Straža

Страка 2

С Т Р А Ж А

Број 96

' ч 1

1'

канском Полуострву у аог' леду лековитост . А један од чланова прим°тио је: да ли би се ло»н гка квссла во а могла спровесги а у сим Крушевац. Изпвао с?м: .можаа.. алз ми је непоз нато.“ Моја посета би .а је јуче. Д?нас је лекарск^ мисија откшла у ревизију села Бчвоље, које је ог мах дј Крушевца, гдеје такође заразт.

требате отићи и видети ! 11 додао је г. Англад. И за то, ва првгм месту, мисај» је прегледала све круше вачке болнице, наредвла нужне по^равке н измене, и посведтевну дезинфекцију: соба, ходника, клозега, болличке околине, свију сгвариисвегД ссталог, Господин Англад носи се ми аљу: да оснује једчу нарочзту <олницу, где ће бчти искључиво заразни болесници, да не би било меша вине. По:ле тста, мксија је об Ј:азова 1 а комиси!у од 2 ле"" вара, која ће искључкЕО греглегати путем анализе воду » чесмама и бунзрима, те ћ( се зар^зки бунари ■(атва.атв кли з^троаги. Нздневк м је реду састемлски преглед свгју јлвних гокалг, грађанских домова, дворишта: каванских и пржатнпх, н ■•рдунз тр п.вачшх и свију другит раднл, па и самг га г ро5љз, и свх осталих м^ста, где нечи(Тоћа кужк околину. Нарпгће се нзјстрожијс; опшг чишћење и гзиоше т>\лм к ње ћгбрета ван в-гроши, у п гИМ, о ;.пр. нарсшто оаређеко »есто, . Ра « ов “ т >терђ»вању којеће се такође пос В е | Б ™ и Пеште рак се фор диев-с дезе,ф-;,св 2 т:.. 0 мре"о М.ђу,т : .во,в»штвом гифа

Господчн Англад ме је пазвао, да га и на даље 3 век посетим ради сличпих обдвештења. И завршио је, пружајући мн срдачно руку: — Сам \ молим вгс, да ме св ј пом гиете? Џснглменском пажњом г. Авг.-ада био сам дубо-о узбуђен и тронут. Мил. К. Николић Расински

Опет Бугари Ниш, 7. Априла — Сазнајемо, да је бугарски војвода Брло са 20 четника нро* шао из Буг&рске иа српску територију. Исто тако прешла је ових дгна српску територију кз Бугарске још једна бугзрска чета у јачинн 200 људ??. Потера |е послата. воде 8 7 чворова. Послуга осим офзцира износ« 10 *удв. Св~ подводне лађе, грађене после ове прве, ослањају се у својој ко хтрук* цији више мање на првобит ни тип

* ш

— Паиичан отрах упрестоиимама дуиавоке иоиархије —

пелшвању против гифа и колг^е писгћу •гарочито. Даљејг г. Англад, изјагио: да ћеу сагласпсти са г. г. окр;жним начелником и прсдсчником општине, пре дуает, аацију: да се наред бе тачо изврш : ју од сгра не гр^авС|ва, п да власт покгне сву своју коћ у свима правци^а б^зо(зира на лшиогти, јер је стаар Општ. Крушевзц се мора "у нагсраћем року очиститв од н:-истоће и блата, кпје је дст.тло илксимум, «.ву да дегоа се окренете. И те<< на гснови тогг, кгд се отк.они главни узрок. бчће олгкшан даљи рад. „Чудим се\ ре'*ао је г. Англад, ,да нечисгоћи, коју сам у свсм граду затењ о, нше бно м^рт^литет д;ге ;;0 зс ћв!* Је;< у овако напушт^н м месту, епидемије имају широко г ље за сн ј разгрзи р д, што сс: ареносх и на селз! Сзда ми је јасно, пом«слих у с-.би, шг.) је змери кгнска лекарскг мисија, која јг дош. а овде у фебругру, п:сле само недељуда* на, гагустила ово место, оставивша све својелехарске сгвари на поклон ов-

којс је дос; да веровало зва ничним извештајима и нвје зигто сраво ст ње на боји шту, завл дао је услед овогј паничан страх. Нл кеко /:ик-; ме:та у раднвчг.им кра ј вимз доаало је до побуне.

