Straža
Страна 2
С Т Р А Ж А
Број 118
она треба да се ограничи само на захтеве у Јадран* ском Мору, ако мисли да има Грчку као пријатељски расположеног суседа!
— Вугарона нупн војсиу —
СОФИЈА, 29. апр. Наредбом министра војног сазвани су на једноме сечну вежбу сви резервни официрн. Истом наредбом сазвани су резервисти по« следњих трију класа (год. 1910, 11 и 12) на дваестодневну вежбу. Класа из 1910 годиве одрж**»е вежбе у близини српске границе од 5—25 мајз, класа 1911, од 27 до 16 јуна и класа 1912, 1 до 25 маја.
зона од фебруара месеца, којом је скренуо пажњу неиачкој влади, да се клони свакога напада својим под морским бродовима на америчке бродсве или животе Аиеричана.
Цепелин
— Над еигпаским иарошкг^ ЛОНДОН, 25 апр. Изнад пароши Бестилиф и Саусен, нз ушћу Темзе, летео је један немачки цепелин и бацно на н>их око шесдесет бомби, и ако су те вароши само морска ку патила. Једна жена је >бијена. Материјална штета из* носи шест х“љада фунти стерлинга.
Са запада
Итшјш М
Беауспси>'ли ившачии напади
Г1АРИЗ, 28 апр. Службени компнике од 27 ов. м. 11 часова ноћу гласи: Северно од Араса одржали смо, крај саих немачких протнв напада сву иашу јучерашњу текопину и на извес ним местима задобили смо терена. Укупан број заробљеника у 3 часа по под не износве )е више од 3000, међу којима је један пуковник и 40 официра. Јуче а данас запленили смо више од 10 топова и 50 митраљеза. Одбијен је немачки напад северно од Бери*оБак, као и напад у шуми Ле Претр.
Протоот амернчкс итаопв ПАРИЗ, 26 апр. Америчка штампа јсднодушно захтева од вашингтонске владе, да уложи е иергичан протест због торпедовања „Лузитанмје.* „Њујорк Трабун* подсећа на случај оне америчке лађе, уништене у Хавани, која )е довела до рата између Сједињеиих Држава и Шнаните, па додаје, да амерички народ неће данас заОораввти грађанске жртве ,Лузмтаиије" и да неће опростита Немачкој, као шт§ није опростио ни Шианији. „Ворлд“ пише: Ни један акт није голико увредио а меричко јавно мишљење, и толико иогодио престиж Немачке, колнко уништење .Лузитанвје." „Њујорк Тајмс“ сматра, да овај немачкн акт погађа опомену председника Вил
С-во резигнирано алм пџверљиво чекање господари целом ситуацијом: Италија је готова да одсбри, са потиуном националном дисциплином, ©длуку коју буду донели њени управљачи. Краљ, г. г. Саландра и Сонино, који су господари часа, могу преговарати м утврђивати погодбе под коЈима ће Игалија да баци свој мач на теразије за сло боду Европе. они ће бити праћени целим народом. И, без икакве сумње, час одлуке учиниће да букне, за величииу ове ствари, евту зијазам који одговарања искључују. И ако имамо до вољно такта да штедимо осетљивост једног иарода чудновато осетљивог, ово ново сабратство оружја против увек истог непријатеља, који носн чако аустријски или шлем са врхом, моћиће заменити трајним^везама удаљавања, охладњена и неспоразуме који су се кадкад производила за време ооследњих 35 годииа.
