгубимо овако племенита до- улажући и последњу резерву бротвора, коме ће цео српски {прогив надмоћнијег противнинарод бити свагда благодаран (ка малакше, коме други баш

што ће Леди Пеџет бити нај боља награда за њена велика доброчипства. Здравље Леди Пеџет окре нуло је на боље те се надамо да ће наша племенига добротворка оздравити и прсдужи ти да ради на општем дсбру, да и даље светли поимером и пожртвовањем, каквим се је ргтко ко у овим данима могао да одликује. Леди П џет својим делима задужила нас је толико, да у срцима свију насСрба, дана: и за сва времена, заузима вид« но место између сних, који нам у овим судбоносним данима ооилно и свесрдно иомагаше да нстрзјемо у Оорби која нам је опредељена. Поред Леди Шџет, српски је народ у овоме рату стек: о још једног моћног пријатеља у личности сер Томгса Липтона сина гордог Албиона, који је својим доброчинсгвима иста као сву величину душе своје високо културне наиије! Како ]е то лепо кад један богат човек са својом широ когрудошћу и далековидошћу зна да изабере баш оно место и онај моменат, кад и где тре ба да се појави његова п^моћ, ко]а је начи у данимз и:кушења саш сад потребна. Сер 7омас Липтон јс у о воме рату указао нашем народу велику потпору којој се наш народ није ни надао, ко која је помоћ тим слађе пала на душу нашу као најбољи мелем на болву разу, те је овај племенити човек својим доброчинством цео српски нз род необично много задужио. У неравној борби са несраз. мерно многобројним, дввљачним и подлим непријатељем, кога смо и ако малсбројнији, изнурени ратовима са Тур ском и Бугарском 1912-1913 год., ипак до данас ссвршево потукли и разбуцала аустроугарску војску на нашем фрон* ту, — Сер Тома Лаптон ука зујући нам тако обилну но моћ, дав-|јући нам лекаре и ■ стала изобилна средства и материјал у помоћ нашој војсци, — исто толико чини као

у судбоносном тренутку из ненадно пригиче у помоћ и спасзва ситуацију. Пронацљивост, увиђавност, брза а при томе сбилна помоћ Сер Томе Липтона допринела је, да је мнсги рањеник и обоаео српски војник од смрти отргнут; а какв I и ко лика је то добит за нашу изнурену и ратовимз смањепу војску, — то се већ сада о сећа у јакој мери. Толиком својом олеменитсм дарежљивошћу, С?рТома:|е међу нама поставио себе ду готрајан и велччанстврн споменак, који ће српск< народ високо ценити и пошговати. Ова два чеда велике бри« танске Краљ?вине, богата и са правим осећ ‘ј ма хришћгнске тужности и узвгшенеду* ше човечип-, — задужише народ српски нео^ично А шта до данас учинише наши милионари и на ши богати трговци?! За скупе паре државне, хра не српску војску песком, обувају и одевају је трулим материјама, лажу и пљачкају грађанство. Убио их лебац српски. Ј. П,

КРОЗ ШНБУ Јадан грб Бип је држзвни чиновник. Али он није био својим положајем задовољан. Тежио ј * за вишим образовањ^м. И једног дана лупио је шамар др жаваом чекмежзту и по.л? ове афере са чекмежетом његова жеља била је испуњена: отишао јг на више образовање у пожаревачку Сорбону. Школујући се и спремајући се да овој земљи користи својим новостеченим знањем, он је после вишегодишњег ираљежног радз, наоружан коло салним знзњем изишао из Сорбоне. И вгћ после неколико дана на новим београдским фирмама под сјајним сунчшим зрацима снажно је од сјајивало његово име. Пре неколико дана видео

сам га. Са злзтнвм цвикером, облигатним камашнама, безпрекорвим и на струк шињелом, са официрском шапком, на којој је блистзо некако тужн: грб, ишао је он поносан као паун. Јадан грб. Како ми га је жло. Како је некада победо носно с]ао над тврдим зидинзма пожаревачке Сорбоне, а кгко сада тужно Одсјајује на шапки Јадан грб. Како ми га жао.

