Straža

•?' *. ■ \

Треба публмка првенстве- 'и издајице српског иарода, ио да се упозна са овим|Што ће се ускоро спустити на њ гвоздена шапа боги* ње правде, то је врло версватно да је ввртоуз Влала Илић рекао Трифуну Радо* сављеваћу: »првмн ти ову суму од 50 хиљада дкннра, Одлежи апсу 5 месеца ја Ну успети да те помилујуса*о прими одговорнсст да си тв примао како ти је савест налагала," тако се бар говори у Нишу свуда, а и мора бши нечега гу, јер је Трвфун РадосављевиН по све индиферентан, и изгледа да се помирио с тим: да одлежи 5 месеца апсе да прода своје ја, своје чоае чанско достојанство, свој Србизам, за љубав 50 хи љадг диних сребрника.

мистериозним радњама, са оним коцкарским триковима са оним гаменским махина* цијама, које је Влада Илнћ инсценирао па тек онда да уведи како је Влада Илић опасан и грозан поданик на томе ,послу“. Код његане постоји разлика измеђудобра и зла, код њега морал и достојаиство представља лудорију и глупост а корупци]а к неваљалство за њега су две најјаче врлине. Ево и стварних доказа за то. Комисија која је примала опанке у Румунији, у почетку одбацила је 100 хаљада пари оплнака, с примедбом да не одговарајуу словима уговора. Душан Поповић начелник економног оделења извештен о овоме, наравно поеко агената Владе Илића, наредио је т лефонски председнику комисије за квалитативни пријед опанака — Трвфуну Радосављевићу: ,да прима ли берално све опачке јер је војска боса.“ И док је Душак Поповић вршио притисак над комиси1ом дотле је Влаца Илић помоћу начелника војне станице у Прахову и клпетана бродарског друштвг, удешавао коцкаргки тркк наи ме. да откупи од ф?брике у Румувији гих одбачених 100 хиљада нари опалака по цени од, 2 и 2.50 дин. и да их прошверцује помоћу горе поменутих људи у Србију а у Ниш помоћу Душана Поповића да их као добре преда на надлежно место. Ово дошло до сазнања тано што је сама фабрика известила писмима (девет пута) чланове комисије нудећи истој и заклет ву као и потврду за оно што су писали у писму. По исказу Трифуна Ра досављевића. који је дао код својих пријатеља сн је известно у сноје време к ма нистра војног о томе с пктањем ппа да чинио. Ми нистарство нвје дало ника квог одговора. Зато и ови подаци нпсу ушли у изве штају анкетног одбора не зна се, о томе се нигде ни шта и не спомвње! Да ли је то проиуствла да иследи анкетна комвсија ила је неко усаео, а тај неко може бити једино Влада Илић, да их помоћу пређгшњег министра војног и Душава Поповића начелника еко всмног одсека, уиишти, показаће за неки дан истрага. Али, како се Трифун Радосављевић не буни ништа противу тога што ће му се па чело ударити жиг срама да ц^НјДкм? — Благодарим; сад нисам расположена. Кааетан <:е опет нагмеја, ке гледајућ.ч у њу. — Зато што сте дозволили, да будете обманути вашсм шовинисшчком литературом; то је све лзж, клевета. Девојка је била разјарена и она осети да је најпаметније да ћути вла да згодно скрене разгсвр дру гом једноставнијом путањом. Зашто Трифун Радосављеввћ не даје никакве и справке, зашто се не брани од онаквих силвах оптужби, које смо ми подизали у нашем листу? Не брани с* зато што је се продао ста ром махеру Влади Илићу, који је не само њега упропасгно всћ а многе друге чланове комисвја и много стотина српских витезова који су се крвила на бојишту за рачун таквих пљ&ч к>'ша а 1а Влада И«ић. М« позивамо Трифуна Ра« досављевића да се брани, нека изјави да ли су ови наводи тсчни, или не, па ћемо онда ми понова да уз мемо реч, и да му одгудимој и оно ресто. д. м.