— Итапијансна аршиЈа Интервенција Италије у европском рату изгледа сигурна и еминентна. Стога наје без интерсса рећи неколико речи о њеној јачини и њеној формацији. Италијанска армија је подраздељена на армзју ак* тивну, резерву, покретну милицију и територијалну милицију. Регретовањеу њој је осигурано обавезном службом, законигом од 20 до 39 године. Сл^жење у активној војсци је две годи не, шест година у резерва, четири и ссдам година у обе милиције Међутим последње придружене класе не дају више него свака ефективу од 114.000 људи, и ако се орпулација краљевине ИталиЈе пење до 35 милиона душг; јер издржавасци породице ослобођени од сваке активне службе су врло многобројни. Осим тога, млади људи који се подвргну са успехом једиом специјалном испигу и који плате суму која варира вд 1200—20О0 франака, ослобађају се после двазаест месеца присутности иод заставе. Из ових разлога ефектива главнах трупа у 1913 није прешла следеће цифре: 15.172 официра, 289.4*2 подофицира и војнкка, од којих су 30 087 карабинери. Покретна милиција цени се да може да да 326.000 људи; тернторијална мили ција обуавата више од 2 милиона обученвх и необучених. Полуострво је подел»ено на дванаест предела армиј ских корпуса. Сваки од ових, при мобилизаиији, ком пл^тира се једном трећом днвазијом, образованом са елементима покретне мили ције. Целина, по пзследњим званичним цифраиа, пред ставља 548 багаљоаа, 177 ескадрона, 291 батерија, ; 120 инжињерских чета, 156чета брдске а градске артиље рије. Наоружнње разних италијанских фориација је изврсно. Пешадија употр б љава брзометку аушку модел 1891, систем Манлихер Каркано, калибар 6 тт. Каваљерија је снабдевена сличиим карабином, са бајоиетом. Свака регимента оба оружја има једну митрзљеску секцвју. Артиљерија запреже брзометне топове од 75 тга, модел 1906, и топове Депор јсш скорашњије. Тешка артиљерија располаже хау бицама од 120 до 149 тт. Вероватно је да италијанска борачка армија може да се покаже на гравнцама Аустрије са милион бораца.
НАШЕ ПОШТЕ
Вредно је знаги још неку појединост више о управнику прокупачке поште, који је за све своје испаде и према своме ресорном ми* нистру и према својвм мла ђим ч<дноваицима кажњен сеао двомесечном платом. Сви они, који су знали и знају за његове кривице веровали су да ће управник у најмању руку бити пензионисач, али га је, као што видимо, нека невадљнва рука вд тога сачувала. Кажњен је двомесечном платом у корист државне касе. То је мала награда за његов пустахилук. Човек који јед
ну државну установу, по-
шту, хоће да сматра за своју прћију, своју очевину, и који жели да у њој ради како хоће и како му дозвољава њ?гово неваспитан > држање, требао је бити више кажњен. И ми се чудимо превеликој благости коју је г. минвстар према једном оваквом типу показао, Треба знати ка<о и којим невероваттм речима дотични управник псује и на* пада своје потчињене женске чиновнике, па имати праву представу о њему и његовом понашању, којг пристоји само кочијашима. Он не замишља да је по вта једно државно над.чештво, а чааовници државни служ беници, већ да је то неко фијакериско иредузеће, а чиновници његове слуге. У осталом се сама кондуитлиста уцравникова, која је сва у најразноврснијим шарама наметала је много већу казну, казну која би била равномерна његовим кривицама. Алн шта ћено,
Нанвнш баоградеког округа Г. Марко Ђурашковић, начелник округа београдског, који је био начелник округа крагујевачког допутовао је данас на нову дуж нсет у Бе »град.
Повоћ из округа Г. Веља Аћимовић Секпетар окружног одбора раз* даваће данас новчану помоћ сиротињи у округу у суми од 5000 динара. У Сопоту ће вздати помоћ у 3500 динара г. Мњ лан Поповић члан окруж ног одбора. '
Личне вести Г. Ђорђе Остојић пуковник и маршал двора допутовао |е јуче у Београд где ће се бавити неколико дана.
За сузбкјање заразв Окружни Одбор округа београдско г издао је упут ства за сузбвјање и лечење
сваком кварту родићи болницу, нг родну грпезарију и старати се о здрављу. У сваком кварту биће по не колико доктора који ће бе сплатно лечити и обилазиги домове ради ув«ре како се живи, Српски је народ за хвалан на оваквом братскг м старању и трудиће ге да то све и оправда као што је то увек и чинио.
