Straža

Стржм 2

С Т Р А Ж А

Број 103

№ 1 [1111 — Сукоб наисђу шпадотурснкж прввиа. Букурешт, 13. апр Између Енвер паше и Талат беЈа дошло је до веома оштрог сукоба, услед турског неуспеха на свима фронтовчма. Талат беј је за све ово крввио Енвера и немачке официре и пред лагао је, да Турска закључи са Русијом и осталим ратујућим државама сепа ратан мир, како би спасла што се још спаСги мож<*.

— Раикјо кли доциије Грчма нора да астргио н«ч, Солунска „Мбћедонија" дзноси у свом последњем броју уводни чланак у коме се третира држање Грчке, У чланку се изме ђу осталога каже, ранаје или доцније Грчка ће морати да тргне мач. Ако Силе из Споразума буду приморане да ва Балкану поведу и трећу војну за последње три године, Грчка у том случају неће моћи да остане равнодушна она ће се морати латити оружја. И зато наша влада треба још за времена да поведе преговоре са Споразумом,и да му изнесе оправдане захтеве грчког народа. Ј р није искључена могућност, да сасввм изненада искрсну нове компликације, а да нас пзненаде. У том слу чају грчки народ би пре трпео огромне штете, јер ништа нам не јзмчи. да у том случају не би смо морали бити слепи послуш нвци једне или друге стра не, и не бисмо могли да стављамо никакве услове, већ да слушамо онако како нам се заповеда' Ишалија и ^рбакија — Нвнмр« увммају сме шнре рД8Нврв —

своје рођене браће из Тран силваније. По њима, Руму нија би требааа да се за довољи и са аутономијом, коју би Аустрија дала Тран силванији.

№п I Брш - Грцш не желу воЈиу, апп се ј« и не беје — Наш извештај СОЛУН, 15 апр. Разговарао сам са једном угледиом политичком личнотћу, која је прг два дана допутовала из Атине. На м">је питање, какви односи владају између Грчке и Б}гарске, добио сам овзј одговор: — Ми, сва, у Грчкој знамо да оугарска не полаже никакву взжностна Тракију.

Сва пажња, све тежње Бу гара, сконцетрисане у на Маћедонију, нарочито па овај део Маћедон је, који је приаао нгми. Ми, Грци, не желимо рат. Два рата нас су доста исирпли и нама је стда потрсбна је?на дуга периода мирног економског развијања. али мч се не би ни за тренутак иоколебалв, већ би се опет прих ватили оружја, у случају да на бугарској страна приметимо ма и најслабију наме ру, која би ишла на то да унесе несгокојство и немире у нашу теритсрију. Искре« ио пријатељство између Г рч ке и Бугарске је немогуће, али ипак зато, ми чинимо све, колико до вас стоји, да су односг бар снош љиви! Сантјаго, НАШЕ БОЈИШТЕ У^усшро-црхогорски фрохш ЦЕТИЊЕ 13 априла. — У току 12 априла вођена је слаба артиљеоиска борба на фронту ловћснског и хгрцегЈвачког одреда, као и сзнџачке војске, у којој је наша артиљерија успела да слречи рад непрлјатељских трупа на утврђивзњу положаја. Св ваше стране није било губитакз, а неприј)тељски губитци су ке познати.

1 гшн 1 №» Аустркја псчињв да попушта Букурешт, 13. апр. Изгледа да аустроугар ска влада, услед неуспеха у Карпатимз, почвње да попушга у ЗЈтегнутим < д носима са Италијом И по ивформацијама вз доброобавештеиих кругова из^еђу бечке и рим' °владе измењана је ве( важна препнска, после је је је дан знатан део устријске војске са талијаЕкке грани це упућен на Карпате, као појачање трупама генерала | Боројевића. Ова нагл 1 про! мена у односима тумачи-се ' као пристајање Аустро Ујгарсче да нзиђе на сусрет галијанским захтевима.

