Straža
Страна 4
СТРАм »
Боо| 85
Нисам писмен. УсеЈин Асан, потписао га Ник, Н. Гајић. Присутни тумач. Глигор Сачковић. Присутни: Тодор Вуковић, Бор. Перић. Саслушао и оверава по наредби начелника среза, писар Ник. Ил. Гајић. Изјава Арастира Андоновића Минастру Унутрашњих Дела Струмичка станипа Телеграм од 26—3 1915 Ноћас је избегао кз села Зљешева у Бугарској. пола часа удаљеног од нзше гранипе, Арастир АндонобиН, слу житељ општине валандсвске, кога су бугарске комвте на силно одвеле кз Валандова, нсћу 20. о. м , са јсш 251 дуЈО.ОМ, псглавито Турака. Вели да се у Зљешеву налази ве ћина Турака ксје су бугарске коите, гри говлачењу, одвеле из 15 турских се/а у срезу дојранском, да с ви кукају и гфоклкњу кс мите п то су их одвеле из кућа и са имсња, да им Бугери не дају ниата за јело всћ гу мсрали продавати ба%раче и остале ствари за хргну. У Зљ< шеву и с кол ним селима близу Струмиие нглази се, вели, знатан број бугарских војника, комита и сружангх Турака са 6 турских и 6 бугарсккх офипира. Луче је у Зљешево дсшао једгн еиши сфипир из Струмице и варедио, да се нареди Турпима, да пред комисвјсм која се очекује, Бзјгве да су избегли у Бугарску стогашто су Срби пуцали на њих из тогОЕа. Из дојранског среза је одве дено, приликом последњег нагада око 7400 душа, од ксјих су 250 Хркшћани а све остало Муслимани. По твр ђењу Андоновића, ксмите ће ускоро спет упасти у дојрански срез да одведу Турге из оста/их тур рих села. Инспектор Д. Алимпић. — Шта веле наши официри По једнодушним исказима нгших рањенвх сфицира, који су такође саслушани, нашу границу је прее т 'ло најмање 3000 бугарских и турских комита међу којима је било и Аустријанаца, Према томе је вапад изведен по свима пра вилима за развијање пешачких тр пз у б: рби. Изван сваке је сумње да су нзпадом рукогодила лица вична ратно) вештиби . Ово потврђује и употреба једњ г митраљеза сд страке четника, као и тачно руковање нашим д ( 6 јнжовим т ,.. п > вима, које су четнвци били, за неко кратко вгеме, преотели и чију су вгтру управили на наше војвике Циљ је нападу био да се поруше мостови, и поједвни железнички објекти и греведе у Бугарску што већи бпој њшег становништва. 9огз|гј и кр?д> фердшиЗ Краљ Фердиванд се несбично ксмпромитовао присгајући да сакрвје ОЕај атентзт. Никада није било лепше при лиге да се отресе терористичке партије. Зар ће ге он зз. нети застрашивгњима Маћедонаца и удвојити фата^ну по« грешку из 1913. године.
$доериканске играће карте ЈОЗЕФ ГЛАНЦ
могу се добити код „Руског Цгра“ у Нишу.
