Straža

Број 110

БЕОГРАД СРЕДА 22 АПРИЛА 1915

Гвлина V

Адреса ;а телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД. Стаи Рсдакције и Админ.: Коемајска ул. бр. 22. Огласа се дају у Адмии. Цеиа утврђена.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТПа 1092

ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излази сваки дан у 6 ч. пре подне.

За српску ствар

Неплаћена ее висма аре мл{у. — Рукописи ее ие вракају. Писма, рукопнсе, иоелц а еае остало што с* односи вв дмет, елата вллсништву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

НИШ, 21, априла. (Спец: извештзј). — Један бивши министар, члан главног одбора владине странхе, изјавио ми је да се у владајућим круговима са нестрпљењем очекује пролаз за Рим г. Гирса, новог руског посланика на римском двору. Г. Гирс ће се у прол зу задржати неколико сати у Нишу и састати са г. Пашићем и посланицима из Споразума. У владајућим круговима влада уверење, да ће г. Гирс успети да изравна све несугласице између римске и српске владе у питањима која су довела до кризе. МИЛДООВХЂ

Кризакабинвтаг.Пешића — Специјални извештај —

Сасввм изненада избила је криза кабинета г. Паши> ћа. Од једне личностн која стоји близу д&нашње владе и сматра се као утицајна дознао сам ове појединости о крази: Знаци кризе ноказали су се још истог дана када је г. Пашић одговарао на интерпелацвју г. Драже Павловића. Што она онда није избила разлог је тај, што српска влада још није била званично извештена о усло« внна, под којима би Игалијз ушла у ккцију. Све оно, пак, што се у јавности говорило о талијанскин захтевима српска влада није, узимала за оабвљно. Међутим, када је пре два дана српска влада и званично извештена о условама под којим ба Италија ушла у акцију криза је изба ла. Но за њу се знало само у влади в у дипломатском телу сила из Споразума. Веровало се да ће Италија одустати од својих лре-

НИШ, 21. апр. тераних захтева, нарочито у погледу Далмације. Но кад је г. Пашић извсштен лично од талијанског посланика, да Италија ни у ком случају не може да одуетане од својвх захтева г. Пашаћ је п;слг конференције са посланицима сила из Споразума сазвао ми нистсрску седницу и својим друговимд из кгбинета изложио спољну ситуацију створену захтевана тала јанске владе. После дугог саветовања решено је да се позове престолонаследник, који св у то време налазио у Крагујевцу у Врховној Командв. Одмах по његовом доласку одржанајеми ннстарска седница иод његовнм председништвом. Де какзог решења није дошло пошто се још уаек сва нада полаже на Русију, и верује да ће она успети, ма и у дванаестом часу да угиче на Италију у погледу њених трзжења! Јовановнћ Влада поднела оставку — Специјални извештај НИШ, 21 априла. ~ Данас у 9 часова пре подне, после одржане министарске седнице г. Пашић је посетио престолонаследника и поднео остав ку целог кабинета. Престолонаследник није примио оставку. Посланици Русије, Енглеске и Француске били су код престолонаследника у аудијенцијн и дуго конферисали. У политичким

круговима верују, да ће силе Споразума успети да склоне Италију да одустане од својих захтева у Да^мацији. Јоваиовић. У Карпатима

У Карпатима се према ратнцм иззештајима води још увек огорчена и крвава борба. Битка истина још није ркшена, још се води, зли сви су изгледи да ће се и она као и све досадашње решити у корист Руске армије, а поразом аустронемачких трупа. Све вести које се односе на акцију у Карпатима, ма долазиле оне из Петрограда, Беча или Берлина говоре да су Руси у добитку, по> казу)у успех, ала само на руској сграни. И поред свих досадашњих појачзња која су сла> ла Немци у Карпате, карпатске армије аустро-немач ке замориле су се и аустро-угарска војни кругови, почели су да губе сваку наду, да ће моћи да задрже руску навалу, која је исти на последњих дана нешто спорија, али ко]а ће за неки дан, постати много интензивнија: руска главна команда шаље нове и свеже трупе из своје бесконачне и неисцрпне резерве. Руси су >спели да овладају свим важнијим кланцима и висовима. У руским рукама данас се налази све од Пољанске па до Љубков, а то значи да Је у њиховим рукаиа железнипа шго је од веома велике важности^по даље операциЈе: пруга која се данас налази у руским рукама почиње