Примљен је билгнс руковаоцз Месне Продавнице. Из бичан.а се види да је чисг приход 3000 дикара Ииврнираш аустрвгки поданнци Пошто је између наше и Аустро-Угарске владе постжнут споразуч, интернирани аустриски поданици могу се вратити својим кућама — у својој отаџбини. Они који желе остати у СрбиЈи мсрају се нријзвити месним полициским вла стима. Продзја царкнске робв Данас у 9 часова г,ре аодне у царинској прегле даснвци на жел. станици изложиће се продаји сва Она роба за коју се незна сопственик.

- Рат ааврвђу Србкје ■ АуотроУгарсив 1914—15 год. Наш познати вајар г. Јован Пешић, као ратни сликар Тим. Дивизије спрема материјал за штампање књиге. која ће им ти ј до 90 илустрација, сииманих у | току борбе. Ово дело јасио износи масу зверстава која је починила аустро-угарека солдатеска, што ће послужити и као грађа за историју овог најстрашнијег рата, какав у историји света још није забележен. Из овог дела овде изиосимо ктрактерне особине два највећа злочинца као главних виновника ове људске катастрофе, која се у овом добу одиграва на европској позорници. Нвначмо - ЈвпрвЈси 1-таџарсми цар и крал> Фрања Јоси«*> I. и Вкљам II. Колико су штури појмови ових двају крунисаних крволока, може се прозрети и кроз ове њихове титуле које сами себи пришивају, на шта се сваки човек са здравим појмовима мора насмејати и, — згадити. Франц Јосиф /. „Апосголско величанство“ хо ће тим да себе упореди са неким вишим бићем које га је као одредило, да за несрећу управља једним делом народа; овај старац још до некле могло би се рећи — да је и срамежљив, увиђајући да му његова надутост и самом постаје смешна, чега ради је себи дао скромнији назив „апостолско величанство“ да као следбеник Христов, њега на земљи замењује. Колико је и какво неваљалство и порок усредсређен у души овог бестримерног атенташра на човечанство, можесе видети и по томе, што је он својој војсци дозволио, да она у Босни и Херцеговини — као и у осталим словенским краје* вима под Аусгријом — на најсвирепији начин убија виђеније људе тако, да ни сам Калигула није то чинио премз хришћанству у своме времену. У Босни су ови зли војници I још горег владара са највећом ! насладом и пред очима од ужаса избезумљених матера забадали ножеве у трбух оној малој и невиној дечици, која су

се усудила да писну гледајућиј страховите мухењихових очева! која су деца баш за то и д >ведена, да нарочито гледају му- ј ченичку смрт својих отаца, који 1 су у масама убијани само због тога што су Срби, од којих су многи после свију издржаних мука морали сами себи да копа у гробове у које су бачени и гу дотученн. Његово „апостолско вели чанство* одобрило је, да његове дивље хорде при своме упаду у нашу земљу, обе.већујући и поганећи у храмове; паде, руше, пљачкају и кољу ненаоружан народ; а кад је наша војсаа дочекала и почела да сатире ту царску војску, тад је, чувши за силне поразе његове дивље солдатеске овај окорели грешник ударио у плач и тајно намигнуо своме у Хрисгу брату Папи, да он спасава ситуацију. Он«»ј „свети" човек, одмах је ревно но чилио своје, јер се његовог језуитског срца коснуло ридање старчево, који је у Папи разбудио „хришћанско" милосрђе и кад је наша војска у пуној мери касапила дивље хорде „апостолскџг величанстеа“, тад се Папа у иие човечанства* смилостивио обраћајући се зараћенима и са болећивим срцем уз језуитско пренемагање моли, да се „Христа ради* обустави клање! Но, Папа је заборавио само то, да је с тим прилично закасиио, јер су његови хришћански осећаји зачмали баш оида, када су се требали у потпуној сили и важности да појаве. Папа је заборавио да и репом мрдне онда, кад је аустријска војска у Мачви бесчастила, силовала и засипала венеричним болестима девојке и жене; вешала и пекла старе и немоћне људе, штројила одраслу децу и по том убијала, везуЈући их жицама у групе, а масу девојака, жена, деце и стараца одводила као „робље“ од којих многи њђоше смрт у пакленој држави Аустро-Угарске монаркије. Разоравали су и палнли на свима местима где су крочили, о чему су у овом делу мало даље пуштена сама факта — фотографски снимци — да говоре. У личности Фрање Јосифа,; природа је међу друштвени живот убацила такво зло, какво смртан чове једва може себи да представи. ? — Наставиће се —

