Straža

Број 80

*ина V

БЕ01 РАД, 21 , 22 , 21

Гпн Редакције и Адаин.: Космгјска ул. бр. 22. .>гласи се дају у Админ. Цена утврђена. I аолаћена се писма не прн Ј,ч|у. — Рукописи се иа ие враћају.

Ј саа, рукописе, новац и иа остало што се односи је лвст, слаги власништву листа.

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.ч 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излази сваки дан у 6 ч. пре подне.

Адреса ва телеграме; .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: на годину . • . Дин. 11, шест месеци . б,. три месеца . . *.. једаи месец . , 1.'Фетплата за ивостранст10 на пошти: на годину . . дин. 30., шест месеци . . 15.. три месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Христос В Нашим читаоцима и пријатељима и прапо слаппе и католичке пере, пајсрдачније чести тамо свстли прааиик Христовот ВоскрснуТш!

Гле новог Галилеја

Хриетое Ваекрену! Ваиетиму ВаекренуТ Тим се поздравом данас поздрављају смирена Хриаг ћани у свих пет делова света Тим узвишеним поздравом по здрављају се данас милијони стежући један другоме топло руку и честитајући велики празник Христовог Васкрсења. После мучења и гањања, после мученичке смрти на крсту Христос је васкрснуо и издигаг. се на небо и сео са леве стране свога Господа Оца.

И синуше нови дани нове среће, и српско племе, које под туђанским игом није смело ни кандило да припа и пропевало је славећи Гос тода Бога. Али... И опет се тву коше црни облаци над срп ским небсм, на којем се тек беху показали ведри облаци. И опет рикнуше топови, вриснуше брзометке, синуше оштри ножи. И Галалеј, спет, мету Крст на своја лтђа а аође путем, који води потпуном Васкрсењу: Уједт њењу Српства. Христос Васкрсну Ваистину Васкрсну! И теби Србине на лому И гладки и сити и здрави и бо-1теби вој чцче што с пјшкси

Христос Васкрсну Ваистину Васкрсну! кружи данас дуж земљи ног шара и њиме се поздрав љзју и богати и саромаси и I

лесни. Њиме се данас поз дрављају и убоги просјаци п крунисани владари. Христос Васкрсну Ваистину Васкрсну! струји дангс цедим светом и буди у нама слатке осећаје слатке наде. После страдања Христос је умро да Васкрсие и да се попне у небесне висине. За нас, Србе, значајан је данашњи велики празник. И ми страдасмо као Исус Му ченик, и нас су вековима му чили, вековима кииили, веко вима смо носили свој крст, еа који нас непријатељ хтеде да разапне. И као што је Христос умро да би Вгскрснуо ми смо изгубили своју слободу своју незавасносност, да је после пет векова робовања опет повра тимо и да је истакнемо на висину. Пет вековз ртбовања, пет векова самртзих трзаја, пет векова очајавања у тјзи и плачу. И дође дан Васкрсења и Српски народ предвођен својим храбрим синовима збаци са себе јарам Турака изасну нов незавасан жшот. Али ово Васкрсење не би потпуно. Требало једапрсђе још доста времсна, требало је да се прође кроз низ искушења, требало је пребродити силне препреге. И Српски народ као некада Галилеј стрп љиво је сносио недаћуживо та, и клецаЈЈћи под ударцима судбине носио је Крст страдања даље. И наиђоше нови дани, дани који су предсказивали нсву срећу, нов> благодет: под снажним ударцима српске деснице заљуља се и по други '•опли Стамбол и српски сељену слободне крач, пушПраз- у руци с^гоЈиш у рову и че каш тренутак, па да или псгинеш или победиш. Христос Васкрсну Ваистину Васкрсну! И теби брате још неосло* бођени, што цвилиш у ропству. Знај да ниј? далеко онај дан када ће тзоја равнапоља, твоје цвс-тне ливаде, твоје плодне њиве походити Српски витез, завриштати бесни ждра ли, загрмети топовл, сенути оштрл ножа, Христос Васкрсну Ваистину Васкрсну! Српски народе где гсд те има и знај, да се српски народ збио у једну ш пробојну фалангу и псшао да ти на вр ховима својих убојних ножа дарује слободу, кго што ју је даровао и Косовском Робу. А када из ове неравне бор бе изиђе као победилац сви ће узвикнути: Гле, новогГа лилеја. Христос Васкрсну Ваистину Васкрсну!

