Straža

I

Број 103

Адреса за телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД. Стак Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВн 1092

Л<јБОДОУМНИ орган јавно г мишљења Излазв сваки даа -у о ч. пре аодне.

Година V

Неплаћенасе пнсма не ври мају. — Рукопнс* се не враћају. Лисма, рукоппсе, новац и све остало што се одпоси на лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН утштшШиШ

Аустро-Угарска у агонији БУКУРЕШТ, 14. априла. — Ситуација у аустро-угарској монархији је очајнз. Војне власти забраниле су већи број листова, који су писали о потреби закључења сеператног мкрз, Ухваћсн ј$ једач циркулар упућен војпицима. У циркулару се указује на зло стање које јд насгало у монархији и позивају се војници да трзже мир. У неким пуковима дошло је и до побуне. Огромзн број војника, нарочито Словена, стрељан је У циркулару се вели, како су Немци претрпели поразе свуда и како су немоћни да спасавају Аусгро-Угарску, која ће као и Гурска својом независношћу платили вратолом Ав тежње Виљем' Хогнцг ч ерна.

Крунски Савет — Наш извештај СОЛУН, 14. аирила По једној д пеши из Атине под краљевим председн/штвом одржан је у двору Крунски Савет, на комеје решавано о томе, да ли је спољна ситуација повољна по Грчку да изађе из свог резервисаног држчњз. Решење, које )е донсто чува се у највећој тајности. Постоји верзија да су из међу Краља и В*низелоса, који с§ налззч ван Грчкг, измењане дешше. сантјаго

Први пролеИни лани до нели су уж/рбаност на сви ма фронтовима. Први про лећни дани стављају нам у изглед борбе, којећебити решавајуће. Они су узелв живости и код неутрал нах, и по вестима из европских престоница у взгледу је, да ће неке неутралне државг стулити у акцају, а тиме убрзати слом Аустро-Нема ха и допрапе ти да овај сграшан и крвав рат једном пресгане. Али, са првим данима пролећа дошла је и једна немила појава: Бугари су в ћ у кеколвко махова извршили упаде на нашу територају, а Арнаути предвођени Аустријанш ма и Турцима припремају се за напад на на» шу територију. Наши непријатељв, које смо онако страховито потукли, у па косној немоћи хоће да нам се освете за свој пораз и не стаде се, да зх новац купују руље и бандите. Јер, јавна јеЈјтајна да је

пс сле бугарског упада д јцјлј и на!рада: Голц паша враћајући се из Берлина 31 Цариград, свратно је у Софију и вођама и организаторима упада дбо златан поклон да их разделе међу своје другове. Према вестима из Арбаније није ни тамо боље. Купљени за аустријско злато неколико бугарских авантуриста у дружени са арбансквм дрипцима спремгјусе даупацну на нашу територију и да тиме у неколико помогну нашем непријатељу. Овај корак нашег непријатеља није нјм ни најмаље чуд* новат. Мч смо на њега већ навикли, а цонекле можемо јму и кроз прсте гледати. Он се са нама налазиурату. Али зато је за в ћу осуду рад Бугарске и Ар'баније, које као неутралне државе допуштају да се на њиховим територијама оргавизују чете, и да на очиглед власта врше упаде и повређују нашу територњз.

Такав радиеводи добру че саио што је штетан, всћ уноси злу крв чак и у оне, ксји су до скоро ве ровали изјавама у њихову неутралност. Њрочито ово важа за Бугарску, чији се меродавни фактори Јбише доказујући, да је Бугар:ка лојалан сусед, да ће бугарска влада интервенисати, и т д. Међутим, ето, сама је дела демантују. Време је већ, да Бугари једном увиде, дз оваквим својчм радом чине највише пакости себи, време је, да већ једном дођу ксеби и да се изтрезне од гермзнофил:тва и ослободе аустро немачког тутога. Бугари

треба већ једном да увиде, да ссхварење њихових на ционалних претензија не лежи у рукама Савеза, већ у рукама Споразума. Бугари треба већ једном да уввде да је последњи тре» н/так насгуш-о, у комејсе имају изјасниги часно и огворено, ако не желе ср:м ну и нечзсну см|.т свима својим орегензијама. Дође ли до новог улада на нашу терх торију, (па ма и са арбаиашке стране, јер су Бугари и тамо уме шани) Силе из Споразума, савгзнице мааене али храб ре Србије биће приморане дз узму енергичне мер против Бугар с ке.

