Straža

р>оо* 73

С Т Р Л Ж А

С.Јоа*** 3

пи су намеравала да успоставе своју власт над народима континента. намећући им, не узајамну саободу, него пО' корност Немачкој. После рата ми и остали народи Европе треба да можемо да живимо без вечних претњч које до« лазе из уста милитариста, без одсјајива 1 Ба оклопа и без зве кета мачева у њиховим канијама, без непоестаних позивања на неко саучееничко не= мачко небо Ми треба да живимо уж^взјући безбедно право на сувереност, на независност, на једнако.т и на слЈбоду“ (Ачлаузи).

Г№ 8 №188 _ Вашна нинистарска седница у Атиип СОЛУН, 12 марта. Јуче се у Атини састао Министарски Сзвет под краљгвии председништвом. У доброобавештеним круговимз гсворе дч је на овој седници ми нистзр спољних послова реферисао 0 односииа између Буг-рске и Грчке. Гунарис, шеф владе, изјзвио је једнпм страном кореспонденту, да Грчка није изршла из свог резервисаног држања услед тога, што је њен спор са Бугарском у то време био на мртвој тачци и посгојала је бојазан, да Бугарска не предузме какве непри ) атељ , :ке кораке, за вре^е док би Грчка била ангаж >вана у акцији.

НРОЗ ШН5У Лука Аустријанац Ево већ је прошло недсља дана како је Средишаи Одбор ићшао у Милишвћевој циглану грдну количину скривене роб^, из ксје ће се Београд снабдевати чатавих 6 месеци. Лука Милишић Аустрија* нац, пренео је ту робу у времену рата и то на коморџиским колимз; зна се да је Лука аустријанац на војној дужности био у београдској војној станици као обвезник VII пука; што значи да је неко знао за ово интересантно пресељавзње од војних

власта јер је он ту на дужности био. Молимо надлежне да учине што треба да отклоне Луку' аустријанца вз Београда.

Штанпарији Драг. Гр&тарића и Друга потрзОиа јв једна девојка зз вавијш новине. Пратпиата на „Стражу“ ггаНв |ша тт нзевчвг.

„Стража" ће кроз неколико дана почети да доноси низ чланака пзд називом:

— Пре три месеца. — Оптужбе из војске. — Образовањс скупштпнске анкете за преглед лиферованих опанака. Влада Илић, ЈЦџвко Богдановић браба Ристић и остали. — Во.кв '1 су оианци лисфеј>овани — Бегство лифераната — ,Боље то. него у ров “. — Тривун Радосављевић. Шта ради Блада Илић. — Како се брани лопов Живко Богдановић. — Колико је држава оттећена уфОО.ООО динара. — Мишљења народних посланика и политичара. — Народна Скупштина брани лопове. — Пред иследником и робијом. —

Обраћамо читаоцима, нарочито онима у војсци пажњу на овај низ чланака, који су писани и објективно и документовано.

Псиеи Стој. Новатћу Данас ће сс едржати помен пок. Ст. Н ваковићу, пред седаику Ахадемије Наукс. №« ештет мјг Јуче је стигла у Ниш иовз енглеска санитарна мисија са 3 лекара и 12 болничарка Енглеског Црвеног Крста и 2 американска лекзра. Лзкррске иг.те Г. др Милан Радовановић угледни београдски лекзр јако ]е оболео и не напушта состељу. Г. др. Тома Незбет, одпу товзо )е у Солун, да дочекз нову америкааску мисију зз Беогрзд. Оболео Наш стари учитељ г. Михаило П. Милошесић, вршећи војну дужност и ако је пре валио шесету годину обоаео је и неколико дана ке напушта постељу.

Желимо му што скорвје оздрављење. Ш еиротвњеког Јавља се с^ротним породицама које примају помоћ у првом сиротањском реону да увек саме лнчко дођу за но вац јер им се ин че н(ће исплатити. Штп Општина београдска деле гирала је три општииска ч^сника који су већ отпутовали у унутрзшњост дз набаве брашно за Беогрзд. Фгнд Сршм Учаникз Г. Ђође Глишић, трг. из Пожеге, походио је 14 фебруара све године основну школу у Богданцима и при ложио 20 линара фонду сиромашнк.х ученика богданске школе. Цигвр-мпир Јуче је стигла у Бгоград већа пзртија цигар-пзпира и одмах је сва количина рассподата. У управи монопола раздата је одмах а продавцч су их одмах за тим преарода-

вали војницима по 0,15 п. д Јпродавнице Средишни Одбор одкомадатзко да погрошачијће објавити накнздно. купују после од ових војнвка ио 0,20 н. д. коиад Цчгар-папира сад опет нема и ако га има купује се из трећих руку п:> 0,20 п. д. комад. Где је та контрола и зар овоме злу не м >же дасестане нз пут! Ош нема зоаа На Смедеревском Ђерму и целој тој околини нема опет воде. Молимо Државаи Фд бор да реквирира плату у* правн ; ка воцовода по закону о помоћи невољнима у рату. Овд продивннца Сва роба која је п > закону реквирнрана од сопственика уцењчвача смештена је у зградк Главне Државне Продавнице За Ускршње празнике грађанство ће моћк всћ да купује намирнице које буду изл 'жене прс даји и којих уха V про давнипи. Ов^рз њ^ о ве

Држање Бугарске — Јуда остаје Јуда СОФИјА, 9. марта БугарСЕСг листови јављају, да је оредседник министарског савета Радославов казао јуче, на |рдном приватном с&упу скупштинске веНине, да Бугарска мора истрајати у своме положс*ју исчекивања, све дотле, докле интереси земље не буду нзлагали нову политику. Радосл?вов је демантовао глас о промеаи кабинетз. ОКИЦЕ — Божјн указ Г. Уредниче, Читао сам више пута у београдским лисгсвима: „Последњи број „Сроских Н>вина“ публикује омањи полицигки указ и т. д. Међутим, ва кисте прим тилида један беогрздски лисг доноси на четвртој страни, која је у овом случају службени орган Господа Бога на небесима, а >лазни му је уредник Архангел Михаилс, који носи укгзе на потпис код Господа Бога, а они добијају своју званичност кад се појаве на четвртој страни тога листа који некад иззђе и на осам страна због тих силних указз.