Ниш као друга престоница Краљевине Србије труди се да одговори своме положају али се за кратко време не може све постићи. За сада се труди да Ниш буде чиста варош, те да од говара колико толико једном граду, у коме је престоница; даље јавна гласила се умножавају, Јер све што има ново, прво мора да се зна у Нашу, пошто Је овде двор, влада, народ
на скуршгина, сви послани
ци страних држава заступ-
рекоренса по упуствама г. љени код иаше вааде < и т Св. Шохајевића лекара. 1 д - и т - д - Сада уНишуизјлазе: Српске Новине, са-
Зараа«в и кужив бОАвети Ратни пресбаро Врховне Команде издао је корисну књижицу .Заразне и кужне болести“. У књизи је арло лено и лакам стилсм опи-
сано како се лече успешно озе белести
моуправа, Одјек, Радничке Новине, Трибуна, Новости, Гласник, Нова Речк ускоро отпочеће и Трговвна. Сем овога, излази а књижевни часопвс „Дело.*
Сшк наших уирш у роплтђу 0д данас ће наш лист доносити тачно имена свих наших умрлих, рањених и болесних грађана у ропству по званичним подацима, која су штампани у Сраским Новинама.
Радничке просл. ве ове го диве нвје било због ратних ирилика. Само су Радничке Новине изашле у Свечаном издању, неки су радници напустили рад а неколвко њнх провели су тај дан са породицом окићени црвеним пантљикама и цј веним барјачићима у башта званој Апеловац. т. к.
У Дарданелима
— Спец. извештај СОФИЈА, 29. априла На Цариграт Јављају из Дедеагача, да се савезничка војска упутила на Цариград. Чанак-кале Велики део Савезничке војске налази се код Кабатепе в напредује на утврђење Чанак-Кале. На Митилени На острву Митилени искрцали су Савеаници још 20 000 војника.
РШ ОФАНЗМВА
У Харшшаха ПЕТРОГРАД, 28. априла. — Службепа коминике од 28. априла гласа: У крају теснаца Ужока непрајатељ је извршио безуспешан напад од 25. апрала. Непријатељ нас је V густим колонама жестоко напзо на ланцу планине Јаворника, на горњем току ЛЈМнице. У једном сектоЈ>у пред нашом позицијом, на којој су биле две чете, непријагељских лешева налазило се у толиком броју пред р ововима, да чете нису могле гађати из митраљеза. Чеге су изашле иа ровова, отвориле вагру и покосиле непријатега. Истога дана непријатељ је, после сгорчене борбе, приморао наше оделење код села Ззлевики да се повуче лево од Дњестра. 26. априла наше авангарде прешле су Дњестар и натале непријатеља на утоку Стрија. Заробили смо 4300 непријатељских војника и запленили једчн топ и више митраљеза.
№ЛЕ№>Е 8ЕСТИ
КРОЗ ниш
— Ниш без шећера. — Вепика
. ад га јед а висока личност I Р1ГО, ‘" — ноеиие »ни Ј - | шу — Радничиа проспава у оделењу, као доброг и
дебелог клијента, спасава. Ваљда ће јецном и том веЛИКОМ ГОСП' дину доћи црни петак, кад ће заједно са
Ниш, 20 априла. Ск >ро дна месеца Ниш је без шећера. Изјутра и у вече види се где маоги иду из дућана у дућан итраже
својим прирепцима излете шећера. Многи за ово о
ти са незаслуженог места.
НЗ ЛПРШКП №-ш рга 81 кти
Ја не знам шта рале наши надлежни, али ово што се догађа, за сваку је о:уду. Таман једно имамо, друго немамо, свет се револтира, и зечито гунђање и роптање, Читав месец дана без папира; и пушачи су били принуђени, да плаћају папир 0-05 дин. — 0 30 дин., а папир од 0Т0 дин. — 0'50 дин. од оних што испод руке продају. Једно ме чуди, откуд папира овима што испод руке продају, ко им је то дао, и на који на чин. О томе би управа монопола могла да каже коју реч. Сад, кад је стигао па;ир нема шећера! Читава бура и трка за шећером, а они, код којих се нешто шећера затекло, продају по баснословној цеии, опет противно прописима монополским. Ја једно питам: докле ће бити овог хаоса, и пометености? Зар никад неће бити реда, како би правилно текле ствари? И, шта раде надлежни, које наша држава крваво ллаћа. Овако више не иде. Јер, у противном, не треба се чудити, ако народ озлојеђен и огорчен проговори на свој начин. Ја питам: хоће ли се и даље дозволити, дд нас ћифте деру пред погледом прописа законских и власти. Још питам: шта ради власт, зна ли она, које су њене функције, и зна ли, да њено ћутање у то> е погледу значи — губити поверење у власт, а то је нешто најгоре, што се може замислити. Оволико на брзу руку за ову прилику. М. Расински
Претплата на Стражу стаје 1 дин. месечно.