ПООЛЕДЊЕ РЕСТИ Француска и Ватикан

РИМ, 13 апр. Како су немири у Арба нији узели веома шароке размере то је из Бриндизи отпловило пет бродова са војннцима за Арбанију. Ово одашиљање са талијанске званичне стране објашњава ое нзредбом ради заштите Странаца од Арбанаса. Војска ће вршити само полицвјску службу.

№ № Орган конзервативаца „Ново Време* доноси псд насловом „Прижељкивање" члавак у коме вели: Не прође дан, а да Букурешт не добије какву крупну политичху посету. Генерал 11е џет, Голц паша, Талат беј, Џавад беј, Генадијев, сви су они дошли, прошли а отишли, а данас се увелико говори да се учекује долазак Ајтела Фридриха, свна. немачког кајзера. Из гледа да мисија Гслц паше није уродвла жсљеним плодом, в кајзер је приморан да пошгље свтга сина, ве роватно са каквим своје ручним писмом. Германофилска штампа, као и германофилски кругови развили су најжввљу акцвју против Русије. Они непреаано доказују, како Румунија прети опасност од Русаје, „Сеара* и „Молдавија* убеђују Румуне, да би улгжење у ацкију против Аустрвје била једна братоубилачка војна, пошто би се румунски војници морали тући протав

Српски дан Из Париза јављбју да су прилози, које је дао српски дзн, достигли суму од пола милиона динара. Гимназија у Жансон де Саји, у којој су учили Гзрашанин и Душан Николић, дала је 3200 {франака. Лш вестн Г. г. Татомир Петрони јевић и Ђорђе Радојловић, члансви Одбора Срп. Црвеаога Крста, отлутовали су јуче за Ниш. Прилозн Црвеном Крсту Врач^рски пододбср Цр веног Крста прикуоио је и послао главном одбору 1000 динара. Г. Александар Јанчић пешад псручник VI П ука I поз. приложио је 50 динара Долзззк лнтернкрамкх грзђана Из Ниша нам јављзју да је прва партија наших ин« тернираних грађана у Аустро-Угарској, после издо жаног петодневиог карантина у Прахову, стиглатамо. Исплата рвквирлраке робе Месни Одбор решио је да свима трговцима исплати робу, која је бвла реквири« рана ва продавницу. Из Мееног Одбора На последњој седници Месног Одбора решено је, да се новац за позајмвце тражи од општине.

Вдасижк Драг. ГрегорЛ, коскајска 22,

Рад Сршшног Одбора Ччанови Главног Скуп штинског Средишног Одбора за помоћ из^еглицама, невољнима и пострадалима од рата, решили су да обу ставе делење нсвчане по моћи, и да тај свој рад пренесу на месне одборе.

РИМ, 14. априла. Бивши фпанцуски министар иностраних дела г. Хамп туке, посетво је папу. У круговима бпвским Ватикану држи се да ова посета стоји у вези са папинкм мирољубнвим изјавама.