Епиграм Стари Фрања мач обара После стида и шамара — Не, ја нисам рата хтео! Муца тужно и проклиње — Виљем ми га наметнуо! Проклето му име било, Бог и вера нисам хтео Јер га не бих — па ни смео! Бонио

францускп учшпели

Према статистичким иодат аима у Француској имг око 25.000 учитеља. Од овоп бро ја 13 000 хиљада је от. шло ла војну дужност, и до гада је 600 погинуло, 110 за>об љено, а 2000 је рањено.

смо неколико речи из исто • | рије постанка Дарданелских утврђењ?. Данзс да прсгово римо неколико речи о самим утврђењима, којима је Дардакелс«и мореуз нзчичкан и која у Савезничкој акцији према Цариграду игрсју тако велику улсгу. Сам Дзрданелски Мореуз дугачак је некаквзх 75 км. а ширину варира између 1500 до 7000 метара. Но и поред овако велике шр.рине Мзреуз није плован по целој својој ширзни већ сзмо дуж западне обзле, и то само за 200 до 300 метгра шириве. Остали део ширине плићж је. У својој предњој половини Мзреуз је нач зчкан батери јама и редутима за пешадију. Но, готово сва ова утврђења старе су конструкције. Батерије су већином са згданим унутрашњим нагибом, а топовске табле су од камених плоча. Само код неколико ба терија (на уласку и изласку Дзрданела) блиндирани простори су од бетона Код свих осталих су само зидани сводови од цигле. Пешачка утвр ђења су тако исто стари зем љани редути са нешто мало зиданих заклоњених простора. Топови су тешких кзлибра старијег модела. Само Дарданус батерија има брзометну артиљерију. Ово се правда тиме, што су Турци раније увек стрепели од акције пре ма Цариграду са црноморске стране, те су Босфор утврђивали модернијим батеријама и наоружали их савременом артиљеријом. Дарданелске батерије су гушће груписане на улазу и у средини дзрданелског теснаца. Поред тешких батерија посто]е у Мореузу и лаке ба терије, које служе за брисање мртвих тренских углова око батерија, као и заобасипање бродова шрапнелском ватром у блиској борби и аа одбијање јуришних колона. Тако

пе^алшким утврђењима за заштвту батеријз и одбијање непрвјагељс<ог искрцавања Пре савезничке акције у Дарданелима, батерије су биле ио ниже означеном прегледу. Међ^тим, од како је Савезничка флота почела да грози Дарданелима. Немци, к јируководе одбраном, и извршили неке измене како у погледу врсти батерија, тако и у њиховом наоружању. Оао је у толико вероватније, што се говори да су Турци и са Једрена повукли известан број тешке артвљерије. А- На евроцској страни Ертогрул (исторвјско тур С<о име). Пегоадијско утврђ?ње иа доминврзјућем вису сшљњег дардзнелског отво Снабдевено је са 2 ду пчка топа калибра 28 см. (рекогносцирајућа оруђа). Сед ил бахр (значи „зат взр мора") Батерија на самом улазу у Дардзнеле. Има: 5 матких топова калибра 28 С1. и једтн кратак топ калибза 21 см Намазије („место где се мања"). Највећа батери]а на екроиској страни. Има 2 краткј топа калибра 26 см.; 9 к|атких топова калибра 24 сј.; 3 кратка топа калибра 2 см. и 2 дугачка топа каљбра 24 сантиметра. Меџидије (,,Меџидово“). Ста р. батерија. Има: 4 дугачка ппа калибра 24 см. и 2 крат. Ж топа калибра 28 см. Деирмен бурну (, воденвчки Јјг“). Стара батерија са 6 крат мх топова калибра 24 см„ и 1кратак топ кадибра 21 см. Конџа сују („КоЈџина воф“). Стара затворена вода («знад Меџидије). Имв: 2 кратма топа калибра 21 см, а 2 фатка, калкбра 15 см. , Хамидије (Хамидово). Ста ра батерија са: 2 дугачка то^ аа калирра 35.5 см. Палас (грчки назчв) Стара Г ' тт

