Straža

Број 85

БЕО.' РАИ, СУБОТ' 28 МАРТА 1915

Гоаинл V

I« ><

Сгав Редакције в Адмпн.: Косаајска ул. бр. 22. ©гдаси се дају у Адмпн Цена утврђена.

Ивплхћена се ппсма не прп■ *|у. — Рукопнсн се н« не враћају.

Адреса ва телеграме. ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . • . Двн. !2.шест месеци » 5,» трп месеца . . Л. » једап месец . , 1.—

Пмиа, рукописе, новац п *■• остало што се односи ха лист, слати власннштву листа.

претплата за пиостравст! о на поштп: на годнну . . днн. 30,. шест месеци . , 15., трп месеца . . 7.50

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.1 1092

Излззи сваки дан у 6 ч. пре подне, ' телефон*штамгарше 1092 БЕЧ и МИР

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАЕНОГ

МИШЉЕЊА

БУКУРЕШТ, 26 марта Вест о миру, који би Аустрија закључила са Русијом и Србијом, независно од Немачке добија све озбиљнији карактер. У овдашњим дипломатским круговима, влада уверење, да би Аустрија у том случају изишла из војне знатно мање оштећена, јер не би морала да уступи Италији Трст, и Тријент, а тиме би остала и даље у господарећем положају у Јадранском Мору. Према вестима из Беча, цар је о овоме питању конферисао са угледним политичарима из целе земље.

ГРИШ НА - НАРОДНУ КЕСУ

VII. Признање криваца Војном иследнкку за сву опгнчарску мафију лгко је да догесе решење о стгвљгњу у затвср свију криваца и њиТ.-свих помагача. На сасдушгњима пред скупШ1ивс!<гм анкетним сдб<рсм сви огасни лопсеи дали су слсбјдко своја призвана кад ;у гм гсказали њгхове џа> гове са л^ферсвевим спгндимг. У тем призканима изнелк «у: да су ти огакци ксје су сни лгфсрсвади рђг.еи и да не одгоЕатају гвалитету (стр. 63. Агк. Скуп. изв ); „да не ''овсрају ги гспдбама из ) вора закључсвсг са мг.ги( хтвом Всј;ггм“ (стр. 66 * Сруп. изн.) едвик (ма бис сн нај сснеснг.ји и Сио под ма каквин утипајика газда Авте/1а зареЕића) дако је да се свде нгђе и да ве стргхује дг ће учвнгти нешто што би 1 абу нида његова сгвет: он овде неАе псгрсшити и упутити суду кгкеог некриЕца, чоЕека потпуг.о невгног, м«стс огил ксји су по токини своје криЕипе 70 засдужиди. Друго. ЊегоЕа радња ско дсношсња рсшена о стагљању у притвор сеих тешкг.г чпсва и гликсваца неће бити

тешка. Он треба само мало пгжљиви]е да прочита пео анкетни извештгј, цео окај дссије, који се нглаги у њиховгм рукама па да сеувери кгко ствар стоји. Мсже ли се сумњати V трив! пу с вих велвких кривгцв кад сви сгми гргзнају на својгм сгслутшњима да су/кфе ровз/и рђаЕе оганкс; и, и да сни не сдгсвграју мустри, ни угсвс ру загључевом са мивкстарствсм војнкм. К| гвипа је јасга. Ј?сга је и го другске — љто се по /гвгга г/авгкх кргЕапа по бегла кз Србије гс магана по /киисггм рластгиа, кгје су гм даЕале гассше. Иследник СЕе/ог овкјгде ско хоће да сдговсри дјжкости савссног ислсдвша неће се пссде СЕега огог ии мгло ко /е'ати. Он ће зиати којгм гутем треба да где — и тим ће путем гћи. Л( рд Џорџ, гсвсрећи на јернсме јавнс ме збсру у Глазгсву, рекао је кзмеђу сста лог и оео : »савест судија је гажнији од савести обичних гргђгна. Сгвестан судвја је драгспеност. Он радсћи својс послсге, св( је имеокагоупи сује како р?ди“ Ислсдвгк је што и судија Он суди да ли има кривгпе до оптуженсг ;а би когло да се донссе рец ење о старљгњу !