Тиса конферише

Влагодарн&л Г. Мвлутин Ђорђевић тр говзц из Београда приложио је, преко г. Јоце Константиновића, члана Одбо ра; Месном Одбору за београдску сиротињу 30 ди нара за спомен скоро премивулих његових пословних приЈатеља Симе К. Наумо вића и Саве Исаковића. I Молбв за ПиМОћ До данас се Месном Одбору прнјавило за помоћ око 3000 породица, Битољска олштлна за из-

Битољска опит на реши ла је да свима оним избег лицама који желе да се вра те из Битоља на своја ог њишта, изда објаву за бесцалатну вожњу и једну суму ^новаца »до путии трошак. Свднмца Миловрдних Шџ , Данас у 3 часа после •подне у сали хотел »Ори јента,“ одржаће Коло Ниш ких Милосрдних Сестара седнипу.

ПОТРЕБНА ЈЕ ДЕВОјКА ЗА САВ КУЋЕВНИ ПОСАО, ЈАВИТИ СЕ УРЕДНИШТВУ .СТРАЖЕ«

— Састаннк мађарских првака са Тисом БУКУј ЕШТ, 14. априла. Из Пеппе јављају да је граф Ст^фгн Твса шеф влаце, позвао шефове маћарских парламентарних 1 рупа др. Емила Симонића, графа Андрашија, Апоњпја и Зичија и са њима је дуго конферисао. Говори :е да је на овоме састанку решавано о веома важаим питањима. Одмах после седнице Тиса је у пратњи др. Симонића отпутовао за Беч.

Немачка и Француска — Размена интернираних и инвалида. ПАРИЗ. 13 априла. Измећу немачке владе и француске вгаде завр шени су пре свори преко шпанског посланства о раз леаи интернираних грађана, као и оних војника, • које комисије буду огласиле за инвалиде. *"" 1 ~ -.Ж.Т.Т. , ■■■■ I 1 ■ I • Против митрополита — Непатриотски гест румунског митрополита у Б. Пешти. У круговима румунске националне лнге осећа се јако негодовање против румунског мчтрололига у Метиану. Румунске националисте га Оптужују да је мол?пстви|ем, које је одржао за победу немачког оружја, у дарио на образ Румуна издајничкв жиг и да је погазио идеале и наде Румуна Угледни политичзр филипеску написао је у своме листу оштар чланак против митрополита, упугио је апел на сва друштва у којима је овај члат, да га избришу из чланских редова.

Штампарија Драг. Грегорнћа — Космајска' 22.'

Лела Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА -

— Шга још аола часа1 — јекну он! — Ти сј баш б:з срца. 3 р ти је мало што си ме досада мучила, већхоћешјош СлушајЛела Христове муке ни:у ништа према овим мојим мукама. Добро, још пола часа. Имаћу јсш толико стрпљења, л будеш ли хтела да про лснгираш буди уверена да ћу те као какву мачку из бацити из со? е Говори само брзо, да шт^ пре орође то пола часа. Ако можеш, а ти разговор мзло и скрати. Унапред пристајем на све, само ме осгави! — Добро, гледаћу, да будем што крзћз, када пра стајеш на све! Хоћу само да утврдвмо програм, и да направимо ли сту које ћемо позвати! Ето то је све што још од тебе тражим. А Онда, онда ћу те напустиги млади госпо диае Перићу! Д^кле ја ми слим овакав програм. Пјјво једна латриотска декламација. Знаш то због тате.

( 14 ) Он на то много полаже. Декламовао би г. Никић, он ми је већ дао реч; затим једна песма узпратњукла* вира. Певала би госпођица Јовгновићева. Знаш и не пева бог зна како. Али она ме је молила, јер ба је у томе случају пратио г. Вељко, њена симпатија. Певала би Лзку ноћ, од Т. Кернера. Ах то је дивна ствар. Јеса ли је слушао? Ниси! Тс је штета. Н ј ево, ја ћу ти је одсвирати, — само, знаш, то не улази у оних тридесет минута! — И лака као каква срна она одлете докла< вира. И док је Павле Перић очајавао и губио наду да ће добзта мира, Лела је отворила клавир и под њезинвм малим али еластичним прстима извђоше први акорди. Били су снажни као зора, која разгони мрак. А затим, као што се дан губв, тихо, нечујно, губили су се и звуци. Павле Перић се био занео.