За српску ствар — Интервенција Италије несме да буде повреда народносног права ПАРИЗ, 22. априла Сенатор Беракже пише у „Пари Миди": говор г. Пашића је чиста мудрост. Италија благодарећи принципу народности, захтева Тријент и Трст. Па зашго онда одриче словевским народностима слично право да се конституишу око Србије по истом начелу? „Итало* — Српски споразум на тој основи уз?јамног поштовања народносног принципа толико је пра ведан и толико иотребан да га ематр^мо неизбежним. После принетих жртава Тројнога Спорззума, ради у становљавања наро;>носних права у Европи мож' по стојати равноправан мир у коме ће свакЈ добити свој удео према своме праву расе и народноаи. И велииа и мала правна лица, биће подједнако ноштована на конгресу који ће освештати ^ спостављаље европске равоотеже. Свако друго схватан г блло би само братоломност и заблуда, Оно би изопачавало освове морала савезничког факта протнву агресивног и насилиичког пангерманизма. ,Итало.“ — Српски споразум ће се засновати на узајамном поштовању ослобођенгх народноста и обележити у исти мах анархији и крај тиранији. Имајмо длвле пуво поверења у српску и италијанску владу, да ће у овој свечаиој прилици потврдчти да су верни тумачи својих демократијг и лојални следбеница европске свести. Г. Пјер Ренодел пише у „Л’ Уманите": Ма колико да се жеди гталијанска интервенција, било би за жаљење да њена последица буде повреда онсга народносеог начела, за које се савези боре. Сем коб них резултата до којих би насигурно довела једна таква погрешка, са војеичког гледишта ми социјалисти, који смо одлучно пристали уз овај рат имамо права рећи, да би то одвело на необичне мисли све оне, који би убеђени да се боре за Европу препорођену вољом међународне правде увидели да вођење рата скреће са свога правога пута.

Чзрлс Шт - Ноаа б|ватсиа шртва. Цетиње, 24. агфила Јуче је у Плевљима умро члан енглеске санигарне мисије Чарлс Топ, подлегав:ии заразном пегавом тифусу. Данас је свечано сахрањен уз Једиодушно учешће свих иласти и грађанства свију редона. Заступник министра предсецника г. Поповић упутно је и ефу енглеске мнсије топло саучешће, а министар правде г. Бакић лично је изјавио овдашњсм енглеском посланику графу Салису у име Крзљевске Владе саучешће, наглашујући с колико болне захвалности Црна,Г°Р а прати племениту жртву енглескога човекољубља.

скс. У правиу Мсзолаборче одбили смо шест непрм* јагељских напада. У долини Ломнвце имала смо ствар вих успеха.

I - 1 - ДР 1 Г 0 МИР козддшн | У роисгау у Мађарској, далеко од милих и драгих, далеко од пријатеља и познанвка умро ]е 4 фсбруа* ра ове год. Драгомир Козлански, виши чиновннк На-

београдске. При своме одступању Аустријанци су га повели у ропству, где је далеко од својих испуство своју племениту душу. Бог да му душу прости1 №т I № - Наговм|Мн>е војснв Букурешт, 25 апр. Из Софије јављају да је Турска века део својих труна избацила на бугарску границу. Софијска влада је преко свога посланика г. (огева протествовала код Порте. Са Шаза Петроград, 24. априла. Службено саоиштење геке ралштаба кзвкаске војске: Иаше су трупе извршиле енергичан налет у правцу Олти, а посебно у правцу реке Сивричеј, где су Тур ци бвлк избачени из саојих утврђених позиција У до лина Алашкерца нзша је каваљерија имала успеха према Курдима. На осталом фронгу нема никакве нз иене.

Админ нс: Лрацији , Стра жс * потребни су ревизори новина у варошима: Ариљу, Новој Вароши, Велесу, Го стивару, Пријепољу, Кратову, Жагубици , Салаш • Крајини, Бољевцу, Бачини , Чајиите, Лебанима иЛешници. За услове обратити се Администр. ,Страже и .