од Цизне, па иде западно кроз планине до Видрања близу кланца Љупков. Код села Љупкова Једна споредна пруга иде северно кроз кланац и долином реке Огаве и састаЈе се са пругом јужно од Пшемисла. Положаја и ток реке Сан (северно од Ужока) поста* ју све несигурнији о Аусријанце, узимајући у обзир! Јачину руских трупа, од Салина до Бертфелда, а такође и дуж Бескида. Према самим оечким листовима на свим овим тачкама Руси су надмоћнији и успели су да потисну Аусгријанце и завладсју домннираЈућим положајама, који ће бити од решавајућсг значаја у дзљој борби. Све ово утицало је да је Аустриска вр- ј ховна команда наредила повлачење, што зн чи да ће Руси Моћи са тих положаја да дигиу један део вОЈске и да је Оаце тами где се укаже потреба. Железничка пруга кроз кланац Ужок Је још једмна нада Аустријанаца, ж.ђу тим, није искључено да њу наиадну руске трупе од _олииа. Према свему ово ме може се счекиваги снажна руска офшзива, коЈа ће наЈдуже за две три неде ље успети да слимије сваки отпор АустиЈанаца н да пробије себи лролаз у ма ђарску равницу.

Хроз швбу Један читалац ми пише: — Молим вас будите љубазни и у једном наредном броју дајте места и овоме. Пре два дана Ј'едан познати трговац дође у један београдски кварт и потужи се члану, како је добио једно уцењивачко писмо: ако у року од 48 сати не положи 5000 динара, биће и он и цела његова породица убијена. И наравно, после неколико крвавих и језовитих убистава, која су се догодила у Београду и његовој околини, човек се уплашио и потражио ааштите. Члан, иначе веома љубазан и услужан човек, пошто га је храбрио и уверавзо да нема чега да се плаши и да ће он већ све учинити, нареди жандармима да мотре на стан трговчев. Мрак је већ увелико пао, и' грешни трговац завукао се у свој стан и дрхтећи од страха чекао је час када ће уцењивач испунити своју дату реч и убити га заједно са породицом. Но ипак, с времена на време, он би ее окуражио, јер г. члан је наредио да га чувају. Међутим, грешник није ни сањао, да су у то време оба чувдра читавих по сата удаљени од њега, седе у једној кафани и уз хладан шприцео рачунају колико је Рус удал к сд Пеште. И тек, око 10 часова, каца је кафеџија и по десети пут опоменуо, да мора да затвори, они се сетили да им^дамотре. Л. Смодлака:

— Словаица и њмхов положај у југословеноиош положаЈу. Може се слободно рећи, да У Бечу није било ни једног југословенског покрета — било литерарног било политичког без директног суделовања Словенаца. Ссма та околност, да су Словенци били одлучни радници на Југословенској идеологији, најооље говори, колико Је идеја јединства ухвагила корена у словенском делу нашега народа; а догађаји, који су се

десили на Југу, били су само још већи погстрек, да Југословенска идеја оде и у шире слојеве словеначке; и она је заиста и отишла. Балкански ратови и успех српскога народа учинио је готово читави преокрет у томе. Месго оног спорог али сгалног усвајања југословенске идеје, дошле су брзе и величанствене манифестације њене, тако да Је у међувремсну од 1913—14, када је оаај велики раг избио, словенски део бечких академичара сгупио је у густим редовима као борац за потпуно УЈедињење Југословенског народа. Не треба овде заборавити да се напомене, како је велики број словенских академичара за време великих празника утицао на своЈе млађе колеге, да се заинтересују з ; југословенски покрет. Тако су ,'јС млађе генерације, долазећи на више науке, носиле са собом известан капитал знања и интереса за нашу општу народну ствар. Узајаман рад ових младих људи учинио Је, да југословенска идеја обухзати и широке народне слојезе и добије све конкретнији изражај. Благодарећи том раду, сдовенски део оечких академичара основао је друштво, које носи име Друштво Југосаовенских 1Академиков, а резултат овога ! друш "'"'■мди се у покрет њу I ОМЛдДИНСКИХ ЛИ- ■: а, 1 Оји п 1П Иј у | за сараднике наше наЈбоље млаI ђе књижевнб и политичке раднике. Лако је појмити, зашто је оваЈ процес уједињења тако брзо извршен код Слоаенаца. Словенски народ је од увек био ирви на ударцу германске најезде и продирања на Југ. Словеначки део нашег народа имао )е зато да искуси најтеже последице германизациЈе сло венскога Југа. У словенскам краЈевима нашим немачки елеменат наЈвише Је проширио своју опасну акцију и прстио да уништи и последњи народни отпор. Вслики духови словеначки осепали су ту опасност, али они нису имали могу&ност, да стану на пуг тој наЈезди гермаиској. Они су са своје стране учинили све, да се придруже залеђу нлродном и тако повећају отиор. Отуда су прваци словенски билн увек за

југословенски покрст, ма које Ерсте. Њихов рад ни.е значио врло много, јер у то време југословенска идеја ниј’ била раширена у краЈевима нашим. Моменат свеопштег народног буђења ниЈе био још ту. Чека/.о се, да читави народни слојеви прихвате идеју Јединства, када је тај моменат дошао, онда су га и Словенци прихват ли свом искрснош&у и реоношпу, којом се прихвата спасоносна идеја у сусрет спасиоцу. — Паетавиће ее —

— Прекид еаобраћаја на Туроко Бугарспој граница. Ссфија, 20. Аар. Неколико софајских лис това јавало је, да Је железнички саобраћај између Бугарске и Турске обустав љен на неодређено време. Обавештењима, која смо арибавили на надлежном месту, утврђуЈе се, да сао браћкј ндЈе преканут веи ј„ нередован због дислокације турсках трупа и нахођ^ња турских зојдих власти, које сматрлју з потреба'' јда вугеа*?** тр:да иду са^о ноћу.

НИШ, 20. Априла. Поред владиних оргама аочели су и спозицаони Оугарски листови да доно* са нзЈфаатастичнија и скроз неверЈватна саопштења ,о делима наших ор* ана у јужној СрбиЈи. Тано Је ,Мир“ јорган страаке г. Гешона, јбрОЈ 4.528 од 2. ов. м. до! нео дуг напис о тобожњем ,СрПСКУМ притиску у РаДОвишту*. Мсђу тим сгрогим лроверавањем утврђено Је ово: Пре месец дана из Радивишга побегла Је Је-

ФЕЛ>Т0Н ј Вл. Н . Зоранов; ГРЕХ И ЗЛОНКН! II Др. Светислав О. Нова» ковић, оператор и специјалиста за женске болести становао е у својој укусној вили у рококо —■ стилу, у Београду у улици Милоша Поцерца. Његова некористољубива душа и опробано искуство учинили су да је његово целокупво слободно време — он је био управник једног државног санаторијума — било испуњеио болесничким посета ма. Госпођа Новаковићка, омиљена појава београдСких дипломатсквх кругова, мати седамнајестогодишње лепотице и четрнајестогодишљег гимназиЈалца младог виртуоза, помагала је своме неуморном супругу у послу који је и волела и разумевала. ГБих двоје су ј

били срећни, истински сре^. ни, срећни у својим ко ре нитим узајамним наклоЈј 0 стима, срећни у пуној х ар монији своје деце. Њихов полумрачан парк луксузан до ситница, с а рав 1 номерно подкресаном енглесном травом, са П равоугаоним алејама у ш зрл пи . ротских ћилимова, Са пави* љоном у облику печурке и Г7ШВН ЈМ СТаЗОМ ПОДвуц^^ОМ под смрчу — био је увек иосећиван од друг ЈВ а њидове деце, од приЈатеља њихове куће. Имали су стаклом покривену куглану, а бвло је у пројекту, да се одкупи суседан п лац 0 Н а њему продужи п а рк и по дигне бетонирано место за тенис. Живот ове уважене и вољене породице био је сан многих неподесно склопљенах бракова. Па ипак њима нико није завндео, није за видео са ирикриаеним интересима. као што је то урођено Једном знатном бо лесном делу наше нације.