у притвор. Ч вени ен г лески историк, и ециста Меколи. пишући студију о Хаври Џирџ ју, чувеноме енглеском суди]и, рекао је на једном месту: »Увек је умео да нгђе кривиа и да га преда пргвди. То је оно што је чкнило праву величину ње* гову као судије*. Геза Попсњи, негдашњи ми нистар правде у кабинету Александра Вексрлез, рекао је у једнс ме своме г< вору у пеш танском пгрламенту, кзд се дебатсвгло о игменака у закс ну о судрјгмз: »Ја ценим само сакесне судије. Докле год њих Суде, бгће правде у Мађгрској*... Ми ове гримере нисмо *зесли да би з(Се!или и згбуеили кследнгка; да би иу показали како се на страни мисли о саЕеснгм судијама, нсго да самопскажемо његс вудужнсст п( ред оке коју врши, нг оснсву пригнгња крг.вапа при ложсег.х уз гнкетЕИ иевс штај. Пс/.едЕ1К трсба да убрза са својим радсм Јер, ако се буде сазнало да ће крввци гћи у затвор и 70 сазгају и кривпи, сни ће или псбсћи, гли у&гмати лекарска уверења да су „бслесни" аа додана, кад треба да им се суди, бити болесни кгд својгх гућ^, а дот/е дебелсм кессм ударати го лгцу бсгвњу правде, истергти јој счи и отети јој сне симбс личке тергзије ј з руку. После онгквих доказз, као што су признгња скриЕљених, ако би ис/едвик био попу* стљив и не би их стагио у притвср, или им у осште, и-

шго на руку, створио би уверење да је подмићен, То ве рОЕгње ширило би се и даље и 6и/ш штетно за његову репутанију и онемогућило би му да и у другсме случају врши овако ви:о' у дужност иследника. Лс-цу ксје ће вршити ислеђење по овој ст&ари не може бити све једно како ће о њему мислити. То не може па баш да је потпуно постао негсетљив и циник. Јер, свет ће умети да му и у другој форми каже оно што он сгд хсће да заборави и да преко тога оређе. Писац свих врста, који зна целу ствар и уке и са ‘праввичког гледишта да је оце њује Ее би му било мило гаа Си бго ислсдеик па се гјосукњало да ли ствар ско исл(ђивгња води савесно и строго. У Брислу и сад показују гроб судије ЦЈарла Дира, ксји се убио шш се на једнсм мепу р(кло потпуно инткмно и без икгкве злг бне гамере, као да изгле/а да Шгрл не води савесго кстрагу, него није прека кривцима довољно строг. Шарл је сесвим случзјно сазнао за ово и то га је толико дирнуло дасеубио. У Марсељу је био сличан случгј. Судија је извршио самоубгство што је у јсдним новинама изашла белешка као да се рукчвго са оптуженим иосле првога сгслушања. У интересу је, дакле, самога вслеоника несамода се своме послу савесно преда, да га сгвесноврши, негоидаствар

убрза да не би кривци који су своју крчвецу признали, избегли судску пргвау и иследника и судије довели до смешне и безначајне улоге.

1роз швбу — Нгше поште Кго и свима ревизорима, у унутрашњости шиљемо наш лист и ревчзсру у ПрилипЈЧ М-ђутгм, посвсдневно добијамо од њега карте, како он лзст или не доби;е, или добије по два броја ујгдно, те тиме себи нвшта не користи з нас штети. Кеколико пута сћО се жа/Или. Па ипак све је остајало по старсм. Наш ревизор је и даље примао не уредно новвне и ми смо свакодневно штећена са по 1 динар дневно. И знате ли све због чега то? Сумњам да би икада могли дз помислите. Једино због тога, што наши поштари не познају довољно своју отаџбину, и што у сво јој поштансксј глави накако не могу да предсгаве полсжај нових крајева. Да се не би мкслнло да напамет говоримо, пуштбмо да гсвори сам управник пр.члипске поште. Одгсвзрајући нз акт г. начелника поштан. телег. оделењз, г. управник погате вели, свако задоцњење испоручи* вање поштанских пакета, долази услед твга што поштански чиновници не познају геогргф ки положај Прилипа, и што све пакете за Прилип, бацају у сасвим ^другу кесу: