Straža

Број 99 _ БЕОГРАД, СУБОТА 11 АПРИЛА 1915 Година V

Адреса за телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД. Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цеиа утврђена.

СТР0Ж6

Неплаћена се писма не прн мају. — Рукопкси се не враћају. Писма, рукописе, иовац и све остало што се односи на лист, слати власииштву листа.

СЛОБ0Д0УМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВјј 1092 ИЗЛЗЗИ Сваки ДЗН у б Ч. пре подне, ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Сонино код краља Емануела

БУКУРЕШТ, 10, априла. — Демонстрације против Ауст^ије по Италији никжо не престаЈу, већ на против узимзју све већи обнм, иако је лолиција издал- наредбу, којом са демонстрације најстрожије Зсбрањују. После једне минзстдрскс седнице, којој се прид је велика важност, млнистар Сонино примљен је код коаља Виктора Емануелз, У кЈ уговим! блиским дзору говори се да је на овјм слстан<у утврђена нота, коју би им^о талијански посланик да преда бечкој влзди, Нота сздржи услове, под кој мз би Италијз и даље ост ла неутралн?,

НИШ, 9. априла. — Посредно преко Солуна доз наје се дауСофајиод 4-5 д*на нговако погов?ра како ће седма, рилска дчвизија бити мобилисана. Чак некв тврде да је та мобилиција већ отпочета, али у најве ћој та|Н0С1и. Вели се да је у вези с том мобилизацајом издато наређење по којем ће ге ироз пег до шест дана обу> ставити пријем робе за превоз железницом. Из истог извора дознаје се још да се из Бугарске и даље про дужава извоз хране за Турску; нарочато се износи у већим количанама сар, качкаваљ и пасуљ. Из Солуна се шаље железницом врло много нагона ватовареном разном робом преко Дедеагача за Румунију. Бугари се надају ца ће уз санитетски материјал, чији је извоз одобрен из *-■ емачке и Аустрије, моћи превући преко Румуније приличну количину муницИЈе и експлгзива. Итадша и рат

Као што је у неколико иаховз јављено: аустро ма ђарска дипломацијз најка те^оричкије је < дбила, да се Игалији учине ма какае територијалне концесије за њено неугрално држање. После ове катсгЈричсе азјаве, судећи по писању талијанских листова између Игалије и Аустрије прекинутз су сваки преговора по овом питању Истича, неизчки посланик кнез Би ло об. гравао је и даље пра гове талијансксг министра председника кудећи му, ма и против реикња аустромађарске дипгомације, ком пензацаје у приморју. М. ђугим, Сончно је то одбло и — почео је преговоре са Силама из Трсјн г Спора> зума. Данас у Итјлији свч увиђају да су Силе из С ш разума тај м Љан фактор, који је једино у стању да задовољи кнгересс Италаје.

Данас у Италији сви виде да је коначна победа на страну Саоразума. И после свега овога са сигурношћу се може рачу ната да ће Италија / врлО кра 1 К' м времену напусти ти сво,е досадашње држа-1 ње и праћи отаорсно уз Споразум. Одмах чим је обј-вљ н рат, чим је прва каа крви палз на земљу, Игалија је изјавила да ће се држати неутрално, и њена је влада гледала дз извуче шт<: више кори.ти без икаквих жр гавз. Али и дппломација зараћених Страна гледала је да од Италвје извуче што више кортсти. Чгановч Савеза енергично су радили да Италију и даље задрже за себе и да, кад већ није ушла у рат уз њих, остаие бар за све време рата неутрзлна. Свле из Сооразума, напротив радпле су пуном

паром да Итслију изведу из неутр~лности и да је придобију за се. Међ^тсм амбициј И'а лије у Ј.дранском Мору учиниле су, да дође до те спорезума са Бечом И дангс се Италијз налгви на пр агу напуштања неутрал но :ти. Лрема свему судећи кнтерзениција Италије очскује се у најскоријеи врекену, можда пре но што се мо же и закислвти и она ће имати предсудног утвцаја на дг>љ < ток операција: улазг.к Италкје у ратну ак> цију убрза ће распад Немачке и Аустрије и уско риће крај овог крвавог рата.