! ђ№Ш — Судбима Ауатрије нолат о» у Нарпатмава У једном цугачком члан^у разочаоењл В Н вз СлобоД' на Прсс- 1 “ поставља оитања пунах ст^ахс: »Како је могуће, и поред тога што је Белгија заузета и шго је више фоанцуских департманц окуанрано. дл Француска има импресију о подводча лзђз се усаврши

18

— Грчнм прмнц у Парнау СОЛУН, 7 аппила. Пут грчког приица Ђорђа у Париз, сматра се у атинским политичким круговима као догађај који ће утицатк на даље држање Грчке. Говори се да његов пут стој • у тесиО| везч са грекид м неутр?лности!

— Ненолпмо ■ачио Знам да читат^ скоро сва коднсвно по нашим дневним истозима о немачкој ,,блО' каци“ снглеске обале п> моћу т. зв. подводних лгђа и иадсм се да ћу вас заинтересоваги једним краткии опасом тих мор:ких бро цова. У току последње децегије

расаар га ању Н^мачке. Белгијска је војска по-

Варошки еуд У притвору Управе града Београда налази се маса првтвореника, по чијим је чривицама полициска власт в'ћ одавно свршила полициску истрагу и све те предмете предаг.а суду на даљи рад. М^ђушм, Впрош-и суд ни до данас није нкшта по овгм кр?'В!'цама радио, те због тога нехата леже људв у затвору внше него што то закон допушга. Потреб но је, да Варошки суд шп про отпочне свој рад и да ова људ .1 дођу до закон ског правца.

сето дневни псмен своме оцу пок. Кости 'Грпковићу ргнтијеру у Алексинцу 10 априла ове годвне.

ђелешке

СВЕЖА ЈАЈА. — У радњи Косте Илића књижара могу се добити увек свежа јаја по 010 п. д. од комада.

№

Бнцм мармдимцм Реч је о оним ђапима на-

ла у Једно неокходно нападно сруђе прн псиорским

бчГ.«а, њена су утврђ.ња биткама; то јг у ствзри о пала. Немзчка влада држи: бшан т, рпед, С преимућ Бр сел, м ђутим ничад се схвом да м >же невриметно не с омиње имз краља Ал к по себ: безопаснз (цз нг б Ј рга без ореоаа, који не > 5 ;?де пргођеа) дасеподвоиде без успеха. | дои прибгижи непријатељској о.-слопњачи и пробОјНим

без успеха. Ф.анцуз?« и Енглези још верују да ће се коз с чки ко њи напити воде на Ш р-: и и Дунаву. Оно што је најгоре п: нашу монархију то је, да је

наша војска сереч.чла да дашњим болницама, и вра- немачка цзоевина не буце у

тила се безобзирце натраг у Америку. Ну, то су билв приватки лекарв! Ати, сада, бпће пругчије и боље. Али, да то и буде, г. Англад ми је скренуо пажњу, да учиним апел на власти и грађгкство, да мвсију и речју Г': •: помогнемо, пошуно и •■>м:. :о Ј исто као што ; • •; ј н ^ама мисија чинити. Грушевца би се могла ст о ш врло леоа и житопг.с та варош, када бисе хтело!“ — додао је г. Авгл«д. Нар .чито је нагласио: да би наша штампа требала чгјенерги шије да се заузме путем критике. обавешгавања и доношењз упутстава у псгзеду сузбијања епидемија и чувања грађап ства. И гсдао је: да ће фрзи цуска лекарска мисијз учинити све што до ње стоји: за благо и 314 авље овога сиромзшног и храброг народа! Господин Англад ми је обећао, да ће ма дати упутства за чување од зз разних бплести и узбијање њихово, које бих публиковао. Ја ћу вам то првон поштом послати. Ја сам после објаснио г. Акгладу о дивној околини овога града, о топјшм баи ломничкој киселој води, кој« је најјача на Б»л

срце погсђена; храбро смо се борили на Ниди на Пи лици, у Пољској; наше су хаубице зачуцилс- свет; наш рат по звми у Караатима је без примера у историји; ниједт другз војска не бг могла извршнги једно тако тешко дело. Па ичак ми морамо да дочазујемо сваког дгна да смо живи. Ми стављамо нагау суд бину у руке трмиЈе којасе бори у Карпатима. У овим часовима разочарења ми осећамо сву тежину прош лости и сетили смо се те прошлости кад је мисл пго.