(1

[

— Кргљ т новинарм. — Краљ и аојна. — Еиануел и Виљеи. Бепгијсни нраљ. — Две струје. ,Иредеитист«‘ РИМ, 5 марта И поред свог ретког демократизмз, ипак талијански краљ спзда у ред оних крунисавих људи, до којих новинарска шкрабала ретко допиру. Краљ Ем' нуел необичао цени значај штзмпе — он чита све лис т ове и све важније чланке даје да се исечу, па нх сређује у својој Гжблиотеци — па ипак пн т-мч великог неповерења у новинаре. Он то и не крије, Постоји анегдота, да је при свом ступању на престо одбио да у кабинет уђе један угледан политичар који је иначе био професионалан новинар, Па ипак једном француском новинар/ пошло је за руком да се до вуче до краља и да процуња мало по римском двору, те да неколико скица пошље своме листу. И ево шта о томе пиа;е: Тадијански краљ придаје овој војни великч значај, и чим се одвоји од државних послова, он са шефом главног штаба и шефом свс је војае канцелараје неуморно расматоа велику генералштаб ну карту и проучзва ратне операције Неки пут у таквом разгледању дочекује зору. Врло честс, одкада је рат, позива он у двор генералитет и тада се пркреди ратна игра. Говори се да краљ после сваке ратне игре бележи у нарочити нотес имена офицчрз, који покчжу успех.

ФЕЈБТОН ■ 1 г и ■■ ■■ ■ ■ ЈСобоеелцн и елекшрика ^Једна сцена у Новом Седу Новоселци су нарочитараса или сој људи као напр. Па лглулци или Дорћолци. Новоселац не може нигде на другсм месту да станује осем у Новом Селу. Он се нигде ве осећа тако добро и у свом елементу као у Новом Селу. Онај ксји се тек настани у Ново Село њега називају дошљаком. У почетку се дошљаку никада не допадне живот у Новом Селу, али доц ннје и сам се „поновосели," хоћу рећи: постане Новоселац и не мсже тако лако да напусти Ново Село. Па и ја сам ргнијих година становао сам увек на Терезијама и:;и у близини Терззија (у глав

ној чаршији, да се послужим јези^ом Новоселапа). Ал 1 , од пре гедину и по дана настанио сам се у Ново Село. Где ј р станујем то и није Ново Село већ је ранвца или почетак новоселске територије. Ја некако станујем, између Новог Села и Врачара, управо у „неутралној зони“. Али, додиром новоселгке територије и пссећввањем кафана на новоселској териториторији. ја сам се асимизовао и постао сам већи Новоселац него ови прави и рођени Н< воселци! А како се оает инеби асимрловао кад су они пуна духа и оригиналности. А што је најглавније Новоселци се сла* жу узајамно. Истина, то морам признати, — по кад кад се умеша и прија батина на розито кад је у питању каква Новоселка. И г.нај ко је увређен, у том случају, он о бично излупа своЈа дуеланта |или ривала жестећи се обич-

но потрже речп, као кебу иза паса: „ја сам Новоселац" тс му звачи: да је он командант армиј ! После оваквог чина обично дођу 2—Зжандарма, вежу га и спакују га у главњачу. И онда његово звзње: комгндант армије, изиоси шафоље из собе № 5 у главња< и. Него ја се удаљих од главне теме. Дакле, при свакој новој по јави или новини, која се уводи у живот у Новом Селу, они се обично радују и сваку практичну ствар врло брзо примају. Што значи да су у томе погледу модерни људи. Кад је први пут прошао трам вај кроз Макензијеву улицу, они су га крстили: „Новоселац.“ Оно истина, на табли пише: „Савинац" али ни то ништа није сметало, да га они за свој рачун друкчије крсте. Тада гу Новсселци, дачле у част трамва|з, приредили пијанку, веселили се целу ноћ.