Букурешт, 10 гпр. Саопштавају из Софије: Утврђивзње Једрена продужује се усиљено. Да би сс шго брже преносио иотре бан м теријал завршени су радови на желез. линвјч Папаз Тепе, која спаја Је дрене.

Хроз шпбу Као свршени ђак више трговачке школе у Лајпцигу добио је место у министарству финансија. Радио је неуморно, био је вредан као кртица, али није био „обележен" партијски и сва му вредноћа није иомагала. Преко пуга од његовог стола радио је један практикант. Није имао ни пуна три разреда гимназије и цео његов посао састојао се у преписивању аката, Али (о то проклето али) он је био партијски обележен, имао је у џепу две партијске карте, и по једну карту од сваког на родног посланика из групе којој је и он припадао. Дошао је и овај рат и сви су отишли да се одуже отаџбини. У најкритичнијем тренут-

ку купљени су и чиновници, но да не би канцеларије остале празне, и да не би посао застао, команда је тражзла извештај од Министарства Фи нансијз, који су јој чиновници потребни. И на највеће запрепашћење свију чиновника г. начелник је ослободио г. практиканта изјављујући, да је неопходно потребан. Међутим, г. пи:ар је мрзао у ров.

Преданац* нмтервенцпје Италнје.

РИМ, 9. аирвла. — Политичка ситуација у Ига лијв је врло критична и одлучна. Преовлада.ш је уверг-ње, да је дошао псгодан час да Игалија задовољи своје токње, У дипломатс*им кругсвима в, рују да Не Италгја за дан два под нети бечкој влади ноту, у којој ће изложити своје претевзије у Јаарансксм Мору. Како се у римским вла*зј ћсм круговкма држи као сигурно, ца ће Ееч ово као гретерано одбити, министар војни је нгредбом преко когзулата сб.вестио све офици^е резервне који се налазе ван земље, да буду увек готови, да се ва позгв врате у отгџбину.

- Днмастмчип Савет —

Букурешт, 10 гпр. Спец. дописник „Т. јмса“ послао је депешу ове садржине: Динчстички Сгвет, коме су пргсуствовали сви члансви владе, сви чланови династије који се налазе у Цариграду и Шеик ул Ислам, одржан је у Цариграду под Султзновим пред>

Напуштање источног јишта. —

_, Међ/ официрима, који су | дошлв у Арбанију, ншази * се ивеликчброј герктнских во _ 'агената, ксји су просули силне паре међу Арнауте.

ссднишгв .м Јусуф Изедин, престолонгследник је в<.ома оштро наог о на Енвер пашу, очтужујуви га, г ао главног кривца, што је Тур:ка ушла у рат. Дјшлј је до бурних Сцена, после којих је сул тан изјавио да хоће да аб* дицира. Међути:*, у последњем тргнутку султан је на навгљгваље Шеак ул Ислам: одустао од абдикације, пошто његово одсгупање не би зи у когвко[ попрзвило ситуацију, већ би н против ун ло још већу пометњу н забуну.

II — Рат је неиабежаи. У римским ДОЛЛОМ’ТСК^М круговима верују да је рат између Аустррје и Игалије неизбеж^н. И једна и друга држава, и поред свих ми рољубивнх изјава својих др> жавншса нггомилавају војС«у на својим границама.

Игалијанска Телегргфска АгенциЈа има извештај из Бе ча, дз је марта X шденбург запусгио источни фронт, и да се од 8 априла налази на западном фронту, гдеје узео операције у своје руке.

Ц| м - Одступање Братијаиа Букурешт, 10 апр. Гласови о сдступањуданашњег кабинета, који би имао да згменл један коајлициони, имају све више всроватноће. Шеф владе г. Братијано одржао је нско лико конференција са ше ;фовима парламентарних гру> па. У н >ви кабинет Братијако би остао и даље шеф Верује се да би нова влала напустила досадашње своје држање и пришла би Тројном Споразуму.