Српски рзнекпк Лишће мајко на дрвету жути Скоро ћу ти Јадник преминути Гледам како лагано опада Мени свака већ се губи нада Моји кратки постали су данн И последњи часи избројани За ме нигде не нађе се лека Час самртни лагано ме чека За ме нема нигде шаренила Гробница је моја кућа мила С оне стране гди је шума густа Ах тамо је моја кућа пуста;) Где ћу вечно да боравим санак Не гледећи више бели данак Сунце јарко од мене се крије Сина твога неће да огрије, Зрачак неће ни од куц да прети, Да раскине овај облак густи, Да огрије мајко твог јединца Да му скине тавнило са лица Шести данак гди болујем тужан Види мајко, ох, како сам ружан, Лице бело постало је бледо, Очи чарне постале су тавне, Срце куца оће да искочи Нога слаба не може да крочи Груди моје савлада их сила, Мајко моја изгубићеш синт' А држава најбољег војника Што је био за њу једна дика Оди мајко оди ближе сину Да последње жеље њему чану Да ти каже неколико речи Болно срце ох да ти залечи Види мајко какве су ми руке Види мајко колике су муке Гледајући у кандило мрачно Гледајући у небо облачно Кандило се већ мајко угаси Мен’ не може сад нико да спасе Престало је оно већ да гори Твој јединац сад сесдушомбори Ево анђо, ох! колико јури И у руци с писмо мени жури Оће мајко меии га ДЈнети Твој јединац мора сад умрети То изрече, онда клону, паде Душу своју анђелу предаде Умре јадник. Бог нека га прости Мајка оста за *им у жалости. И. Дежеваћ
[шда нлшш има готових свију сорти код ШЛЕРа ране Балканска улнца бр. 49. (Краљева пивара) код „ЗЛАТНОГ КРСТА"
шгахшшкжшшж ж*жжзшш*#жжж§ РЕКОРД У ИЗБОРУ И ЈЕВТИНОЋИ Ц »Женских шешира! т г џ
и прибору, носи нови моде-салон С. М. ЛАЗАРЕВИЋ Краља Милана 120.
ш Ш к Р аља Милана 120. ш Ш ПРОДАЈА И АНГРО ПРОДАЈА И АНГРО ^ шшшшт штшшшштшшшшт шшшшшшшшшшш | ^рпарка бгоградског | Ш Коме треба нека се обрати у Параћин Јовану Ђорђе- Ж Ш вићу трговпу или Кости Бргнковићу кафана „Пролеће* Ж Шј може се добити ва веће и мање количине, а 1 ма И једна количвна ирна лука од 2500-3000 кила. Цена Ш умереиг. Ж I 93 6-10 1 шшшмш шшшшшшш шшштмштшшшш
ш. т к ш ш кројачких. обућарсккх и домаћих „МИНЕРВА“ систем ^ ф, Уе1е УЉоп због напуштања продајем јевтино. ш с. М ЛАЗАРЕВИЋ Краља Милана 120 Ш дк
НЕКОЛИКО ВАЈБОЉИХ Шибаћих машихг
шшжжшшшшштшш : ш*ш)
^хшохије шпедит^р са канцеларијом преко пута г. Ранка Гођевца у згради Српске Банке Јавља својим муштеријама и осталом трг« вачком саету да врши експедвцнје како ув^з тако и пр в->з за унутрашњост Срби»е 5-10
80
БРОГРАД
5-10
канцелариски добро очуван ко нма на про дају нека јави | уредништву.
Наш добрч и никад непрежаљен!-: супруг, отац, |свекар, брат и деда ^ожидар Цбеткобић кафеџија код „Борче" [прекинуо је 25 с. м. поспе кратког а тешког бгло|в?ња у 58 год^-ни свога живота. Београд, 25. марта 1915 г. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ: [ Супруга Милева, синови: Михаило и Александар, кћи Софија и Јелсна, снаја Милица н остала многобројна родбина. 97 3-3
РАДЊА СА ГОТОВИМ ОДЕЛОМ
ШШ 2 МАЈДАНЦА Препоручује своје БОГАТО СТ0ВАРИШТЕ, мушког одела ј(ајвећи избор дечијих халоикица за газмик Скреће се гс»нб муштеркЈ-ма кз унутрпињости да могу и псштсм поручити што ће се наЈбрижљизије извршити. ЦЕНЕ СУ ВРЛО СОЛИДНЕ
»с« Др»г Грепр*ћ Коси*јск* ул. бр. 22 Шт»ма« Дрји 1 регоо ■ — косјмиск« Ор. О Одговорнн уредмак Добриво| Миладиновић оокаа ул