ДШОШШ вши Г. Стридман, секретар ру ског посланства на нашем лвору, премештен је за секретара у Русији. Р*актшри Наш д јписник из Наша, јавља нам, да су г. г. пуковници Петар Мишић и Миливоје Николајевић, по следњим указом Њ. В. Престолонаследаика реактвви рани* Поаоћ кевољнима’ Г‘. Бода, француски аосланик приложио је за помоћ невољнчма у рату 600 динара. Тунач грчког каћзулата За тумача грчког конзу

родне Банке. Пок. Драгомир лата у ^итољу постављен

ша

— Руснв иевачнк ч-^онс Петроград, 24. априла. У пределу Мито-а наше труп' Јстављају да све више -жу непријатеља. У прз ,у Млаве наставили смо да ј. ^ввијамо скоро пости . гнуте своје усчехе 23. а 1 амачао УМ^Р- ј прила соново смо заузели неколико селе. Свв покушаји непријагељеви да поново заузме Мајур Помјани осташе безуспешни. 23. а прила непријатељ је поку-

нм1 Желите ли да се раскомогите? — Против т:га, збпља, не би имао ништа. — Онда изволите у очеву собу — сада стављену Вама на расаоложење. (НаставкХе се)

ДЕЧАКА «а иро-

дају аована ао-

треби« су штампаршји С. Хоро

внца Цар Уроше-

ва улшца бр. 5

ВдасМх ДрНг. 'Совмјаа Јн.

шао да пређе Пилацу у иравцу Карловца, алн је бво сузбијен нашом ватром. — V ГалмцаЈм У Галицији, између Ви* сле и Караата, борбе се на» стављају са истом огорченошћу, узимајући карактер велике битке. Јавља се да је у овај предео ствгло неколико корпуса немачке вој-

спадао је у ред наЈсавесни јих и иајсиремнијих чнновника, овог нашег највећег новчаног завода. А какав је био као чиновник такав ]е био и као ЧЈвек, као син, брат, друг и пријатељ. Ко се са њимс само Један пуг видео, упознао и проговорио, тај га је дсцније тра жио и радо се кретао у његовом друштву. Као свака добар син ове мале али јукачке земље н пок Козлански се оаужио: у прошлим ратовима узео )е жива учешпа, као наредник VII пука 11 позива. Учествовао је у борба на Једрену излажући своје гру» ди за небраћу Бугаре. <-а младићским оцу шевљењем лошао је и у оваЈ рат. Али овога пута био је зле судбе. Баш иа два дана пре но што ће наши напустити Београд, пок. Коздански Је до» шао у Београд званичнвм послом. Ту га је затекла евакуација: било ]е доцкаа да се бежв. И онје остао, и сио азабран за оривремен> г одборника оиштвне

је г. Глигораје Атанас

ттш Нок ценовник животних намирница, штампао је Месни Одбор и растурио по грговинамз. Г. МихаЈловмћ Са Цетћња нам јављају. да је тамо приспео наш ново постављеви посланик г. Љубомир Михајловић. Јуче је на Цетиње арис пео г. Љубомир Михајло вић, ново псстављени посланвк Србије на црногор ском двор/. Згргда за курс Часови двонедељног болничарског курса, који отва рају француски лекари, др жаће се у згради музичке школе „Станковић." Једна молба Онај, којв је случајно из Ресника или Раковице однео једну корпу средње величине, од горе плагком покривену, у накрст (3 пута с 1 пут) везану са једним за

твором — бравом, а под нумером „Врњци 96 — Рескик,* а и уверио седањегова корпа није, моли се да се јавв ургднвштву Стр*» же или је тамо пошаље. Другн шшак Данас, у 4 часа по под не, у згрзди Музичке Школе .Станковић* одржаће се други састанак дама пријављених за болнвчарски курс, Зи Оеоградску еиротнњу Чланови Меснвг Одбора, на својој последњој седници решвли су, да се не прими предлог г. Министра Унутрашњих Дела о сма њивању скале за помоћ бе оградској ратн ој сиротињи Кшњвии тШ На ДЈСтаву Месног Одбора Управа Вароши каз нила је двојицу хлебара што су месили хлеб од брашна мешзног са пес.ком. Сшк интаркираннх заробљшх Црзена Крст је добио још један већи списак нашрх заробљеника и внтер нираних грађама.

у притвзр Решењсм кварта теразаског стављени су у притвор и под истрггу Милутин Д ј видовић, ар с, ж и Ихија Рцстић, башт. из Пожаревца, за крађу новцз Ивану Стојковићу, земљ. из Ванче у Београду —к афана „Маријево." .Српско Друштво Црвенога Крвта Јован Басић, оензионер, на дан годишшег помена својој поч, супрузи Даници, приложио је 100 дин. Љубомир Лукић, трговац,^на дан своје славе Св. Ђурђа, приложио је 50 дин. Мирко Драгичевић, хлебар на дан своје славе Св. Ђурђа приложио је 30 динара. Познв Позива се г-ђа Даница, удова пок. Андре Станојевића, бив. учитеља, дз дође у канцеларију школског одбора града Београда ради саопштења једног акта.

после сваког удаза у собу мора да опере руке, а и кад ба био лењ да то учини. болничар стоји ту и гоаи га пол претњом казпе да одмах руке опере. Лекари и болничари, не могу аисолугно да се з<разе из ових разлога. Сви имају нарсчити костим који изгледа овакав: од сатина цриог сорављеи костам навуку на себе чије отворе на нјгавииама, рукама и врату, кад се обуче — ае« жу ластиши тако да је он свуда хомоген, дакле нигде отаора нема и спречава у лазак вашију, ако би њих у ошлте било — у овој болници и нема — оне се покажу на том костиму. Доиста, мене је ово све изненадило, нарочито и она смелост ленара, који просто чекају заразу да код њчх дође. К^хиња ту је тек море или боље рећи царство чистоће, после сваког јела, све се пере и ри ба, сија се посуђе, пањ за сечење меса, шиархерд и све где год баците поглед. Ту тек влада велика строгост у погледу чистоће. Чов.-к који никзд није имао ааетнта, мора ту добити аоетит јер г.едајући око посуђе и чистоту отвара се издашљивл апетит посмчтраоиу. Каже се за Енглезе, да су наЈСавеснијл и нзј <реда | нији на дужности, алл овћ су ирев:зишли све народиости и носе рекорд у са

весности и преданости. Управо да кажем, ово је таква болница, уређење и особље, које нчсам никад вицео у жлвотт и у толико сам се пријатније осећао што су ово Јфеђење и чистоту организовали српски лекари, српски ум, чији Су генерализаторв Санитетски мајор г Константииовић а помоћиик санитетски капетан г. Коста Јовановић. У тако уређеној болиаци не може нв бати заразе и благодарећи овом уређењу овде нема ви једног случаја. У знак признања својим колегама, који су пали као жртве своје дужности онп су поједине собе крстили именима палих жртава као: соба др. М Ђорића, доктора ЛигЈСа, медицинара Сгокића, писара Жике, писзра Љубе Лале, да ово служн као трајна усоомена иа палг жртве. Следујио нримеру ових! Д. М. Књижевност — „Рагни Записи“ Данас је иаашао 18 број овога илустровачог часописа са пет лепих слик.г и следећои садржином: Ми смо гробари ваши и наши (псалм); Цариград (песма); Светн гробова; Борба на Степојевцу; Борбе авијатичара; Најезда варвара; Желимиров вод; Сисали ме, господине: Чекај ти...; Филистри. Препоручу|емо читаоцима овај часопис.

рлешке Лекарска француска мисија за педцовање Почев од четвртка 23. априла ове године отпочеће бес платно пелцовање грађана бе- I оградских против всликих бо-1 гиња. трбушног тифуса и ко- ј лере. Ово пелцовање је безопасно и без болова, а даје потпуну сигурност протнв ових

После избора — Кад ће се Грчка определити АШНА, 23. априлз. — »Атински Гласник* јавља, да грчка влзда није кишљења да би сад било опортуно мемлти политику Грчке в да влааа мислида ћеразвој дЈгађзја доаусгити Грчкој да Сачека резултат нзборж.