0№ 1 Евршој т — Интервенција Италије, Грчке и Румуније. —

ПАРИЗ, 12. апр. Листови објављују теле граме из Л. ндона, према којима је постигнут спора* зум између ИталијеиТрој ног Споразумч. и Пги Паризијену" јавља кор Спон дент из Лондона, да у лон донским круговимз кружи глас да се Игал ја споразумела са Француском, Ру сијом и Енглеском, о условима под којима би стули ла у акцију уз Тројни Спо разум. Четири канцеларије су успеле да се нађу на истом становишту односно будућег режима на Јздранском Мору. Србија се неби имала шта да жали на га ранције које би јој биле дате. Према „Пти Паризи ! јеау* предгтоји дефанитив но утврђлвање споразума измеђ/ Тројног Саоразума и Италије као и измена потписа. По гг.асовима о овом споразуму опшгл утисак је

у Л.њдону, да је постигнут одсудан обрт у евролској кризи и да ће се дог.ђаји убрзат због ееома скоре интервенније Игалије. Француска шгамта мисли, да је сад осигурана инсервенцчја Италије, да ће 31 њом доћа и интервенција Румуније, кад се узме у обзир да из међу Букурешта и Ри.ма постоји споразум о иден тичаости иа националне тежње обе земљ?- У телегра мима из Рима се уверава, да је Соннио изјавио Ба лову, да је време да се за врше прегоаори. Дожи се, да Саландра жели да се постигне дефинитивно ре шење ово! питања, препоновног отварања парламен та 29. априла. Вероватно да је Аустрија под овим при тиском италијанске владе, која Је варочзто имаресизнирана аустриским војним прилремама и формулисана

М. М. Николак: Дрина Огромне су кршне стене што с обадве стране стоје А Дрина се, међу њиуа, са страхотним шумом краде... Заплаче се душа моја и залупа срце моје Кад погледам преко Дрине и угледнм тешке јаде * Србин тамо срећан није, он слободе нема гамо, За ситницу сваку страда: у тавницу на вешала! С оне стране за Србина ништа нема, суза само, Искрених и горких суза од туђинских тешких зала. О, Дрино, што тако течеш? Ти ми делиш народ јсдан, Што је с ове стране срећан и слободу своју има: С оне стране исти нзрод, али сужањ, али бедан... Да л' ће моћи ова браћа да помогну кад год њима?...

Фејвтон

М. М. Николнћ: л НЕМАЦ Ово што ћу вам сада причати догодило се за вргме нашег првог настучанаа у Босни. Било је то првих дана месеца септембра, управо одмах после пада Ви Јлеграда.

Наша оперативна всјска непрестано се кретала напред, па смо и ми, пољски болничари, морали одмах за њима. У кретању стално смо сретала читаве повор ке заробљених сфацира и војника аустријске војске, који су се предгвали нашима немогући издржати страховате напоре, које су морали псдносити, јер је време било до зла бога

рђаво. Најзад се задржасмо у једном малом, сиромашном сеоцету, као што су и сва босзнска села, Прва ноћ нам прође на миру, али већ сутра-дан почесмо добијати рањенике, Предвече неколико комита доведошг тра рањенина, заробљеника. Дзо јица су били М џари, а је цзн Немац. Пошто су сви рањеницк били превијени, то смо узели да превијамо оне заробљенике. Мајор, ксмандир преаијао је Нем ца, а ја са још једним четним другом ону двојицу Ма> џара. Командир је са сним Немцем дуго разговарго немачкм, ја не могадох чути шхшта в5ог уобичаје* не ларме вагЈИХ војника, која је у фвсм тренутку била јстт ; ^ча, јер су се нздбаци^ли „камена с рг мена", па се и посвађали око тога, ко је даље бацио Кад су сва тројица била превијена однесемо их но силвма у велики шатор. Ја седнем поред очога Немца