Пше

1ИШВД1

деЈСгзом свога метка да јој аричиаи врло опасае повое' це. Истлна, с тим среимућством стоје у вези л многе зиатне рђаве стрзн?. Пре свега, кад је подводна лађа исаод водене површике њет се видик гранича на даљи ни од најваше 40 метара; ако се ратни брод креће пуном паром, подводна лађа ае сме ни у ком случају због своје м<ње могућае брзине, да му се приближи, и због сразмерно мањег о бртног пречника њеио се дејсгво ограничава већаном само на заштиту обала в аристаништа. У Немачкој је једна так ва лађа саграђена први пут 1906 године. Она личи на чамац за гњурање, потпуно обавпјен још једнан спољ ним оклопом, Између уну тсрњег и спољнег оклопа налазе се напр.ве за воде ни притисак, при спуштању и дизању бродз, а резерио ари зј моторно гориво смештеаи су у самој унутрашњостм брода, због чега је унутарњ« простор врло сужеи. Лођа има два мотора: један са кретање по воденој аовршина и други, за спу штање брс да под воду, при чему тежина акумулаторнг х батгрија знатно повећа! а тежину броду. Шарока ,е 36 метара, у дуживи ика 42,3 мет., највећа ввсина ка ц је над водом взноси око 6 5 мет., гази 3,1 мет., т<

ИиспекчиЈа вугндчких вагона Јуче је г. Њдић шеф в >јно-же .езничке инспекци је извршво инспекц <ју св!?х пугничких вагона у погледу чистоће и нашго све у испрзвном и чистсм стању. Топчидвр-Мзла Крена Ком чсијз мииистаретва грађевпна изврши ;а је инспекцају радова на пр/зн Топчидер Мала Крсна-Пожаре^аи, и гредложнла је мивистру да се тунел код Топчидера као и остали ргдови на свој прузи на ставе који :у у почетку рата обустављени. Разлозч и интереси зем ље налгжу дз се овај ао С«о што пр“ отпочне —■ односно иастгви 200 мгонг! Јед<*н тргокац из Негогина продао је општкни београдској 230 -'чгона брашна. Један *;ин вивк МесногОдбор. у споразуму са беогр«.дском оаштином, о тигаао је у Јагодину да од војне жслезаичке кнспек ције издејстЕује загоне за прсвоз ИСТИЈ Првдохраи! од коввре Санитетск ) одегење В]аховне КомаЈде, кздало је наређење, дј би се спречило могућнз ш---р-ње заразе, нарочкго као лредохрана од кслере, — да се на положајвма и у војначквм логорииа не смеју вр шити посет< од стрг^е гређанских лнш.

Драг. Грегорић, космајска 22.

— Свн бсж« Букурешт, 7. априла Спец".Јални допи ник .Дели Кроникл* јлвља своме листу, да су Ечвер паша и сви виђе.чији младотурцк напустилн Цариград и укр цали се на један вемачки брод који под пуном паром стојч пред Гглатом Полици|а је предузеланај сигурније м- ре према грађанству, пошто се верује да је против младотурака|жиеа оба оклопа чини 235 скован ј завера. ]тона, брзина над водом до— [стиже.10,9 чворовз, а испод

п сиротињу Једна групг народних пос ланика под>еће г. Мин Поивреде пЈедлог, да допусти, да седрж вне ш ме мосу сећи и улотребити за огргв сиротжм породицама и псстрадалЈм у рату. јуван ч пзклицакз Управа Монопола у Ни* шу спаемиаа је в^ћу количипу ;уваш у паклицама, која ће се кроз иеколико дана ра.(дат! продавзицша у циљу про.аје. Швћвр % Бвоград Данас је аигло сто сандука шећера који^ће се предати Управи Монопола, да ова ова разда само оннм бакалима кди су се ранаје записали Добро 6 ј било, да се овом прилигом обрати пажња, ва т< бакале да не бн вршили шоупотребу при продаја. К)1№ " Г Ст* 1 ра Трпковвћ одборник бдградске општине са супругж даваће четрде-