Радославов и Енвер — Тајни састанак у Једрвну —

априла

БУКУРЕШТ, 25. У овдашњим полнтачкЕм кр/говама кружи вест, да је др. Радославов, шеф бугарске влзде имао тајни састаиак са Еивер пашом у Једреве!

власти чине највеће напоре за здравље грађана, у тренутку кад Србија мора да рачуна ка свакога свог грађанина, патриотска је и хумана дужност да се свгки пелцовањем обезбеди од ових страшних болести од којих пада много више жртава него од непријатеља. Пелцовање је за све обавезно, Капетак д-р Есклизе биће сваки дан од 2 -5 час. по подне на расположењу публике у кући коју је опиш.на за овај циљ заузела и која се налази у Проте Матеје улици бр. 52.

Наш мили и никат непрежаљени јединац + Душан — Шна Јпреминуо је 10. фебруара т. г. у Битољу као регрут јУШ. пука. И у овој преведиаој жалогти за изгубљеним јединI цем уш овим пуем изјављујемо најв-.ћу благодарност г. [Богољубу Мзрковићу, члану кварта бигољског, који се јбрагски старао за све време боловања милог нам покојниха, да би га од опасне бољке спасао и нама се на услузи нашао за време бављења нашег у Битољу. На-

1 а V • ■ • Ј *• Ј V. ' » Ј V V ■ ■ • Јг- - ■ ■ ■ м V * •» I НЈЛ _ - Ј Ј - ■ ^ болести. У времену кад државне ! Н рочито олагодаримо г. Богољубу за стлрање његово око ■етпогреба, који ]е само његовим заузимаљем онако велид|чанствен бно. Гако исго изјављујемо благодарност битољском окружком протојереју г Јови 3. Поповићу, који је за време сахране чинодејствовао и дирљивим говором у црг.ви тугу нам за милим покојниксм у неколико ублаждо. Благодарни смо и многобројном грађанству битољвском који нам милог покојника до вечне куће испрати ■ Пожаревац, априла 1915 год.

ЦМЈмарјЦа Лраг. Грвгорвћа — Косма) с1ш гГ

једха прпмериА бодкаца Болнвца у којсЈ нма аараао Ниш, 21 априла. У собаиа, ту је тек ми лива човеку дауђе, Одмах приметите ово: по зидлвима нигде ничега нема шврља* нога, нигде једног парчета од одела, јер за одело конаруисана је примнтинно јед на нарочита остава, и зидови су бели чисти као снег. Доњи прозори су затворе:.и а горњи сгалн отворени. Код врата налати се умиваоник и лавор, где бо есник

Ожалошћени родитељи: Светозар и Велика Стоја[диновић и многоб р ојна родбина. 129,2—3

Са неизмерном тугом, болом душе и тужним срцем, извештавамо сроднике, пријагеље и познанике, да је наш племенити, вредни, предузимљиви, добри и мили син, брат, шурак и сестрић + Сб гаислаб (Сбеша) Иешробић свршеии ђак трг. вкадемнје, - реаервии поручник - ађутанг батаљона VI прекобројног пукм борећи се за идеју Велике Србије принео свој живот ла| олтар својој отаџбини, 13. дприла 1915 год. далеко сд својих драгих и милих у Грабовици код Дунава, где Ј и привремено сахрањен. Нарочиту благодарност изЈ'ављујемо пуковнику команданту VI прекобр. пука г. Узун-Мирковићу и по-ј ручнику нстог иука г. Божидару Голубовићу, који сусеј последњи пут опростили днрљивим говорима иа гробу I ми 10 г нам покојника а у времену баш када се цео пут [ кретао са тога места. Цубоко ожалошћени: мати Милојка, браћа: Драгољуб Петровић, заст. грађ. судије у Пожаревцу и Божидар Петровић, писар Управе Града Београда, сестре: Зорка, Драгиња и Боса, зетови: Сретен и Света, браћа! и сестре од сгричева: Јеврем, Раденко, Станисав и Бора, Коса и Софаја, браћа од тетке: Живојин, Живота иЖи120 ван сг осталом родбином. 1—3|

бдтоиори урецкк До<Јр«вој Мададимвкћ ЗбрвУРђћ. 12