^ашвшшл Дркг. Грвгерлц Космјсх« 22
Свдница анкетног одбора Шири анкетни одбор Народне Скупштине под прецседништвом г. Настаса Пе.ровића одржао је јVсао ју прву седницу ва којој је говорено о организацији це* лог рада.
кривљују бакале, али греше. Пре неколико дана до • шло је прилично шећера, ади су га чиновници из монолола поде.^или онако како су хтели. Узели су за себе по сандук-два з днли су неШ 1 о и осталим чиновницчма (својим личним и начелнам пријатељима.) Нзрпц пак није ништа добао. Да ли зато шго треба само чиновници да жизе а народ да трпи, или зато што о томе *<ико не водч рачуна? И пре изгледа да о овоме нико не води рачуна О стављено је да чиновници раде како хоће и они су урадали онако како су хтели. Једна сирота жена аде из дућана у дућан и моли, да јој се да за грош ше ћфа те да понуди болесни ка с> лимунадом, али не може нигде дз добије. Тако
СПИСАК
ГМРЛИХ У РОПСТВУ Милисав Абрахамовић, из Липолиста умро у Завлаци, Милан Игњатовић из Драгошевца умро у Кечкемету, Јоца Милић из Комарице умро у гарннзо-
Уговор је потписан
— Специјални извештај БУКУРЕШТ, 29 априла. У доброобавештеним круговима говори се, да је шеф владе Братијано добво из Рима депешу, да је взмтђу Сила Споразума и Шалкје потписан угпвор о учетћу Италаје. Одмзх пз пријему ове депеше Братијано је сазвао министарску седаицу. Вфује се да ће и Рууунија одмах, по улеску Игалије у акцију ући тако* ђе у акцију. ј 0 н.
Ултиматум Немачке
ној болници у Загргбу, Миха|- председник а чл
— Италија није дала никакав одговор Специјалан извештај РИМ, 29 азр. Нсмачки посланик, кнез Било посетио је миаастра
во Никочић л,.г.лср гг Полима, умро у резера. болници у Бечу. ЈаннћиЈе Ратковић лл Митрозице умро у резерв. болнаци у Бечу, Божиаар Ритковић из Селевца умро у гарк. болници у 1 емишвару, Милеико Сгеванчевић из Града умро у резерв. болници у Кисегу, Мија Тара новаћ из Чумића умро у рез. болници у Кеч.:емету, Љуба Ђорђевић из Тијања умро у резервној болницн у Осеку, Павле Јанковић умро у покрегној болници у Завлаци, Милан Јаношић умро у покретној болнаци у Завлаци, Живојии Јовановић умро у покретној болници у Завлаци, Жарко Лилић из Пирота умро у Винковцима, Илија Марковић умро у Завлац«, Јован Рајковиа из Гњилана умро у резерв. болници у Кечкемету, Илија Стојић умро у покрегној болници у Завлаци, СгоЈан Станојевић умро у Степању, Тодор Топалдочовнћ умро у покрегној болници у Сочу, Димитрије Трају ковић из Обреновца умро , покретној болници у ЗавтациДрагомир Тешић из Бчстрице,
КОГ,
анандру тражећи одговср нт ноту, ■ј ! е вј пгхачке тчлијанској влгдв! У круаскцм владч сазнају да Саландра наје дао ник.< > одговор кнезу Било-у. Услед овога сматра се да гу насгалн затзгнути однјси између Некачке и Италкје. О.екују се сааког часа непријагељства на аустро талијзнској граници.