редницима који су у октоб ру месецу пр. год ступили у всјску као редови, за непуиих седам месеци они су наррдници, а за неки дан посгаће и офкцири Скоро сваки дои по нске новине донесу вест да ће арвим указомбити унтнређени у чин потпоручника само ђаци наредиици, а дотле док не посгану официри, да им се издаје плага нареднич *а. Онм на плату немају прлва, али је се сигурао узело у обзир њихово материјално стање. Но у ссталом нико неби имао нгштани противу њи* ловјг кооизводства, ма да је то и сувише добити четири чи 1 а аа седам месеци, ни противу њихове плате, кад би <:е водило рачуна и о наред- 1 к!цима из резерве који нису били у ђачким чстама и батеријама, а који се данас највише запостављају. Треба имати на уму, да има доста рез. нареднк ка који су били у прошлим ратовима водници чета, ба терија па ту дужност врше и сзда у овом рату, ала они још нису сфицири, а зашто, то је збиља једнз питање са којим би надлежва требали мало да се позабаве. Ма дангс имамо врло ма ли број активчих наредника ас- -;вт. чз и батеријзмк з и оно мало што има махом су п ј штабовама, што значи да њихс ву дужнг ст ирше рез. наредници. Па а-р ти људи који врше своју иа триотску дужност на опшге задовољ:гво нису заслужни о .а буду официри? Не! Они су з.служни и треба да буду, а/и з«што се она у б рби г/рају напредтпн.м је позкгло, али зашто се у укгзим! а у з-с..у:ама гу рају у позадину, е то нам вије позлгто. Дали се мис ли да су та резсрвнн на редници сељаци и проств раденсци, па неће ваљда моћи да достојно одрже углед и а|жторнтет једн чг официра? Ако се то мисли онда бн бидо најбоље да смо сви мвннстарскв сино ви, али ко би после био у рову. КомЈпдври најбоље познају своје подофицире па су се према томе у погледу предлагања п управљали. Ако ли се пак сумња у предлоге командира, да су ти људи неспособнв да буду официри, вгшто им се не одобра полаггње испвта сада у рагу и ако се испит у рату ие тражи, сигурно би се јанио већи број на редника вз рез. да полажу испит, јер нма људи, који неби дсззолили да ихмлађа са мгње заслуга прескачу у ироидводству. Не буду ли ов« наргдни ци који су предложени > напређени првим укзаом, а рат потраје дуже време онда неће бити никакво чудо кад једнога дана прочитамо у каз којим се производе за потпоручннке н деца рођена 1896 год., а ови грешници који су у судбоносним тренутцииа в четама командовалв осгаће да очајавају и да се пг;тају: где је богиња правда.

Деда Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА -

( 7 )

Пошто је прешао још веколико пута преко собе П»вле Перић седе преко од своје сестре. Њ гове крупне счи лутале су по соби, док је у пам.ги смишљао одговор. И сам ј: видео да је његова сестра донекле у праву. Њена < ујна прврода причанила ( и у брзку масу глупости, и кознада ли би саставила едан медени месец. — Видиш, ја с;-1М, на пу ту да те помогне:. Ја усвајам све твоје раз !Оге в готов сам да се за< ожим код старпх за тебе. Симо по мисли, г. Јовица није рђава партија, ти би код њега билз срећна. Јз сам он? з <о већ давно да Јозица тебе воли' И не знаш како је било криво, к^да са*: са њиме дошао у мали сукоб, због једне ситнице. Још раније, док су наш« односи били срдачнији, и док ја нисзм ни помишљао на ту могућност да ће он арема теби почети да гаји ма какве симпатије, ја саи сам помишљао, како би Јовица био за себе дивна паотија! Он ми је је ном рекас, сећам се баш као данас да је било, каже: сва Лела је чудновата девојка, ампону је ми, али ја се ње нешто бојим, бојвм се њезг.ног модерног схватања. г>лаго •ном ко буде њу узго, али уједнз и тешко њг-му. Да је мало мање модерна, да својим нгпредним рдејама мало скреше крила, она бв била једна примерна жена, која би в вга већу шлу при веззла за кућу. Его то су његове речи. — Можда је Јовица у у праву, упаде у реч Л ла