Взлерија и њеи брат Вдадислав, кога су у кући звали Вава, нису имали међу собом кичега заједничког. Она је била крупна, са покретима пуннм грације, коса јој Је била у ооји зреле кукурузге свиле, аочиплаве, дању плаве као пвет у споменка, а ноћу као за творен смарагд. Носила је сукњу по више чланака; њене омиљене хаљине биле су у кроју енглеских женских џокеја; ш пела јој је била увек јако висока: лети отворено кестењава са два низа месинганих копчица, а зими од шевро-лака са уметком од јеленске коже; живе али обуздане пририде. Вава је Сио висок, кошчат дечак са белвм, нежвим образима и крупним, гаравим очим«, истим као у оца; саитименгалне душе, али велики љубитељ Оурне музике. Његове омиљене ствари, ки]е Је са мало ла* скања савршено свирао на виолини, биле су од Вагнера и Шфауса. Меланхо-

лију у музици он је нрезирао, као да Је тражио сушту прогивност свом увутарњем животу. Волео Је да декламује „Луду* од Пе* тефиЈа и зато Је Оио увек расположен. 1 адашњи доајен посланичког кора симаатични господин Џорџ оиоје са рет ким изузетцима стални по* сетилац куће доктора Новаковића. И кад бисте у красталној зори, под стру • ]ом тек загреЈаног зрака срели на засенченом друму, коЈи води поред Ко шутњака за Раковицу два пунокрвна арапа и на њи ма Једну даму у црном ко стиму и узаним Жир.рди шеширом и Једног смсђег Енглеза. Енглеза по крви, Енглеза по манирима, Ен глеза по чврстом избријаном — лицу то су бпЛи Јамачно ВалериЈа и Џирџ. Коњске сапи би се додиривале, Џирџове очи су се завлачиле под своју сигурну стреЈу и одатле гледале строго и чежљиво. И кад

Ои на равном путу онустили дизгинс, дизгине висиле на гргураноЈ црноЈ гри ви, а коши сагли главе, њих двоЈе су се држали за руке и смеЈали, в^тпнски смејали, заго шго су их коњи разумели и нису се разилазили. Мало Је било тих белих вечери, када би међ мла* до Јасминови жбуње цнркутао у^амњен славуЈ или Ои маторк жабац Осзириж но скакутао утаОаном стазом. Ако ниЈе Оили ширег друшгва — Џ Јр џ Је сигурно био гу. И у килики јс таЈ човек чешне долазиЈ у ТиЛИКО Је б«0 ирИЈаТНИјИ свима члановама породице. пли не ЗаТО, шго Је он у мео својим шалама да на смеЈе друштво, већ заго шго се друштво мигло не забавља пиред њега. Редак Је бно таЈ греаугак, када би сви упрли очи у Џорџа и слушали његов ј ирачу, Он јс знао да Један човеи. раснолаже са врло ограни ченцм бројем таквих сгва-

јри, у којима Ои могле и ! највеће карактерне разлике : да нађу ингерссовања и стога Је избегавао те не сигурне покушаје, да у исто време занима све. Он би сваког заинтересовао на неки начнн и онда би то оставио, да би за то време пружио и другим такве забаве. И он Је у томе имао колосалног успеха и тај су његов усаех сви волели. али за Џорџа беме највеће задовољ.гво, да је насамо са Валеријим. Он је крнО од себе, али од њс ниЈе могаи да сакриЈе: Ва Л|рија ]е осећала да Је он воли. То живо створење, пуно СаВрШеНсХ ТсЛССНаХ дриЖН, волело је земљу Енглеза, пиштов^ло Је сигурну Р сЧ тога дубоко кулгависанл народа, али она ниЈе волела Џорџа, ма да јој Је >ли> вот изгледао исаражњен, неавршен, када се он не ои кретао око ње. Она је уживала када би је Џорџ

својим чврстим рукама о-бухватио внше Сфука и помогао Јој да скочи с коња; она је осећала у себи присутнисг неког пиЈааог заМорниг оСсћања, када би он седео према њој, а она Једним смелим покретом раз* голитила своЈу пуну, савршену ногу у чарапи од танке свале и оставшш )е целу његовим светлим очи«а. 11а, ипак, њоЈ Је били јасно, да нећс никад моћи да воли гога честиТог човека. Можда само зато што је Оио честит?! Јсдне предвечери после Тснаса враћо/ш су сс њих дно^е сами. Џорџа Су чека ла његова каруца из послансша и он нрсдложи Ва.ер.;ЈИ Једиу л^счлу ВОЖЊу Д0 КоШјг ;Н> Ка. ВаЗдуХ ЈС мИриСаО ва ОВЛаЖеиу Пра Ш 1 ну, а траваЈе била јлсно зелева — девоЈка Је пристдла. Вече Је било оријатно, потпуно: приЈатно — у самљеношћу и миром, пот' пуно — својим могућим ле потама. Кошутњак Је спа"