Straža

^пп! 69

БЕ01 РАД СРЕДА 11 МАРТА 1915

Гопина V

«т*н Редакције и Админ.: Косиајска ул. бр. 22.

Огласп се дају у Админ. Цена утврђена.

5 }#слаћеиа се писма не прп • оају. — Рукоппси се не ие враћају. Шема, рукописе, новац в <јв* остало што се односи .-,а лнст, слати власнпштву листа.

СЛОВПДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИИ ЉЕЊА тедефон уредншлјтв.. 1092 Излази сваки д?н у б ч. пре ПОИН

Адреса 8а телеграас. .СТРАЖА” - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: ва годину . • . Дин. 12.. шест месеци . 5,, три месеца . , , једаи месец . , 1.ре- гг.ата ва ииосисиамст* на пошти: на годину . . диа. 30. , шест месеци . , 16. . три м<*сеиа . . 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ПШЕМИСЛ ЈЕ ПАО ПРЕД ПАДОМ. — ПАД ПШЕМИСЛА ПЕТРОГРАД. 8 марта (зваакчно) Испад посаде у Пшемислу извршила је 6. марга цела 23. дивизија хонведа састављена из 2., 5., 57. и 8. пука. Заробили смо 107 официра међу којима и команданта 2. пука и 3954 војника и запленили смо 16 митраљеза. Заробљеници изјављују, да Аустријанци имају веома много иогинулих и рањених. . , НИШ, 9. МАРТА. После огорчене борбе посада Пшемисла је капитулирала. Заплењен је огроман ратни материјал и заробљен је огроман број непријатељских војника и официра.

Наше поште

Ни у једној државној установи у Србији нема већег мурдарлука и хгоса него што је то у кашој пошти. Дошао је аа начелника — шефа, чзвек од струке, од кога се највише очекивало да ће преуре дити пошту. Кад је данашњи начелник дошао на тај поло I жај, добио је из унутрашњоI сти од поштара и поштанских • чинснника једно кило честитI ки у којима се изражава бла I годет. срећа за поштанско*те: леграфску струку доласком I његовим за начелника! Најласкавије жеље у тим | честиткама изражавали су по; штари за будућност наше поI ште. Далеко би нас одвело I кад б« само неколико од о { вих цитирали. Главна је ствзр, ј да су сви поштакски чиновници с највећом радошћу и а одушевљењем примили вест о з његову постављењу. И данас } се ево навршује четири го1 дине његова начелниковања. 3 < Човек мора бити објективан зј и непристрасан кгд доноси « суд или критику о раду ње )С говом за ових четири године. < Да лиједанашњи тчелник учинио ма какав напредак у администрацији даше поште?

Да ли се ма шта изменило у пошти што би ишло у прилог брзој и пргвилној фуик цији нгше пошге? Да ли је одклоњен онај «аос, мурдзрлук и немар који владзју у нашој пошти? Не! Не! Не! И поред тога што је даI ашњи нзчелникмногобројним расписима и на[еђењвма пласирао некакве и^еје и реформе. ми дгнас стцимо, у погледу поштанска сасбраћаја горе него шго «о икада стојали! Данас ве, шше него икад, жали публЈка на неуредност поште! Цанас, више него икад нестаЈЈПи^ма и новине на пошти. Нема дана аданам читао ци или ревизора в унутраш њости не шаљу шсмене протесте о гоме хаос^ и неуред ности нгших пош 1 . Грехота би била рећи: да :у сви пјштански чиновниш узрок овој нашој с пштој есрећи. Па од куда ова неу)едност и мурдарлук на поши? И ко је за то крив? Данашњи начелнк пошта, са (»ојом саремом! енергич ноа ју дотерао је отле, да је сЈпска државз фрала по ред те његове јаке преме да

ангажује стручњака из Немачке г. Мозелмана, те је на тај начин наша поштанско-телеграфска струка, а за велику несрећу, нашег народа, плаћала два начелнака! Тога примера нема нигде у историји пошта. Што значв: да је данашњи нзчелник индиферентан, оће ли публика имати добру пошту или не. За њега је главн! ствар: да прима плату, додатке и да тај но ортакује са појединм ли ферантина, да одужи онај дуг што га је направио у афери с маркама; да унесе силну корупиију и интригу међу своје подчињене органе да их завади па онда да влада. Сакупиз је око себе једну групу људи, која ведри и облачи поштом, са свима њима је у интимној вези, и како му они реферишу снако и ради. Нема претензије да се лично завнтересује за функцију поште. Ниједно његово н ређење се не извршује Јер га нико од чинјвника не плитује по што је он сам пун фета и порока. Свака казна изречена над поштарима, повукла би или извукла би из прашине какву нову прљаву аферу. Кажњава сзмо ниже чиновнике али оне који су стварио одговорви не сме да узме на одговор. Но сасввм је споредно да

ли је овај или онзј крив за ову неуредност на пошти али, лублика ииа право да захтева да пошта буде пошта а не легло ха >са. Дшт ћени имају право да се жале за накнаду оштете. Господин министар, у интересу доброг гласа и праведне ствари овог народа, тре бао би да обрати мало већу пажњу на пошту и њезин рад, а они кгји неће да раде, с њима треба поступити по за кону. И ми се надамо да ће данашњи министар увидети ову потребу.

КРОЗ ШИБУ Један наш читзлац пише: — У мојој —Таковској улипи станује и једна рентијерка, која је странкиња. То њено странчарењ*. гш <10 је тако далеко, да је и свој нов?ц, од кога вуче знатну ренту, дала у завод, који је обе лежен као аустријски. Но њ пак, њојзи није ни најмање сметало да се београдској општини сбрати за помоћ, тражећи новчану потпору и дрва. И општина јој је дала Међутим, за време прошлих ратова она је са својег прага на јурила неколико члзница одбора, које су дошле да купе побровољне орилоге.

1нм 9 П)1Ц11 — Хапшење п протаравање стра наца у Цариграду. Букурешт, 8. марта. Једна личност, која је допутовала из Цариграда прича о зверствнма и насиљима која се врш? над странцима у Цариграду. Велики број странаца, нарочито Срба и Руса, који в?ћ толико година живе у Цариграду, где и сво,е радње имају, протерани су у Азију. Амерички амбасадор и талијански амбасадор посетили су великог везира и протестовали против поотеривања.

- Звшто је Итатија одбапа преговорс о тернторај апиав* коапеиаација.а Букурешт, 9 марта Одбијањ; Игалије да пре* говара о територијалним компензапијама на рачун АустроУгарске, изазвало ]е у овдатњим владаЈућим круговима сензацију, јјпошто се румунска влада управља у својој спољ ној политици према Италији Једна добро верзирана лзчност блиска влади, тврди, да се Братијано одмах по одбијгњу талијаиске владе обратио Риму, одакле Је извсштен, д