Straža

Бчој 86

БЕСНРАЦ, НЕДЕЉА 29 МАРТА 19'5

Година V

Ствн Редакцвје н Адмнн.: *Госмајска ул. бр. 22. вгласп се дају у Админ Цена утврђеиа.

? •пмћена се пнсма не прпг а|у. — Рукописи се нг ве враћају. 0»*к*, рукописе. новац в г.в остало што се одиоси »1 лвст, слати власништву лпста.

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТБ.ж 1092

С ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излазг сваки џгв у 6 ч» пгљ родн?:.

Адреса за телеграме. „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплата за Србију на поштн: на годлну . • . Дин. !2.шест мссецп . д ..„ трп месеца . „ 3,„ једаи месец . „ I.претплата за виостргк'-: о на пошти: на годину . . дин. 30. „ шест месеци . „ (5. „ три месеца . „ 7.5С

ТЕЛЕФОН ШТАМГ : АРИ.!Е 1С92

■ Против Германа ЕНВЕР КОД СУЛТАНА СОФИЈА, 26 мзрта Бугарека Телеграфска Агенција има ову значајну депешу: Успеси Руса на свима фронтовима, као и успешна акција флоге савезничке у Дарданелима, изазвала је панику у ^урским владајућим круговима. Виђенији политичари видећи пропаст по Турску, бацају коивицу на Немце, услед чега је д ило до оштрог сукоба измећу Енвера паше и немачких официра. После бурне седнице у Ратном Савету Енвер је хитно дошао у Цариград и отишао у двор код султана. Говори се да је утицао на Султана, да Турска затражи мир.

Господине министре, Први пут кад сам посмат рао Ваше лице стекао сам уверење о Вашој савести и Вашем карактеру. Био сзм јако радостгн што сам на положају минисгра вој' ног сагледао једнсг тако рет ког човека. Посмзтрао сам Вас дуже. Хтео сам да прсверим своје прве утиске: Они су не сгмо потврдлли моје увгрење које сам раније добио, него су га и појачала знатно. Ја не ласкам. Мени се више допада да будем оштар, да говорим оно што се вајмање допада; да, када будем изнео о некоме суд, да поси обележје оштро, стрсго, а по каткад и сувише строго Посм трајући Вас, ја сам учинио изузетак: Ви сте отели могућност да говорим и“ о В»ма оштро, та и према Вама будем као према мвогима и другима 3 Шта је то? Због чега? Шта је то што је извршила тако отступање у моме обичају. Ваше име? Не... Ваше војничко држање? Не... Друго, друго.. То је ваше лице „на коме је оцртана не само ваша душа, него и ваша строгост.“ Ту фразу узимам од историчара В. Дереја, коју је изрекао оцењујући психу јецног великог политичара.

А то што сам прочитго на Вашсм лкцу било је оно што је дало отис; к Вашем гласу. Ви, Господине Министре, важите као строг, врло стр г војвик, врло савестан човек, строг и савестан министар Особина врло реткз, као ш го сам већ рекао, код људи који су пре Вас заузимали тај висС-ки положај. Оно што сам прочитао на Вашем лицу слагало се са глассм који и данас уживате. Ви га нисте стекла тако лако. С н није дошао што сте дошли на дангшњи полсжај, кего што сте показали да умете да будете онолако I сто правичгн колакои строг, снолгко исто савестан, колико и љубазан Ви нисте дозвољавали да се осети нелравда; нисте до звољавали да неваљалци о сгану некажњент; а, кажњени д! не буду на месту које им јестрогошћу законч одређено. Али, ето где баш ту Вашу дирну особвну Ваши потчињени органи желе да покажу у другој 6оји и да јој зздаду уларац. Ви, знамо да то не би никад дозволи и, и да бч жртвовгли в много драгоцено, много што Ви цените, да би сачували, и да би учинили много већу жртву. Питаћете шта је то? Тра

жзће те одлучно да се уве рите шта се тл протгв Вашег гласа тако подигло. Вама је. Господике Мчни» стре, познато да је Коча Поповић, брашнар кз Богрзда, због кесавесне лиферације брашна за нању војску осу ђен на робију. Ви знате да је сн ту своју казну требао да почне взаржзгаги... Али овај осуђени, оввј богати морални лазарон, није на ономе месту где је дзвно требао да буде! Он не в:-ри кроз гвожђе робијашког про зора, <н се не на*ази на издрж.впву своје кззне: он место да буде иза тешких робијашких врата, налази се у своме мливу у Нишу! Ви ћеге се ч/дити. И ми се, Господине Мини.тре, чу димо Чудимо се — и гашм! чуђењу нема краја Чудећн се, ми се питамо: да ли ниш ки млин К >че ПолОЕићз ниђ претворен у казнсни зазод? Ишли смо да гз видгм) — и то нисмо видечи. Млин робИ’ |аша Коче По овића и даље је само млин. Ви ћете, Господине Мини сгре, бити револтирани. Вч сс морзте узбудити што је дан жигосани и осуђени лиферант не налази се на ро бији, него у мливу. И ми се н .волтирамо; због тога ре ’~лта п дрхћемо и узн:мцрујемо Вас. Ако би се оставило да ова морзлна нак за, овај робијаш Коча Поповић и дзље буде у

|млину, место на р( бији, ствсрило ба се уверењс да сте реши> и да свој глзс строгог и савеснсг министра униш тите. Али, ми, Господине Минасгре, сматрзмо дч то ке ћете учинити. Радивоје Бојовић се бе неће жртвовати лоповима; он ће — то смо пзтлуаоуве рсни — њчх упутити на њи хово прзво мес 10 бдијући у и.то времг бодро, као будан стражар и нгд савешћу мно гих вс јних суди;а, којч често дрема, ако није потиуно застала, нарочпто кад закон стропоштл на оптуженичку клупу каквог великог и б> гатог крлвцт. У име Вашег висског гласа, молимо Вас.дч нарелитг да се робијаш Коча Поповаћ стрзжарно спроведе у казамат, а у исто време казче они који су тог робијаша до сада од издржавања казае на робији извлач ли. Ми се надамо, Господине Министре, да ће нзша вера бити оправдана, и да ће наш протест бети уважен. У надч ла се нисмо преварили, молимо да примите уверење поштовања. Ниш Војислав М. Росић 21 март 1915 публициста

! рабош Ама шта ово треба да значи! — рече ми јуче један при јатељ, носећи у кеси општин-

ско брашно! — Шга кисле ови општинари? Кзд смо прошли пут, тамо пред Ускрс куповали брашно, добијзли смо неку мешазину од кукуруза и пшенице... Међутим, сада смо добили помешане трице сз брашном! Шга значи ово? — То значи : ако га неједеш кувано, јешћеш га баречо! одговорох мирно.

Пажња Управи Града Остављени сами себи, ми, Београђани, имамо ла се боримо са масом препрека, са масом нсзгода, у цаљу одр ж ња наше егзистенцчје. Остављени сами себи, мидан. с морамо да се боримо и са несавесним хлебарчма, и са несавесним пиљарима, бакалима, месарима ит.д. ит.д. Да би колико толико били заштлћени од ових пљачкаша, који не бирајући срецства, хоће сада у рату, док други са пушком у руци гину, а се обогате, да спечале хиљаде, образован је Месна Одбор, И одмах по своме конституисању овзј одбор је у споразуму са полицијским властима прописао ценовник по коме трговци имају да продају робу грађанству. Не мислимо на свсм месту Д 1 пишемо о незгодама, на