ИЗ АРБАНШЕ

Хајзеробп спкобо Енглеска штампа много пише о кајзеровим синовима. Тако престолонаследник који је до ско, а командовао армијом. сада < е налази у војнсм затвору, услед заверг, коју је био склопио против кајзера. Принц Ајтел ФридрВх, за кога је јзвљено, да се налази у турској војсци командује једним броаом на западчом фронту. Принц Адалберг слуЖи у флоти, али већ взше оц месеп дана о њему се ништа не зна. Мисли се да је у каквој поморској битци погинуо. Принц Август Фридрих, налази се у Берлину, у бопници тсшко ргњен, где је издржао операцвју.

У ЈгЗрску — Талат беј у инспекцмјп —

- Непци иапуштају Итапију Италијачски ластови доносе како Немцч, који живе у Италији напуштају земљу и вргћају се у АустрЦу и Немачку. Нарочито је ово исељавање инапуштање И> талије јако на Сицилији, На пуљу и осталчм великим гргдовима. У тали анским полктич ким круговзми, верују дз ово всељавање Немаца из Италије стоји у вези, са рђавим односимз измећу Италије и Аустрије, и да по Стоји спасност да пе дође ј До отворенсг сукоба.

— Немачки агенти иа раду Из Валоне јаЕља у у Рим, да је стање у Арбанији о чајно и да су у изг.:еду ве лики метежи, к< ји могу бвти судбоносни по будућ | ност Арбаније: Према вестима црпљенам на меродавн'м местима у Еабасану и Тирани налази се на окупу око 40 000 ар банским устанака Сви се они налазе под команд' м аустриских и н<мачких о фииира. Зздатак ових усганика је да једновремено са аусгриј ским трупама нападну на Србију.

Тапат беј, минисгар у* нутрашњим дела, у пратњи генерала Мехмед паша, ксји је до скора био у шгабу кавкаске в јске, обишао је ЈЈДрене у циљу инспекције. После нзвршене инспекције Талат беј је са сфицчрима једренског гарнизона одржао важну конференцију. Лјхшиб ђетмаха - Пангернаниоте траж* да Бстшан одотучи У пангерманистичким кр-уговима осећа се јако незадовољство прстив државног

Ђ. Рашнћ: ХЕШ-БОСНИ Изблвдела лица, изнурена тела Тебе, коју Србин, љуби силно жарко О љубави истој нек сведоче дела Из којих ће синут, теби сунце јарко. За те има спаса; јер има јунака Који ће ти тешке раскинут окове А све дотле нећеш; имат санка слатка Спокојнога; што се светим миром зове. Душман нејач гази; јунаке узима Одводи на Дунав; хучну Дрину, Саву; Мешајућ са швабом и са Маџарима Да његову трулу — бране му државу. Ал гле Србин весо, своју песму пева Која му је излив, јунаштва свакада У тој песми свакад; о слободи снева, Она му је само; утеха и нада. Мач до оњтра мача, јунак до јунака

Друг за свога друга а сви за једнога Гинути се мора — ићи протчв мрака 35ацит туђи јарам; уздањем у Бога. А топ силно риче; небо се пролама Као да му тресак, исто громом збори Сунце се већ клони, од силнога плама А мрак густи пада; по пољу и гори. Ропство ће заменит, пораз њине славе Херцег-Босно дивна, хваљена од света Примичу се дани слободе и славе Кад нећете бити; роб душмана клета. Избављењу скором — Херцег Босно мила Радујеш се ипак — душман очајава Победа је наша — дична сјајна била Пропаст јесте њина — наша биће слава За слободу српске земље љупке миле Утрошисмо доста моћне снагс бојне

Примером Душана; војсковође силне Одбијаху њине чете многобројне С тога Херцег-Босно не клони у нади Душману су веће избројани сати У незнању свгме — незна нн шта ради Јер што год се тражи, мораће нам дати.