који је узневереним погле-1 дом гледао у мене, мислећи[ ваљда, да сам ја дошао да ј му сеч.м нос и уши а да[ му вздим очи — и упитам ] ; га немачки, да ли је гладан. — Још како! Два дана сам ја лежао у шуми, господине, док не дођоше Ср|би, милостиви Срби. Ја му дадох парче хл?ба које он очас поједе. Војници, који се беху окупили ] око Нс.с, почеше се ругати његовом немачком говору. Ја устанем и полако их зг- ј молим да нас не дирају; поч 1 вем им доказивати да је и он човек; упитам их, како би њима било да их Аустријанци заробе па да им се тако ругају њиховсм матерњем језичу. Они ућуташе, и удаљвше се, а ја о пет приђем Нсмцу. Он ме гледаше преплашеним ко-' гледом својих плавих очију.; — Ах, господине, шта ће то бати са мном? — Ништа, послаћемо Вас у Србију, у болнацу да се лечнте.

преко Билова, своје нове услове у Риму. У званичним талијанским круговима још се не зна за ове пред логе, али се у напред уверавз, да не могу задовољити иредентастичке аспирације Игачије. У званичним круговнма предвиђзју чак нове преговоре између Билова и талијанске владе, шго ће довесги до одлага ња интервенције Игалије, уз Тројни Саоразум. Сем талијанске и румун ске интервенцаје говори се такође и о антервенцији Грчке, и објављују се усчови према „Месажер д’Атен* које поставља Грчка. „Фи гаро“ коментаришући о узроцама Венизелосовог повлачења напомзње: Јануара месеца Греј је тражио од Грчке да арими к себи сво ју сзвезннцу ч-рбију, којој <е претила опасност да је Аустрија прегази, уверен да ће то одобриги Француска и Русија, Греј је уверио Венизелоса да ће Грчка добити велике накнаде за жртве које буде поднела аомажући угроженој Србији. Грчха би добила вел«ки део анадолије са целом оба лом према Егејским острвима. Венизелос није хтео пропу^тити такву прилику, али му је труд код краљз, да га придобије за интервен цају Грчке остао узалудан.

зум између Србије и Игалаје и да је приморје подељено. Неки међу њима тврде, да ће готово цела далиатинска обала бити не угралисана. „Журнал де Дебз*, одговарајућв талијанском листу „Коријере Дела Сера“ примећује, да )е рзвнотежа између две за раћене групе сила поремећена, већ месецима, у корисг савезника и да исход рата не зависи од внтер« венције трећих, која би само могли убрзати неизбежно решење. Затии додаје: Ин* тервенциЈа на рагишту не би бала спасилачка или ар* *битражнз него предузимач« ' ка, у очекивзним великим I променама гранииа Европе, I и да ге акцнје, и ако о њниа треба постићп тачан сп> разум међу савезницама, не треба мешата једну с другом. Коментарлшући захте ве Грчке, којг је објаввла атинска штампг, „Журнал де Деба“ вели, да се не могу сви усвојити, али да се могу узети за полазгу тачку у преговЈрима који, у ингересу јелинизма, треба да се заврше у кратком року.

т ш

— Изкааак Србије ма Јадрзнско Мор«. ПАРИЗ, 12. Априлз. Више лисхова сбјављују телеграме из талијаиског извора о Јадранском М^ру. Једни мисле, ца је Игалија вољза, да да Србија из19зак нз море, а други тврде, да је већ закључен спора

— Неус пех Немаца. —

ПАРИЗ, 13. Априла. Сдужб.но саопштење од 11 јаприла 12 сати ноћу: Се ]вер 10 од И хра наставља с< 'борба под добрим погод јб|ма за савезнике. Немш су нааали на неколико ме јста братански фронг, алх јнису задобила земљишга [ С наше стране, ми смо на предовали на десној обалх канала снажаим против на падом. На осталом фронт) нема ништа да се забележи