пл 34 шгр«

Ватмје у отрарЈама ЛОНДОН, 9. марга, — Рајтерозој Агенцији јављају са Тенедоса, да су 6 — III ушле у Дарданеле шест оклопњача, зли да се оиерације, зб >г рђавог времена, нису могле наставити, ЛОНД Н, 11. гиарга. — „Тзјмс у“ јављају 9—III са Тенедосз, да жестск северо-исгочни ветар онемогућава већ три дана сзако предуз ће на мзру. Мисли се да Турци то време иСћора - шћују да оправе своје оштећене оагерије. Десет оклопњ^че савезничке флоте још се налазе код Тенедоса. ПАРИЗ, 9. марта. — „Тан“ јавља, да је крстзрица „Ендонт^бл" стигла у Егејско Море.

— Милена! Отвораше се врата и на њима се указа једаа млада, лепа, једра Босанка. — Шта је, ђедо? ) пита она, ша приђе, спазивши нас да се поздрави. Она нас хтеде, по тамошњем сељачком обичају, оољубити у руку, али јој ми то не допустисмо, што ју је, изгледа, као зачуднло. — Донеси млијека и љеба! иареди стзрац. Девојка изађе, а старац нас погледа радосним погледом, па упита : — Јесте ли ви Шумадинци? — Јесмо одговорисмо ми. Старац нас опст гледа, види се, мило му. — Е, сунце вас огријало! Ја остарех чекајући вас и вала Богу дочеках, да вас видим. Сад не марим умријети! — Дође време да се и ви ослободите, рече један од мојих четних другова.

— Безбели, човјече! Доста и ми трпљесмо овеШв>бове. Да ти је само знати шта смо ми све поднијела! Дз гаднијех ствари, да ружнијех дјела, што су их они починили! Само кад бих вам могао све испри« чати... Ми га замолимо да нам све прича. јер нас то интересу]е. — Добро, добро. Самоћемо мало прво ручати, па ћу вам пошље приповједати све што се сјећам... Ал’ сам све добро запамтио... Гаднијех људа! У том наиђе она девојка носећа у једном 6’карком суду млеко, а под пазухом један хлеб. 0( а то спусти на један пањ, донесе и неколико кашика, па стаде у крај. — Сједите, браћо Шума динци, да мало ручаио! понуди нас старац. Ми седосмо око онога пања а с нама и старац, надробисмо у млеко хлеба и почесмо кусати кашикама. Кад поје-

досмо све, поседасмо око ватре, а старац поче: — Имао сгм двадесетак година кад саи дошао у ово село. Овђе су жизел« сами Турци и ја се погодим код Једнога аге у службу. Саужио сам неколико година и сачу вам мало пара, те купим нешто земље тамо даље, на крзј села. Ту напрзвим кућицу и оженим се, а мало ври јеме потом роди ми се син. С>.дам-осам годиаа доцнаје умрије ми жена. Ја сам радио и куповао мало по мало земље, те е нијесам бојао да ћу бита гладан. Онај ага, што сам ја код њега служио, умрије, а ја купим његово имање, само једна кућа остаде у рукама његовог син , која се звао Мухарен Био је то ружне нарави човјек; био је пакостан што сам ја постао газда и шго сам купио имање његова оца; врвјеђао ме је често, али

сам Ја трпљео. Он се спријатељи са џандарима, па је сваки дан одлазио у џандзрају и тамо се са њима договарао, како ће ме уклонити. Љубо, тако ма се син звао, беше напунио деветнаес™ го дину и ја га оженим ђевојком из једног оближњег села. Пошто сам ја в*ћ био почео стзрити, Љ/бо остане код мене у кући. Једно всче, у јесен, прије њеколико година. сеђе мој Љубо на једчн пањ пред кућом, да се одмори од посла, а Мухарем п;к ђе поред њега. Љубо иу назове „д^бро вече“, а Мухарем се окрет„ Ј , па га поче псовати, и налети на њега да га удари. Љубо се уклони и рече му, да га не бије, јер му ништа криво није урадио Мукарем се разљути, те оде пргво у џандарију. Сјутра-дан сто ти^неколико џандара у моју кућу, а за њима уђе и Мукарем. Ја ви-

ђех, шта ће бити, али не см]е дох нишга друго до ћутатаЦандара свјезаше Љуба и оћераше. Сна мн поче кукаги и ударати се у груди, те једва мало умирих. Послије подне отидем у џанцарију, да видим шта ће даље битв, а џандара ми рекоше, да је Љубо хтјсО убити Мухарема, па су га зато ОСудили на двије годивс тамнице. Јаимпочнем причати, да то нејеистина, кад ми један од џгпдара подвикну: „Чувај се старче, да а ти не одеш за њим!' (Наставиће се)

Скушчша

Велику количину поштанских ерпскпх марака има нв продвју. Упитати уредниипвЈ овог листа.