ФЕЈБТОН Вд. Н. — Зор анов: 1111 Ш1 ш Било ми је седам година; првенац мамин и татин. Ни* сам ишао у школу као друга деца' ја сам имао учи теља и гувернанту и пола гас сам испит ксд маме у сал)ну, Нгсио сам крезле окз врата, шустерску ке цељ,’ и црне сокне и лети и зими. Имао сам своју ба блиотеку: ломаће животиње и з.гриње у бојама на кгр тону и књижице с« инде* јанским причама. И чим бв се лекција завршила ја бих

се завукао под татин пи саћа сто — то је била Ро бинсонова пећина — и на стављго бихсвоје омиљено: .Десет дана на сплаву“ „Из Вгвилоније у Египат" — .Краљ мргка* — „Белац у црним канџама" и д,уге, жнве, величанстве> не приче, б*з трагедије у посгедњој глави, М ј млгди мозак, недетснерасгн не з ;оупотре5љсн, увек СЕеж и увеку заоетзсти, дапри ми спољне утиске и да I х деф рмише и створи сд њрх нову комбгнацају живео је у сл: кама биших регисна и био задовољгн. Само гувернанга, што је имгла бркове, као дла е нз гат*ној рјци, и ћутала кад бих ја гов рио оним јези ком, I ао што се у мојим књигама иричч — вређала ,е мсје унутар ње спокојство, Ја сам волео маму тату сам морас да слушам, а мој мали бата представљао је Турчина, кс га сам гађ-о са пасуљем из дрвеног тсоа р клао „као бојаги" са са

бљом од ,,Дечкје радоста' Инач?, нисам га мрзео. Дани су пролазили врл г > брзо и дос=дно би вече би ло сваки час, када сам мо рао да идем у кренет са пчетсном оградсм, И све моје уживање састојчло се тада само у томг, што сам глеаао у црвен лакпион, који је висио у средини собе. Тако Сих заспас. И онда су се доггђала свз мј* гућа чуда. Често бих скочио у кревету, дрекно, и иама би нешто говорила, па би онда палила свсћу, давала ми воде дг пијем, прекрстила ме покрила ме — и ја сгм морао опет да спавам, Једне вечери био је чикг Дра*-у;ин код нас. Дев јкг је довела самовар и беле шоље еа некгквим чудним шарама, и мама је запали ла шсиритус да кува чај. Тата и чика Дратутин су пушили. Ја сам прекрстио руке на столу, наслонко <ч брадсм на њих и б о греср ћан, што нисам корао

јјош у осам да славам, јер је г)вернантина мамаумрла и она отишла на пратњу у једну далеку варош. Дск сам је гледао у шољу, како се Сео шећер раствзра у кестењавој течно сти, а она неће да п беди, чика — Дрзгутин је причао тати и мами, да је читао у новинама, како је из јсдног циркуса побегао лав и жандарми казати, да ће о нај добити велнку награду, ко ухвзти живога лава. Али на моју огромну жалост, то ниЈе било код нас на Малом Кзлемегдан, већ опет у нег ој другој далексј вароши. — А, јел'те чика — Дрггутине — питао сам ја да ли ће и дсца да добију награду ако га ухвате?* — Дгбоме; само дсца нису тгко јака дз ухвате лава “ — Јест, ч како је мали Мориц ухгагио лгва у шу ми, па онд ; узјашио на њега и путовзо окј света?!' — Па то је само у причи.

Ја сам ћутао: било ми је криво што је казао, да је то само у причама, као дз су приче не истините. После сам бно у кревету и гледао у црвен лампион. Светлост је бивала свеслзбија, а лам-зисн све даљи и снда је нестаао свега... ...А ја сам седео коддеде у трпезаријв, сам и јчио лскцију : з Веронауке, иако је бло мраи, била ге тгшана и кад бих гревртао листове подилазила не је језа; али ја се нис : м бо г : 0 . Наједном зачух да у побочној соби, и то баш у средњој спзваћој соби, неш* то шушка. Деда је био у Бечу и ја сам се питао о»та то треба да буде. Одговори ми се нису допада/и, али моја рука је већ тражила по џепу банаћанску бритву, што ми је пжлонила Фема — Земунккња, кад мгма ни,е видела — и ја скочих са стол це С»чица је блистага као да ј<* била од драгогкамења, а ја сам се лагано при