Одмах у почетку рата из-Ј међу галајансчог краља и ца ! ра Виљема измењена је препаска. Нз до данас још нико није успео да сазнатзјну, коју садрже та два писма. За њу знају само краљ, крзљица и краљипа мати. Сноју поеписку са својим савезаицима крзљ и данас о држава. Па ип к му то не смета, да одржава такође пријачељску преписку са својим та стои, као и са својгм даљним рођаком, белгијгким краљем. кога крзљ необично цени. Јед ном приликом, одмах по рату на неколвко дана, краљ је у једиом ужем кругу речао: бел гијски краљ је онакав владар каЈВог ја з/мишљам Кад небих био крзљ ј дина би ми жеља .била да будем његов поданик! У двзрским круговима, или још боље рсћи насамомдво-1 ру воде се дзнас огорчена борба између двеју струја: германофилске и франкофилске, илј- боље рећи англофилске. Германсфили су се скуаили око краљчце матере, која је ве/.ика кнтоличлиња, и нагиње Бечу, и /ковеколико „врховни' нристократа, ксји су женидбамз V сродству са Аустријом Мађарском или Немачком. Шеф ове групе је сињор Полемснти Кри.пи, синовац пок. државзика Криспи. Франкофили ил 1 англофили. скупили су се око краља и краљице. Међутим, они с/ да се и даље одржи неутралност. Сем ових група постоје и „Иделентисне ‘ који траже пошто пото рат. Прнврженицч ове ратг борне струје су пле мићн, гећиком млађи људи, који су дуже време провели гто Француској и Енглеској Ова група у почетку неопажена добија све важнији ка рактер. Пре извесног времена њој је пригсло неколико истакнути]их виших официра из армије и флоте.

Штанпарији Доаг. Гретз ада и Друга шЈтреОва је јздна девојка за шијање ковинг.

Тим весељу увек присуствују и новоселке. Новоселци се од ликују тиме, шјо они у дру штву са својим женама седе у кафану. После телико врекена до бисмо понсва и слектрично осветлење. Како је до тога дана, Ново Село било „у жа лости" кјко то они кажу, то су они врло ретко н излазили у кгфану, а бало је и ризично излазити на улици, јер многе рупе и јазбине спреча вале су им изчазак да се неб* стропоштали у рупу. Сад је Пово Село опет оживело. Новоселски корзо је про радио и продужио се чак до „Славије*, јер целом Макензијевом улицом блешти гала осветлење. Код „Славије* се задрже Новоселии и одатле баце поглец на Теразије, које је лепо осветљено, те изгле да као каква величанствена пакоргма у биоскопу. За тим се враћају опет горе да би

ГПК! I бш — Пасаров код Гунараса СОЛУН, 6. мзрта, Бугзрски посланик при атинском двору посетио је министра председника Гунариса а са њиме је дуго ковфери. сао. У круговима блиским влади говори се да је Пасаров у име софиске владе деманговао све гласове о мобилизацији бугарске војске г о качвчм непријатељским на мерама према Грчкој. У бугарској нико и не помишљг! ма на какве мере, које бн биле уперене прогив Грчке Одмзх после пве посете Гуеарис је сазвао минис.зр ску седнчцу, на кој >ј је чтаноке влзде уп заао са изјавом г. Пасзрова

„(Ш1 М" - Ру ско иишљење о унешћу Грчне у анцкју оукурешт, 7. мзрта Оваио се всћ неко-икодана бавч један чл ј. р< ске аристокрације (е^ез Љубанов, секретар амбасаде у Риму). У разговору са уредником полузваничнсг „Вииг рулз“ арнстократа је о учешћу Грчке у акцију овз река' : — Мн ј м > дов љно снажни да победиио наше н<.пријатеље. Учешће Грчке. према томе је потлуно непотребн). Што се је ипак очехивало да и она уђе у акцију, т•> је ба* ло збсг тога, што је Саоразум хтео да и грчкч нартдиз оке војне изиђе уједињен. Међутим, у Атини су учешћу Грчке давали сасвим други карактер. И могу да вам кажем дз је 10 много боље. Јер учешће њено изазвало ба кемиле сцене због Дзрданела и Царигрзда као и нских острвз у Јеге]Ском Мору.

Генерал Пеџбт у Крагујевцу Јуче пре подне у 10 часова генерал Пеџет отпуговао је у

око 7 ч^сова свратила у кафану на пиво. — Мила, хајдемо на пиво, тако п/рдснира Ђокица г-цу Милу на корзо-у. — Хзала г. Ђокице, ие смем нисам питала маму, г.равда се Новоселка. — М >ре, остави се тих чаршиских вицева, ја с*м Нов. с«лац, имам рзчуна да частим пази како блешти од електрнке наше славно Ново Село! И после крг-ћег споразума ул?зе у кафану. У једној малој и привагној кафаници, која је заоачена^ седи у једном углу иза пећи Бата хармуникаш а уз пратњу своје хармунике, без „глајхтома“ пева нову песму: Та зар је морала доћ' Она проклета н >ћ Када си драгане мој Понј’о у крвави бој! Ти си Марице Јарко сунашце!