Аршикз бшког

Првог квалитета, коме треба нека се обрати у Параћин Јовану К. Ђорђевићу, трговцу или Кости Бранковићу, кафана „Пролеће", где се моке добити на веће и мање количиие. Цена умерена. Имам и арпаџиково семе, и дајем 117 га са гаранцијом. 2—10

|Кж шбмпв тЛ1 101б№ кежв ј Беогрш

преселили смо делом у Свилајнцу, Крагујевцу, Крушев[цу, Нишу, јагодини и Краљегу и исте имамо: кила У Свилајнцу говеђе разапете Крагујевцу

вд 5-15 ком. „ 5—15 „

Т>

„ . усољене

, 20—50

, „ пребачене

„ 6-12

У>

„ свињ. разапете

. 2-4

Крушевцу говеђе усољене

„ 20-50

„ „ пребачене

. 6—14

т>

Нишу говеђе пребачене

. 6-14

»>

јагодини говеђе пребачене

6—14

Краљеву говеђе разапете

„ 4-10

Београду говеђе разапсте

„ 5—20

!»

„ „ усољене

„ 20 60

„ „ пребачене

.. 8-25

, „ сапуна белог за веш. А ИСТЕ ПРОДАЈЕМО. Говеђе разапете ио диг. 5.20 1 клгр. Говеђе пребачене (преко мотке) по дин. 4,20 1 кгр. Говеђе усољене (садаш. мера) по дин. 1.80 од 30 кг. теже. Говеђе усољеве (сад. мераЈ дин. 1.65 од 20—30 кг. комад. Свињске разапете (садашња мера) по днн. 3.— 1 клгр. Сапун за прање веша по дин. 40.— сандук од 50 клгр. Бли.ка обавеигења даје фирма чија се канцеларија налази у Јагодини.

КОЖАРСКА ТРГОВИНА ЈИигрић, Новаковић и Стефановић

Нашем брату, односно синовцу. деверу, шураку и | УЈаку + Сбешвзару (3-рсту) ргшићу војнм обвезннк | који је после кратког а тешког боловања умро 8 марта ове године у алексиначкој болници, а 10. истог месеца сахрањен у алексиначком гробљу, даваћемо четрд«сето[дневни помен 16 априла о. г. на гробу. ОЖАЛОШЋЕНИ: ј Брат Живојин, сестре: Мичева, Вукосава и Косара, стрн[ чеви: Стеван и Пера; стрине: Даница и Мара. снаха Ле[посава, зетови: Пера и Лаза; сестрићи: Милан, ^Бранко 118 и 'Клада и остала многобројна фамилија. * 2—3

Наш мили, добри и ннкад непрежаљени; наша велика нада, радост и милосг; наш добри: син, односно| брат, унук, сестрић, братанац ит.д. + ЈЛилвраЗ (јбиле ЈСлриН испусти своју невину и племениту душу 16 марта у 201 год. свог лепог младићског доба и остави нас неутешнеј да за њим, његовом добротом, вредноћом и лепотомдо| века тугујеио, а он ее преселм у вечност и нађе рајској насеље међу анђелима. Ову тужну и несретну вест јављамо свима: сродницима, друговима и познаницима нашег доброг Мнлета. Рача, (краг.) марта 1913 г. ДО ГРОБА ОЖАЛОШЋЕНИ: Отац Љубомир Карић трг., брах Коста гимназист, сестре:| ЈБубица, Стевана учен. VI разр. Ј краг. гим., стара-мајка| Мила Д. Терзибашићка удова, ујаци: Коста Терзибашић

[ трг., Живојин Терзибашић арт. п.пуковник, ујне: Даница, | Десанка, тетке: Драга, Перка, стић трг„ Никола Росић, Најдан Вучковић и остапа мно-

116

1рага, Перка, Мица, тече: Милојко Ко Росић, Најдан Вуч гобројна родбина. 2—31