Straža

Број 81

БЕ01 РАЦ, СРЕДА 24 МАРТА МАРТА 1915

Година V

■Стан Редакцвје п Админ^ Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у Админ Цена утврђена. I еп.таћеиа се ппсма не прва«!у. — Рукописи се ке не враћају. О еда, рукопнсе, новац и л>« остало што се односи 2 * лпст, слатп власништзу листа.

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТБ.ч 1092

Иалази свзки Јзан у б ч. рре поцне,

Љшчгглпт СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса за телеграме. „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србпју на пошти: на годину . • . Дпн. 12,шест месецв „ 5.„ трн месеца . „ I.„ једаи месец . „ 1.претплата за иностранст! о на пошти: на годину . . днн. 30.„ шест месецн . „ 15.„ три месеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМГЈАРИЈЕ 1092

После препада « СОФИјА, 23 марта Овде се осећа јако комешање. Цела јавност најоштрије осуђује владу због инцидента на граници. Увићајући опасност, која услед овога може бити судбоносна по независност Бугарске, шефови опозиционих странака учинили су заједнички корак код шефа владе, д-р Радославова, тражећи да се поведе истоага. Сазван је митинг на коме ће се бугарске партије оградиги од инцидента. Говори се о одступању данашње владе. У име шефова опозиције Малинов је обишао посла-? нике из Споразума и изјавио жаљење због познатог случаја.

ЈУРИШ НА - НДРОШ НЕСУ Ш нпн пн

III Влааа Илић, и остали „Сваки рат има своје ло пове, своје јунаке, свсје генерале и песнике“, рекао је духовити Хан^и де Рошфор у своме чланку, говорећи о једној афери 1881 године, чије је порекло лежало још у рату 1870—71, па се протезала читаввх десет и више година. На давашњицу код нас може се потпуно примени та Рошфорова реченаца. И данашњи рат, у коме смо и ми узели учешћа, показао је цео такав калејдоскоп све јунаке, генерале, песнике и — лопсве. О генералима, јунацима и 1 еснипима нека пева и пише ко хоће; нека о њима говори ко год жели, нека позива му зе и Пегаза у помоћ како жели, у то се нећемо мешати. Слава нека остане њвма; нека лаворови венци падну само нз њихову главу! Али, ми хоћемо да и даље говоримо О лоповима, оовим великим косматим лоповима, којк су опљачкали државву касу уз припомоћ несавесне комисије — о лоповима који су копали мртвачки гроб нашој војсци — лиферујући рђгв в и лоповске оианке. О лоповвма хоћемо да гоа — -

ворвмо! Хоћемо да њвхову славу разнесемо на сзе четври стране света, и да славу за ту славу задржимо само за нас. О лопова над лоповима! О Владо Илићу! О, Живко Богдановићу! О. сви ви афуци, које богиња Правде лсзи да ваи удари на чело рсбијашки жиг и по&аже свету каквих ужасних и свирепих душа има; какве ужзсне и крвне непријатеље нзша војска има; какве је пакленике родила српска мајка, и какве опасне унутрзшње непријатеље имамо и у данашњим тренутцимз! Посматрајући овгј злочин који је учинио врло свесно Влада Илић, чије су моралне скрупуле одавде познате; један умрљани и морално давно угинули Живко Богдановић, Милан Илић, Милан Стева новић, и други ловци на милијоне, на памет нам пада како су кажњени у дпугим земљама људи, који су овако ј радили, а негде и много мање. * — „За време руско јапан ског рата један јапански ли ферант није лиферовао пиринач за јапанску војску онако као што је обећао. Јапанско министарство војно наредило је да се тај лиферант ухвати и брзо му је изречена казна. Њему су исекли трбух, па

су усијаним клештима кидана црева“ („Пги Паризнјен м , бр. 24Гз) * Берлински »Локал Анцајгср“ донео је крајем јануара ово саопштење: „Војна суд у Лајпцигу осудио је на смрт трговца Ханса Редриха, што је комисија, која је примала његову лиферовану обућу, нашла да има взвесгн број пари, које не< мају праве ђонове. Пресуда свог суда одмах је извршена*. * „Аз Ешт“ донео је у првој половини децекбра прошле године ове врсте : „Према наредби председника мађарске владе, графаТисе, предани су војном суду осморица житарских трговаца. Њахова је кривица била штг> нису излиферовали потребну количину жита на време, и што је међу излнферО' вансм количином било врло мало жита, какво су требали да лиферуЈу. Војни суд, који је судио овој осморици, осудио их је на вешала". * „Секоло“ донео је у дру гој половини фебруара ове годане, ово: „Италијанско министарство војно предалоје римском вој ном суду Ђузепа/{4арконија, лиферанта одела, мисија нашла д: је имао да изр: јанску војску, као што се Вјјни су,

га је коо, које итали зрадио

зепа има извесне одоравдане разлоге, и осудчо га је на дзадесст година робије*'. * „Танич" је донео пре двадесет дана (ово доносимо по букурешком листу „Дикињаца*): „Према наредби Енвер паше вице генералисима турске војске, обешен је Јермеш н Халаџијан, главни снабдевач тур= ске војске, што није на време предао брашно које је према уговору са министарстзом вој ним требао." * Кривицз Владе Илића, Жив ка Богдановића и осгалих није нашта мања, и нити треба да буде блаже осуђена. Они су вршили свесно један стр ахо вит злочин лиферујући рђаве опанке војсци када се она бо рила за опстанак Отаџбине, и који треба да буде примерно кажњен, и казна да буде жива и стална опомена за све који буду хтели да што лиферују за нашу војску. па би ргдо пошли истим или сличзим путем. Не треба да се схвати да смо овим чланком хтели да прејудицирамо. Од тога смо далеко. Ми смо само желели да извлачећи јаче потезе на портретима ове лоповске компаније, уједно покажемо како се у некии земљама гледа на овакве ствари и колико милосрђа имају према таквим типовима као што је Влада Илић! Иследник још није почео сввју дужност. Кад он буде свршио и 1гад ову лопсвијад' спроведе надлежном

суду на суђење заједно са кривцима, ми ћемо подићи свој глас и позивати суд да буде достојгн себе, и да не дозволи да се о њему мисли рђаво, а гсвори са иронијом и тугом. Осуда кроз коју је прошао брашнар Коча Поповић незнатна је према његовој стра. ховитој кривици... Рекосмо да нећемо да црејудицнрамо. Хоћемо да оставимо да иследник мирно предузме свој велики посао, да I би се кривица могла што Јасније и што боље да представи. Еппграми — Нека „бпаћа“, веле Г-рци, Сама туку Дарданеле; Да — ако нам без учешћа Штогод братски — не уделе! * Бугарима око мига За долином крај Вардара. Шгетд једна, а и брига, Јер песница мзло каже Али много ствара! * После мача, после плача Некуд тамо, на крај мале Водећи се, два барона; Пружајући стидно руку, Зацвиле ће: „Даруј брале* * Докле прасак грома озго, са небеса Шаље Господ — Рус, Пресгрављени Шваба низ стрме Карпате Показује — „фус‘. рабош Пред продавницод! ч Навала. И то такоЕј^^алз^ј^и. -