Утисак у Немачкој
— Специјалан извештај —
једна, тако друга а т. д. И ј оЈР 0 -ЈГ Р^ зе Р вно Ј болници у
, . .—едину, Аметовић Пвеоан из д: К ЈСДНИ У кући ииаЈу ше- Царине, Амантовић Момчилв!
ћера и за коња и псе, дотле други нема ни за болесникг. Дск су једни који мо гу шећер да плате по два динара килсграм и којима није тако нужно, добили по читав сандук а неки како сам чуо и по два, други не могу добити ни ао пола килограма и ако вм је нужно. Требало би да се што нре поправи ова погрешка. А поправиће се тако, ако се огворе државне продавнице у којима би се продавао: шећер,, со и петролеум, и у ојима со не би смело дати |едноме више од пет кило* грама. Само на овај начин задовољио би се народ и иравда,
из Дебрз, Анђелковић Влајко, из Лозовика, Амодај Јосиф, из Београда, Алексић Мааден, из Суводња, Андрић Драгутин, из ?
БУКУРЕШТ, 29. алрала Из Берлина јазљтју да |е у владајућим круговима овладало грдно нерасаоложење против Италије. Целокупна недачка шгампа доноси оштрг чланке против Италије и назива њено држање кукавичким и издгјничким. Јон румуивја п ^усшрпја — Снец. извештај БУКУРЕШГ. 29. апр. Плашећи се евентуалне интервенције Румуније на страви Тројног Споразума, аусгријска врховна команда издала је наредбу, да сс на гранвца према Румунији журно р;ди на подизању утврђења. , ш| , д ._ Јов.
цш тшшшшшшшш шшштшмжшт
т М
ш ш ш ш
Аџнћ Драгоје, из Мрчића.Ата !^Ц Позивамо све оне раденице које су вољнеиумеју насковић Милан, изКЈшиљева, ^радати блузе и чакшире војничке од платна, да ^ Арсенијевић Сгеван, из Умчара, се за посао обрате од понедеоника у Теразијској Антоновић Никола, изУровице ј^ОснОвној школи — Дечгнска улица, где ће и ш Д^4‘вХж”во5“ еЕ ц Ц 0 е : добиги. ЗАРАДА ЈЕ ОДЛИЧНА. Из уку- Ј квенца, Алексић Радосав, „ 3 ж трашњоста СрбиЈе којк се за оваЈ посас антересује ^ п . ј ~ 1 нека се обраге Мих. Т. Поповкћу кројачу Ниш, ^ $ ЛАЗАРЕВИЋ в ЈОВАНОВИЋ јЦ ^ 1—3 кројачи ш
Чује се да ће ових дана поћи велика и богата руска мисија, која ће узетв у сво • је руке пео Ниш, поделити га ва четири кварта и у
Дреновца, Адамовић Ђорђе из Брезонице, Анђе овић Стојан нз Куманова, Алирупић Љубомир из Накучаиа, Аћимовић Алекса из Београда, Андрић Петар из Криве Палапке, Анђелковић Илија, из Београда, Атанасковић Живзн, из Кулине. Аксентиј^вић Радивоје, из Милавчића, Антић Василије, из Сјенице, Антоновић Сзва, из Неготина, Арсић Јован, из Пољане, Анђеловић Михајло, из Дедине, Арнантовић Владислав из Катарге, Ацић Петар, из Равња, Антонивић Станоје, из Каленића, Антић Милован, из Кржаве, Аранђеловић Живојин, из В. Дренове. — Наставиће се —
* ш
8 1
44
ОБУЋАРСКА РАДЊА Николе П. Вузаи
У СКОПЉУ
«1 м ш
ШтсшшраЈм Др«г. Гр* г °Р>Чш — космј««
који је одликован 1900 у Париз похвалом; 1901 сребр-ЈЦ ном медаљом; 1903, Атина сребрном медаљом; 1904Мар-јш сељ, Бордо златнои медаљом; 1906 Шабац дипломом. 2 Препоручује робу најмодернијег кроја као и готову ** ТС обућу по најумереиијој и солидној цени. т 135 1-3 ош
"ЈЈго-орва ;рцш Добрдвој
5x1 I«*
>9.4»