ка топа калибра 15 см. и 2 мерзера кзлибра 21 см. Бовали је затворена батерија са: 2 кратка калвбра 15 слнтиметра. Чам бурну („Боров рт‘‘). Мала батерија са: 2 кратка топа калибра 15 см. Појрас (грчки: „Северац"). Батерија са 2 кратка топа калибра 15 см. Лодос (грчки .,Кошава“). Батерија са: 2 кратка топа калибра 15 см. Б На азијској страни. Орханије („Султана Орхана“) је 1895 године поправ* љена батерија, на спољњем улазу у Дарданеле; има: 2 дугачка топа калибра 24 см. ! Кум кале („Тврђава на пе-| ску*), такође се налазанаулазу у Дзрданеле и има 3 кратка топа калибра 28 см.; 2 кратка топа калибра 26. см.! 2 кратка топа калибра 24 см. 1 кратак топ калибра 21 см, | и 2 кратка топа калибра 15 Сантиметра. Хзмидије са: 2 дугачка топа капибра 35*5 см. и 7 ду гачких топова калвбра 24 см. Кале Султаније (зове се још и Чименлин) је новија загво рена батерија код взроњице Чанак кале са 1 дугачким то пом калибра 35 5 см. 1 крат ким топом од 24 см. 1 кратким топом калибра 21 см. и 4 калмбра 28 см 6 кратких топова калибра 24 см 6 кратких топова калибра 21 см. и 4 кратка топз калибра 15 см. Мал тепе („Имање на врху“) са: 2 кратка тола калибра 15 см. Нагара са: 2 кратка топа калибр.ч 26 см. 5 краткик топова калибра 24 см. в 2 кратка топа калибра 15 см. Абндос-гепе („Абидосов врх“) са 2 кратка топа кјлибра 15 см. Дарданус (Историјско име) — Нова батерија са: 2 лу гачка брзометна топа калибра 15 см.

Но поред напада флотсм са Мора и кроз дарданелски Мореуз, могу битв Дарданели тучени и са сува — ако би се у Ксероском Заливу искрцале какве трупе и отпочеле акци* ју с леђа. За ту циљ Турци су подигли тако звану Булаирску линију која везује Мраморно Море са Ксеровскам Заливом. Булаирска линија дугачка је пет килонетра. (Састоји се у* право из две линије. Подигнута је 1854 године, а 1876 је допуњена, Године 1891 подигнута су на овој линијв још три утврђења. Пред главном линијом налази се такозвана предња линија са 18утврђгња. За цело наоружање Ове линије употребљено је око 50 брдских толова. Акција Савезника састоји се из постепеног заузимања пролаза уништавајући редом батерије поређане на обема странама пр лаза, као и из радова око уклања подводних мина и каменом натоварених бродова. Али упоредно са овом акцијом несумњиво |е да ће Савезници морати да *искрцају и сувоземну сојску како на европској страни, тако и на азијској стрини, а евентуално и у Ксероском Заливу. • лкција прзтив Дчрдаие/« није накада бал а немогућз ствар. Само што је данас за ,едну Операцију потребно дуже време, но што је то рани* ј* требало. А то одтуда што је техника артиљерије в минерства данас на високом ступњу Савршенства. Па, ипак и поред свега тога, акција ће бити крунисани успехом, Дчр* данели ће у најскорвјој будућкости морати да падну у руке Савезника. А њиховим падом у Савезничке руке биће уједно решено и пвтање о опстанк • Турака у Европи. Д.

Ј?РИШ НА - НАРОДНУ КЕСУ

Какви су опанци лиферовани При Свој оптужби Мнлана Илића, Вла*е Илића, Живка Богдановића, и осталих злочинаца, пре свега мора се ви дети: какве су опанке они ли* феровали? У извештају анкетне комисије види се, да су опанцв рђави; неупотребљиви; да та неупотребљавост улази скорс у цео број лвферованих опанака. Али, у извештају анкетног одбора нема једио што је нај главнаје: какви су опанци: од какве су коже. Истина има извештаја хемичара, у којима се каже: „при прегледу пало нам је у очи да има несраз мерно много опанака нзправ љених од врата и трбуха дакле од делова, који дају најгоре опанке, а мање од леђа и сапИх.* Ади хемичари не хљчВј да ли су и Другдк ?.утем чинили пробе са оввм о* панцима, те да се увере и како су ррђени, н каква се

промена види на њима, на пример, кад је влага. Ми смо из поузданог изво* ра сазвали, а и из извештаја командаката какву још особину имају ови опанци. Због велике количине, опанци су рађени брзо. Ако би фабриканги хтели да буду савесни па да лиферангима опанака за српску војску кажу да се за време, за које су они уговорили са српским мннистарством војним да лиферују опанке, не м;гу да израде солидно толико стотина хиљада пари опанака, јерко>:<а, која ниа да се за израду опанака употреби, мора одређено време да буде у штављењу — не ба зарадили новац који су на овам рђавим опанцима зарадили. Они нису хтела да буду толико ни и* скрени, ни савеснз; и, онда су узели пуг који је ове ли феранте довео до казамата. Фабриканти опанака могли су то у толико боље да раде, јер су видели да пред собом имају сваког другог само не оног који зна шта је опанак,