Перићева, и бгш зато ја нећу да се још удајем зато се мен?' још не жуца! Молерна и напредна жена |е једно дквн зааовољство али само за друге. И ззто ја хоћу да жмвии, ние но што се удам, пре но што брачне вервге бацчм на сво* ју слоб ду. Ја хоћу исто да радим што радип; и ви нушкарци, х, ћу да живкм! Ја хоћу да се проводим, хоћу да ужив»м, хоћу да се забављам. И све то хоћу само гбог тога, *да не би доцније зажалила га мла дост. Ко ана какав ће ми бити доцвији > <ивот, ка бар с?да д а проживик! — То је колосално! узвилну ПЈВ..е Пе ић и ако лупи своју сестпу по једн м оиг.из.1 — Бнј пре два дана добчо сам нз Немачке једну књнгу у којој сам на.«шао на те мисли! — 0 па јг сам ту кљигу већ пре два месеца прочитала. Носв наслов: Жечау XX веку. Написалз је ј<дна Немииа, фемгнискињг. — Шга, ти си је прочатала?! — Чудио се Пазле Перић! -- Да! Пре два месеца, ала још н данас знам многа месга такорећи на па^е<! И да би то и дсказала своме бџагу она поче живо да цитира појелина места. Пгвле Перић је био запрепашћен. Све је ово за њега бвла тсјаа. — Наставиће се —

КУЋЕВНИ ПОСАО, јавити се УРЕДНИШГВУ „СТРАЖЕ*

Изж>ба гргбскш рлЗекацам^ коој*чицамз, ттт и ббгџфм?. в п Р Ге 0 и У п е оче с т\ у еЛ а ^ 350.000 парн летаих »оЈничгвх блуза и панталова и тиме дати прнлиха многима ј«а могу што зарадити, зато овим иозивамо све радеиице које су вол>не радитн, да се обрате Лазаревићу и Јовановићу кројачима овд. Кнез Михаилова улица бр. 22 ради уписа нмена, и адреса, као и колику количину посла могу примитн, јер услед отежаног саобраћаја, ва Београд примиће се посао само онолико, за колико се буду првјазвди. Пријаве ке трајати до 11-ог овог месеца. — Иа унутрашњости Срби-е свж оии који се ннтересују аека се обрате Мих. Поаовићу кројачу - Ниш. 110,1-3 ЗДР&ЖЕНИ КРОЈАЧИ

Са болом у души јављамо свима нашим пријате|љима и познаницима да је наш мили и никад не пре|жаљени син и отац ■|® Максим Ј. Секулић наредник 111 чете IV бат. V и. III иоз. ј преминуо од опасне бољке — пегавог тифуса у Ваљеву |8 фебруара где је и сахрањен. Београд, 7. Априла 1915 год. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕЧИ: |Мати Марија, с^нови: Петар и Јаков, кћери: Марија и Крунија и остала родбина.

Јављамо нашим познаницима и приЈатељима, да |ћемо нашој ранопреминулој деци, нашем првенцу Ф Мики |и нашој мезимици + Даници Гдавати четрдесето-дневни помен у суботу 11 ов. месеца ||на Новом Гробљу у 11 час. пре подне. ДУБОКО ОЖАЛОШЋЕНИ: Баба Милева, деда Бора, отац Воја, мајка Христина, ујак II12 Никола, ујна Ана и остала родбина. 1—3

Наш мили и никад непрежаљени син, брат, ујак + Кпста И. Бошковић архивзр држ. саветз јпреминуо је 27 »зрта од пегавог тифуса у Крушевцу а 28 сахрањен је. Ово јављамо сродницима, прајатељима ] и познаницима н шим и његовим. Овим путем захваљујем господи, који се нађоше на |услузи приликом болести и сахране. Ожалошћени: мати Милица, сестре: Косара, Анге|лина, Љубица, Јешна, Христина и Наталија, сестричине: Лепосава, Љубг.ца и Ружица и остала многобројна [родбина. 111,1—3

Штамварија Драг. Грсгорпик — Косиајска 2ГТ

бдговорни уредвик' Добривој Ммадповић Зорииа ул. 21