— А кзд се кзлечим? | — Онда ће Вам дати ка-, кав посао. — А хоће ли дати хлеба? | — Дабоме! И меса и супе! I — И супе!? Та јели то истана? Да ли сам ја код Срба? — Код Срба сге заробљеник, али г> оц нас они не живе рђаво. — Видим! Сзд видим! — А шта сте Ви мислили? — Ја нисам мислио нашта али су нам официри причала да Срби кад заробе некога, муче га на тај на- ( чин, што му прв ј десет дана: не дају ништа да једе, па; онда дође Всја Танкосић и спакоме сече нгрче по нар че тела док не умре. У то су нас официрн уверавали, ] и нарочито смо се бојали | да не падиемо у руке Воји ! Танкосићу. А да смо ми| знали да то није истина свн | би . е предали. Ми се, го I сподине, боримо само да не паднемо у руке Србима а увек гледамо д* избегнемо борбу, јер смо ма далеко

Г'Г" 1—11 од својих кућа и боримо се, а ни сами незнамо зашто. У 1 ом уђе један војник и позва све превијаче на рзд Ја дадох још јецан комад хлгба Немцу, који он брзо смаза, па изађох из шатора на дужност.

Лрп преглеЗу шт — Иа ратииж даиа Сакупљена лекарска комисија очекиваше „пацијен- ј те,“ и они се јављагу једап 1 по један. Нам се ко појавв, ј:дан од лекара дигне ногу иуз викну: — Не, даље! Не, дзље... Сто)1 И обвезгик стане. Ипоч ке да се жали и говори. — Знате, госаодине... ја МИСДИУ... — Немаш шта да мислиш, каже члан комисије. „Војнику није глава да мисли, већ да носи шајкачу на глава!*

- Шта траж« Грчна па да рђа 1 ратну анцају. АТИНА, 13 апр. Пут принц« Ђорђа још увек је предмет разговора удипломатским и политичким круговима. Једна лачност блиска министру председ чику и двор/ из]авила је, да јс принц Ђорђе однео у Паризуслове, под којима би Грчка могла да се умеша у ратну акцију. Грчки услови састоје се из оввх пет тачака: 1. ) Грчкој војсци има да се одреда зона х.а којој ће самосгално операсати. 2. ) Да јој се одобри зајам од 300 000.000, који ће се исплаћавати у месечнам ратема од по 50.000.000. 3) Усгупање Г рчкој Смнр* не са вилгјетом. 4. ) Гарантаја да Грчка неће бити нападнута од Бугарске и да неће овој мортги да чин а ма какве територијалне усгупке и 5. ) СнаСдевање војним магеријалсм.

јСехачка н Јрчка Барои Ипсалаитн у Бврлмну АТИНА, 14 апр. Барон ИЈСиланги, упрзв« нвк грчког двора г. шеф германофалске струје) ГрчкоЈ, изненада је отлутовао за оерлии. оарон Иасаланти је лични пријатељ пемачког цара и његовом путу у Берлан прицају пслатички карактер. У двтрским, пак круговима, се говори да се Ипсиланти нгће у опште ни враћаш, п.ошто су германофали претрпели пораз.

Об&езник ућута, и почне да се скида. И пошто се скине, члап комисаје наре • ђује: — Шарицајге га1 Дотрче, и толико гаишприцају, да са обвезнакз тече... То бива на раздаљини од 6 метара. — Од чега си слаб..? — То ме боли, па то, па то... обвезнак се жалн — Хајц у кавану, па по сле у болиицу. Обвезник болестан одлаза у каваау и седа за ств. До њега седа друп здрав човек, па трећи, па четврти, и тако редом, и сви се са њим здраве, и не знајући, да је сн тешко болестан. И док власт наређује да се скину чаршави са стола, га би се сузбила зараза, дотле овај обвезник иде комогно у кавану, и онда всћ знате шта бива; свет се меша, и зараза пева: „Плови, плови лађо мој&1"